lekovita dejstva namirnica

za sve one koji ne jedu cokoladu ... dobro je znati:

JOŠ JEDAN IZVOR ANTIOKSIDANASA
Kakao usporava starenje

Šolja kakaoa na dan mogla bi doprineti boljem zdravlju jer je ustanovljeno da je topli kakao antioksidans koji štiti od niza bolesti i usporava starenje. Najnovija istraživanja utvrdila su da u kakaou ima više antioksidanasa nego u čaju i crnom vinu, dosad smatranim za neprikosnovene.
Tim naučnika s Univerziteta Kornel ustanovio je da šolja kakaoa ima dvaput više antioksidansa nego čaša crnog vina, triput više nego šolja zelenog i čak petostruko više nego šolja crnog čaja.
Naravno, kakaoa ima u mnogim proizvodima, počev od crne čokolade (čuvenog sredstva za bolje raspoloženje), ali istraživači kažu da je njegovo dejstvo najblagotvornije ako se pije s vrućim mlekom. Čokolada, naime, sadrži mnogo zasićenih masnoća: u 40 grama čokolade (a to bi bilo dve štangle) ima oko osam grama takvih masnoća, a u šolji kakaoa svega 0,3 grama. i da

SARGAREPA


Za rast, razvoj i jacanje, protiv anemije,
cuva i poboljsava vid, poboljsava rad
zeluca i creva, otklanja gorusicu,
otekline od vodene bolesti, odstranjuje crevne parazite,
olaksava izlucivanje mokrace, sprecava opadanje kose,
otklanja umor od umnog rada, jaca koncentraciju,
pomaze u lecenju secerne bolesti, gihta, reume,
karcinoma u razvoju, upale krajnika, cisti krv,
pomaze kod bolesti disajnih puteva,
odstranjuje otrovne materije
iz organizma, leci rane i opekotine


Sargarepa (Daucus carota) je dvogodisnja zeljasta biljka,
potice najverovatnije iz Evrope,
izuzetno je vazna povrtarska biljka za ljudsku ishranu.
Sargarepa je u stvari prava mala prirucna apoteka:
zna se za vise od tridesetak bolesti kod kojih ona pomaze.
Analogno tome, ako se redovno koristi ona moze
spreciti pojavu mnogih oboljenja.
Sadrzi karotin (provitamin A), vitamine B grupe, D, PP, E i H,
etricno i masno ulje, pektin, fitosterin, asparagin, glutamin,
galaktan, pentozan, inozitol, secer, skrob, masti,
celuloza, belancevine, sluzi, kalijum i drugi minerali.
Karotina ima u sargarepi vise nego u i jednoj biljci.
Poznato je njegovo dejstvo na zelutac, creva, oci i kozu.
Sargarepu treba koristiti celu, cak i lisce,
a koren se ne sme nikako ljustiti,
jer se time gube dragoceni sastojci.





SARGAREPA PROTIV CREVNIH GLISTA
I TRULJENJA U CREVIMA


Recept je krajnje jednostavan i vrlo efikasan.
Nekoliko dana za redom treba jesti dva, tri
(narendana) korena sargarepe.





SARGAREPA PROTIV
GORUSICE


Sargarepa neutralizuje zeludacnu kiselinu i
brzo uspostavlja normalnu funkciju zeluca.
Umesto da koristite sodu bikarbonu jednostavno
popijte cetvrt litra soka od sirove sargarepe.





SARGAREPA U
VOCNOJ SALATI


Za cetiri osobe bice dovoljno: dve sargarepe,
jedna veca ili dve manje jabuke i solja borovnice (ili ribizle).
Sargarepa i jabuka se krupno narendaju i
izmesaju zajedno sa trecom vockom i medom.
Salata se rasporedi po casama i prelije
slatkom ili kiselom pavlakom, te pospe listicima
preprzenog badema ili lesnika.





CORBA OD CELE SARGAREPE


Vecina domacica vec na pijaci odbaci sargarepino lisce.
To je velika steta i greska, jer zeleno lisce sargarepe
jednako je vredno kao i koren, a mozda i bogatije mineralima.
Posto sadrzi dosta celuloze ne koristi se presna
vec se kuva. Za lekovitu corbu uzmite lisce ili dve veze sargarepe
(obicno su vezice 5-6 korena), proberite sveze i neosteceno lisce.
Operite ga, naseckajte i stavite u klucalu blago osoljenu vodu
da se kuva 10-tak minuta. Za to vreme ocistiti (ili samo operite
ako je organski gajeno) struganjem tankog povrsinskog dela korena
sargarepe, 3 komada, jedan koren persuna i jedan koren paskanata.
Narendajte ovo korenje najsitnije moguce, prelijte sa jednom kasikom ulja.
Kad je lisce kuvano, maknite ga s vatre i dodajte ovo narendano
korenje. Neka se sve dokuva u pari, poklopljeno.
Kada je vec na stolu dodajte dve velike kasike seckanog persunovog
lista, kasicicu celerovog i sok od jednog limuna.
Prema ukusu, moze se dodati jogurt, kiselo mleko ili pavlaka.





SIRUP OD SARGAREPE
PROTIV BROJNIH BOLESTI


Za ovaj sirup najbolje je koristiti sargarepu gajenu u cistoj sredini,
bez pesticida, jer se tada ne skida povrsinski sloj,
koji je i najvredniji na sargarepi. U svakom slucaju, kada se opere,
sargarepa se narenda, istisne se iz nje sok,
doda zuti secer (jos bolje med), lagano se ukuva da postane gusto i spremi u flase.
Uzima se po jedna supena kasika triput dnevno posle jela.
Dejstvo ovog sirupa je visestruko: pomaze kod plucnih bolesti,
nazeba, gripa, upale grla i grkljana...

BRESKVA


Protiv crevnih oboljenja, raka, groznice,
malarije, za smirenje zivaca,
okrepljenje jetre i zuci, jacanje pluca...


Breskva (Prunus persica) je veoma rasirena vocka u svetu
(postoji oko 2 500 sorti). Postojbina joj je Kina odakle je
preko Persije i Grcke dospela u tople vinogradarske krajeve sveta.
Koristi se u sirovom stanju a pogodna je
i za pravljenje kompota, sokova, dzemova kao i za susenje.
Cvet breskve se bere u martu, aprilu i maju
a plod od pocetka juna do septembra.
U plodu breskve ima secera, karotina, vocnih kiselina,
belancevina, skroba, mineralnih sastojaka, vitamina A, B, C i gvozdja.
Koristi se u ishrani, industriji i medicini.
Izuzetno je poznata u narodnoj medicini kao sredstvo za ciscenje creva.
Poznata su i lekovita svojstva
sokova, sirupa i cajeva od breskve.





BRESKVIN CAJ
za jacanje jetre, zeluca i pluca


Breskvin caj se pravi tako sto se 30 grama cveta
prelije s pola litra kljucale vode ili mleka.
Kada odstoji 5-10 minuta, procedi se
i pije triput na dan po jedna solja.





BRESKVA KAO DIURETIK


Uzeti 30 grama breskvinog lisca i 30 grama cveta.
Preliti ovu mesavinu s litrom kljucale vode
i ostaviti da stoji 15-tak minuta.
Procediti i piti umesto vode.





BRESKVA ZA NEGU LICA


Sminku i necistocu s lica treba skinuti bademovim uljem,
a zatim staviti masku od svezih, zrelih bresaka.
Nakon 20 minuta masku skinuti i lice oprati
u mlakom caju od breskvina cveta.
Posle nekoliko ovakvih "tretmana"
koza postaje cista i glatka.

LIMUN


Za lecenje angine, viska zeludacne kiseline,
bolesti zuci, groznice, jetre, lose probave,
rana, oboljenja usne duplje,
trovanja (narocito amonijakom ili salitrom),
promrzlina, ujeda insekata, opekotina,
smetnji u krvotoku, prehlade,
gripa, glavobolje, krvarenja iz nosa,
migrene, za otklanjanje umora


Limun (Citrus medica) je suptropska vocka nesto manja
od pomorandze, plod je zuta jajasta bobica,
ispunjenja kiselinom i socnom kasom
i kosticama, bogat vitaminom C.
Limunska kiselina dobija se iz nezrelog
ploda razlaganjem secera pod dejstvom bakterija,
koristi se u medicini, proizvodnji osvezavajucih pica
i za bojenje tekstila.
Limun se koristi kao dodatak jelima,
zdrav je osvezavajuci napitak u medicini i u kozmetici.
U limunu ima najvise vitamina C,
a u njegovoj kori etericnih ulja gorkog ukusa
i prijatnog mirisa. Pored vitamina C, A, B1 i B2 limun
sadrzi kalcijumove i kalijumove soli, fosfora,
gvozdja, magnezijuma, bakra, glikoze,
saharoze, fruktoze...Limun je poznat u narodnoj medicini
kao i pouzdano sredstvo protiv akni,
mitisera, fleka na rukama, masnoce koze,
zanoktica, bora...





LIMUN PROTIV
VISOKOG PRITISKA


1. Uzeti jedan veci limun (neprskani)
i jedan luk jednake tezine,
pa ih samleti na masini za meso.
Dodati onoliko secera koliko limun i luk
zajedno teze i dobro promesati.
Staviti u tamnu posudu i svaki dan
uzimati ujutru na gladan stomak po kasicicu.

2. Duze vreme svako jutro uzimati na gladan stomak
sok od limuna pomesan s 10 grama svezeg kvasca.





LIMUN PROTIV LISAJA
I NECISTOG TENA


Svako vece pred spavanje lisaj ili
necisti deo lica (mastan, bubuljicav...)
premazati limunovim sokom i zatim posuti bebi-puderom.
Ponavljati do izlecenja.





LIMUN PROTIV
SRCANIH BOLESTI


U jednoj flasi izmuckati dobro sok od tri limuna
i kasicice morske soli. Kada se zapeni
od muckanja lek je gotov i uzima se
svakoga sata po jedna supena kasika.
Ovaj lek jaca ceo organizam.





LIMUN KOD
PROMUKLOSTI


Lek je sasvim jednostavan.
Svakog sata popijte po jednu supenu kasiku
sveze iscedjenog limunovog soka
a uvece popijte solju toplog mleka
sa umucenim zumancetom i medom.





LIMUN PROTIV ANEMIJE
USLED NEDOSTATKA
KALCIJUMA


U jednu posudu stavite 8 dobro opranih jaja
od jednog dana. Preliti ih sokom od limuna
tako da ih prekriva 2 prsta.
Posuda s limunom i jajima treba da stoji
toliko dugo dok se ljuske od jajeta potpuno ne rastvore.
Tecnost se posle toga procedi i doda joj se
litra starog konjaka i 1 kilogram meda.
Sve opet stoji nedelju dana.
Ovaj lekoviti napitak uzima se
svakoga dana posle dorucka po 1 casica.

KUPUS


Sprecava skorbut, leci cir na zelucu
i dvanaestopalacnom crevu, hronicni zatvor,
deluje antisepticno, jaca odbrambeni sistem organizma,
leci reumu, rane od prosirenih vena na nogama,
plucne bolesti, artritis, giht, malokrvnost


Kupus (Brassica oleracea L.)) je dvogodisnja biljka iz familije krstasica,
izuzetno vazno povrce u ishrani nasih ljudi.
Bere se od maja do novembra.
Kupus ima malu energetsku vrednost ali je zato
bogat mineralima i vitaminima (kupus ima kalcijuma vise nego
bilo koja druga biljka). Zatim, bogat je kalijumom, gvozdjem,
sumporom, magnezijumom, bakrom, fosforom.
Malo je poznato da je kupus po sadrzaju vitamina C ravan
limunu ili narandzi. Sadrzi jos i vitamin B1, kao i provitamin A.
Za ishranu kupus se koristi svez, kuvan ili ukiseljen.
Utvrdjeno je da je kupus zdraviji sirov nego kuvan,
a skodljiv je po zdravlje ako se przi ili dinsta na masti.
Kuvanjem ili przenjem iz kupusa nestaju njegovi najvazniji sastojci.
Kiseli kupus i rasol su, kao i sirov, veoma zdravi i lekoviti.
Casa rasola blagotvoran je jutarnji napitak.
Sok od svezeg kupusa podstice razmenu materija,
sprecava pojavu cira ili gastritisa.
Lekovite obloge se prave od lista kupusa.





LEKOVITI SOK
OD KUPUSA


Ako patite od probavnih smetnji, cira na zelucu ili katara
debelog creva, svakako uvrstite u svoj jelovnik sok od svezeg
kupusa.Uvek ga pripremajte neposredno pre konzumiranja.
Rucno ili pomocu sokovnika istisnite sok
- jednu casu i popijte ga na gladan stomak svakog
dana tokom duzeg perioda. Leti ce biti jos prijatniji ako se
pomesa s jogurtom i malo soli.





KUPUS ZA BOLJU RAZMENU
AZOTNIH MATERIJA


Triput dnevno, samu ili uz obrok jesti salatu
od presnog ili kiselog kupusa,
zacinjenog sa malo biljnog ulja,
dosta persunovog lista, rendane sargarepe i belim lukom.
Umesto vode piti caj od tresnjinih peteljki.





KUPUS PROTIV
GLAVOBOLJE


Listovi presnog kupusa izgnjece se
i stave u rernu da se ugreju,
pa se njime oblaze glava.
Obloge menjati na 2-3 sata

BUNDEVA


Lek protiv povecane prostate, upale tankog creva,
dizenterije, teskoca pri mokrenju,
pantljicare i psorijaze.


Bundeva (Cucurbita pepo L.)je jednogodisnja zeljasta biljka,
poznata u kulturama svih toplijih zemalja sveta.
Kod nas ima vise naziva: buca, tikva, budimka, bela ludaja,
dulek, dudanja, bundevka, zuta tikva....
Uzgaja se ne samo zbog jestivog ploda koji moze biti tezak
i preko 10 kilograma, vec i zbog uljevitih semenki
iz kojih se pravi lako probavljivo ulje.
Bundeva sadrzi u sebi masnog ulja, pektina, belancevina,
secera, karotena, manganove soli, vitamina C,
fosforne kiseline, fitosterina i salicilne kiseline.
Bundeva se moze jesti pecena ili kuvana i spada u zdravu i lekovitu hranu.
Svakodnevna kura, koju cine svez sok, kuvano ili peceno
bundevino meso, pokazalo se dobro u lecenju psorijaze.
Kostice od bundeve, oguljene presne ili pecene,
odlicno su sredstvo protiv crevnih parazita.
I pored izuzetnih svojstava bundeva je slabo zastupljena
u domacem jelovniku sto je prava steta.





BUNDEVA
LEK PROTIV PSORIJAZE


U periodu kada bundeva ima na pijaci
treba je redovno koristiti za ishranu.
Ko ima psorijazu, neka je jede svaki dan.
Moze se napraviti sok od nje, moze se kuvati
ili jednostavno peci u rerni.





BUNDEVA
LEK PROTIV PANTLJICARE


Osim sto daju dobro i ukusno ulje, semenke od bundeve
veoma su lekovite i upotrebljavaju se za isterivanje pantljicare,
olaksavaju mokrenje i pomazu kod uvecane prostate.
Ako sami spremate semenke brzo ih posle pranja
osusite i ostavite na hladnom i suvom mestu.
Kada se ljuste treba paziti da se ne skine sivozelena pokozica
u njoj su najvredniji lekoviti sastojci.
Deci se daje 150-200 grama sveze ociscenih semenki
istucanih i pomesanih sa medom - odjednom,
a odrasli uzimaju ujutru na gladan stomak 400 grama semenki.
Posle pola sata treba popiti jednu kasiku ricinusovog ulja s crnom kavom.
Nista drugo se ne jede. Ko ne moze da izdrzi
neka uzme narendanu sargarepu.





VARIVO OD BUNDEVE


Skuvati meso bundeve narezano na kockice,
2-3 minuta pred kraj dodati kiselu pavlaku
u kojoj je umesana kasicica crnog brasna,
sitno narezani crni luk, persunov list i mleveni beli biber.
Posoliti prema ukusu.





BUNDEVA KAO SREDSTVO
ZA SKIDANJE BRADAVICA


Pazljivo uzeti prasnike iz sredine cveta bundeve,
malo zgnjeciti i time trljati dvaput dnevno bradavicu.
Ponavljati dok bradavica ne otpadne

CELER


Za lecenje astme, katara pluca, promuklosti,
bolesti zivaca, mokracnih puteva, bubrega,
gihta, reume, poboljsanja apetita,
otklanjanja probavnih smetnji,
jacanje zeluca


Celer (Apium graveolens L.) je dvogodisnja zeljasta biljka,
vretenastog korena i specificnog mirisa.
Koren i povrce se koriste za salatu a cela biljka kao zacin.
Kao korisna i lekovita biljka celer je bio poznat
jos u starom Egiptu.Nekada se verovalo da celer pospesuje
polnu moc. Danas se zna da pospesuje uspesno razmenu materija.
Bogat je limonenom, eterskim i masnim uljem.
U korenu ima eterskog ulja, secera, apina, asparagina, tirozina,
kolina, alosorbusena, pentosana i masti.
Slatkasti odebljali koren celera najcesce se koristi za
spravljanje salate, variva ili kao zacin za supe i corbe.
Peteljke i listovi koji imaju jak aromatican miris,
takodje sluze kao zacin.
Biljka zadrzava specifican miris i nakon susenja.
Divlji celer zbog jakog i neugodnog mirisa, malo se koristi.





CAJ OD CELERA
PROTIV REUME


U litri vode kuva se 40 grama celerovog lisca nekoliko minuta.
Poklopljeno stoji dok se ne ohladi.
Procedi se i pije mlako nekoliko puta dnevno,
a u trajanju od nekoliko nedelja.





CELER PROTIV
BUBREZNIH BOLESTI


Protiv bubreznih tegoba treba piti sok
od svezih listova celera, sam, sa medom
ili kao alkoholaturu - 30 kapi dnevno.





SALATA OD CELERA


Uzeti jedan veci ili dva manja korena celera,
jednu kiselu jabuku i supenu kasiku narendanog rena.
Jabuka i celer narendaju se krupnije.
Sve se izmesa sa dodatkom seckanog persunovog i celerovog lisca,
seckanim kaparima i mesavinom jogurta i kisele pavlake.
Dodati malo soli i jabukovog sirceta.
Salata je osvezavajuca i lekovita.

CVEKLA
Protiv tumora i leukemije, akutnih fibroznih oboljenja,
niskog pritiska, gripa, pospesuje rad nerava i mozga,
cisti i stvara krv, podstice aktivnost jetre, zuci i zeluca,
stiti od radioaktivnosti i zracenja,
deluje preventivno


Cvekla (Beta vulgaris) poreklom je sa obale Sredozemlja.
Ova dvogodisnja biljka vretenastog korena crvene boje i tamnozelenog
lisca spada u red najkorisnijih i najlekovitijih povrtarskih kultura.
Koristi se citava biljka, upotrebljava se preko cele godine,
bogata vitaminima i mineralima, lako probavljiva, moze se uzimati
bez ogranicenja i opasnosti od stetnih posledica.
Pored izuzetnog bogatstva belancevinama, mastima i ugljenim hidratima,
cvekla sadrzi gotovo sve mineralne sastojke:
kalcijum, kalijum, natrijum, fosfor, magnezijum, gvozdje, fluor, mangan,
bakar, jod, sumpor, litijum, stroncijum, brom...
Znacajno je i prisustvo vitamina B1, B2, C , kao i vitamina B12, izuzetno
retkog u namernicama biljnog porekla a tako vaznog za vegetarijance.
Zahvaljujuci prisustvu antocijana, koji daje toplu crvenu boju soku
od cvekle, a utice i na obnavljanje krvi, ova blagotvorna biljka
deluje i antikancerozno. Izuzetni su zdravstveni efekti cvekle u slucajevima
demineralizacije kostiju i zuba: prisustvo joda cini je dragocenom
u borbi protiv arterioskleroze i usporavanja procesa starenja.
Osnov visestruke lekovitosti ove biljke cine ipak betanin i betain,
jer podsticu razmenu materija, regulisu krvni pritisak, smanjuju holesterol,
odrzavaju krvne sudove, podsticu rad jetre...





SOK OD PRESNE CVEKLE
PROTIV NAJTEZIH OBOLJENJA


Cvekla je lekovita i kod najtezih oboljenja, deluje i protiv tumora.
Kuvanjem gubi svoju lekovitost pa je najbolje piti sok od presne cvekle.
Od 1 kilograma cvekle dobije se otprilike 700 grama soka.
Cveklu treba tanko oljustiti, sitno narendati,
preliti sokom od limuna i medom. Kada malo odstoji istisnuti sok
i pita ga u gutljajima celog dana. Kod tezih oboljenja popiti dnevno
od 1/2 do 1 litre soka. Kada se oseti poboljsanje smanjiti na 1/4 litre.





CORBA OD CVEKLE
ZA JACANJE
I CISCENJE KRVI


Operite dve veze mladih listova cvekle, narezite i stavite da se kuva.
S njima neka se kuva i veza persunova lisca.
Dok se lisce kuva (10-15 minuta) naseckati mladi crni i beli luk sa percima,
narendati koren sargarepe, jedan koren persuna i manji celerov koren.
Narendati najsitnije i 4-5 cvekli, sve preliti velikom kasikom ulja
i sokom od limuna, staviti u vodu s liscem i odmah skloniti s vatre.
Na stolu dodati i kosani list persuna.





SALATA OD CVEKLE
ZA JACANJE ZELUCA I JETRE


Krupno narendati cveklu i upola manje koren od celera.
Zaciniti s malo soli, jabukovim sircetom, kasicicom
maslinovog ulja i mlevenim kimom. Izmesati s kiselom
pavlakom i posuti persunovim listom.





CVEKLA ZA ZIMU


Iseci cveklu na tanke kolutove, preliti jabukovim
ili vinskim sircetom sa nesto samlevenog kima
i staviti u tegle.

DINJA
Za osvezenje i psihicko smirenje,za
ublazavanje bolova kod uboda i opekotina,
pomaze kod oboljenja zuci,
mokracnih kanala i probavnih smetnji


Dinja (Cucumis melo) je jednogodisnja zeljasta biljka, poreklom iz Azije
i Afrike, daje zute, mesnate, vrlo socne i slatke plodove.Koriste se plod,
koren i seme, a bere se od pocetka maja do kraja oktobra.
Plod se upotrebljava u obliku vocne salate, kompota ili pekmeza.
Plod sadrzi vodu (95%), secer, belancevine, limunovu kiselinu,
vitamin C, karoten, etericno ulje i nesto bakra, gvozdja i cinka.
U korenu ima pektina, kalcijeva malata, smole, voska i
melonemetina na koji valja obratiti paznju, jer prouzrokuje proliv
i povracanje. Od dinje se prave i lekoviti oblozi
(protiv opekotina i uboda).





DINJA PROTIV KAMENCA
U BUBREGU
I MOKRACNOJ BESICI


Za spravljanje leka protiv kamenca u bubregu i mokracnoj besici
uzme se 1 kilogram semenki od dinje, stavi u 5 litara vode
i kuva se dok se ne ukuva na 3 litra. Kada se prohladi, procedi se
i sipa u flase. Pije se triput dnevno po 1 decilitar.
Lecenje traje dok ne nestanu tegobe.
Ovaj lek se moze pripremati i svakog dana - svez.
Tada treba uzeti jednu kasiku semenki, istucati ih
u avanu i kuvati 2-3 minuta sa 2 decilitra vode.
Pije se triput dnevno.





DINJA KOD UBOJA
I OPEKOTINA


Dinja smiruje i ublazava bolove kod spoljnih povreda koze
pri uboju i kod opekotina. Bolno mesto se ili namaka
sokom od dinje ili se na njega stavljaju oblozi od narendane dinje.





SOK OD DINJE


Rucno ili pomocu sokovnika iscedite sok od dinje, pomesajte ga
s jogurtom i po zelji dodajte soka od limuna i kasiku meda.
Ukrasiti tucanim pistacima ili tucanim oljustenim bademom

KAKTUSI
EGZOTICNO VOCE
Verovatno cete se iznenaditi, ali neki od kaktusa, kojih se u stanovima "treba kloniti zbog bodlji", u svojim prirodnim stanistima gaje se u vrtovima i plantazama, a njihovi plodovi koriste se kao ukusno, aromaticno voce.
PITAHAJA
Acanthocereus tetragonus

Poreklom iz toplih i suvih predela americkog kontinenta. Visina mu je u prirodi oko 3m, sa granama koje se povijaju prema zemlji. Cvetovi su atraktivni i otvaraju se nocu. Plodovi su krupni, jestivi, slatki, crvenog mesa. koriste se i kao diuretik.

DATO
Stenocereus grieseus

Veoma rasprostranjen u toplim, bezvodnim predelima obe Amerike. Raste do visine od 15m. Cvetovi su crveni, krupni i veoma lepi. Plodovi su crveni, srednje krupni, sa bodljama koje zrenjem opadaju. Jestiv je i sladak, belog ili crvenog mesa.

ŠTA TREBA ZNATI O VOĆU I POVRĆU?
Mogu da spasu život
Zašto treba izbegavati „dresinge? za salatu, rafinisanu hranu, preveliki izbor namirnica odjednom...?

Rešili ste da svoju porodicu priviknete zdravoj ishrani. Za supruga, dvoje školske dece i sebe pripremate pakovanje špageta, s ovećom količinom marinara preliva, 700 grama boranije, veknu hleba, zelenu salatu, i salatu od barenog krompira, koju planirate da prelijete takozvanim lajt dresingom (dijetalnim prelivom). A za desert - po čašu voćnog jogurta s niskokaloričnim kolačićima.
Iako zvuči zdravo, morate znati da ste količinu potrebnu vašoj porodici - duplirali. Osim toga, u vašem izboru hrane postoje i neke zamke. Na primer: iako je ”dresing? za salatu dijetalan, ipak sadrži više kalorija nego što vam je potrebno, jer je ”nabijen? šećerom i solju, a siromašan hranljivim materijama, te se od njega, u najboljem slučaju svi možete ugojiti, a po lošijem scenariju - i razboleti od dijabetesa, srčanih oboljenja i nekih vrsta raka. Pored toga, i drugi nemasni proizvodi ne moraju nužno biti i niskokalorični. Stoga je mnogo bolji izbor običan vinegar preliv (malo vinskog ili jabukovog sirćeta razblaženog s vodom i nešto ulja, najbolje maslinovog, koje štiti srce i krvne sudove). Ili, sve što ste ponudili je visoko prerađeno, rafinisano - treba mnogo više presnog, ili samo probarenog, kuvanog na pari... jer će, u protivnom, veoma brzo ogladneti, a to vodi uzimanju veće količine hrane i opet gojenju, bolestima. Ponuđeni obrok je i hiperkaloričan - sadrži oko 1.500 kalorija po osobi, što je oko 80 odsto dnevnih potreba, a prevelik broj vrsta namirnica takođe će dovesti do toga da vaši ukućani jedu više nego što im treba.
Pa šta učiniti?
Ponuditi što više voća i povrća. Jer, kao što i najnovija istraživanja pokazuju i dokazuju, carstvo biljaka je prepuno darova koji nam mogu pomoći da se izborimo s hroničnim nezaraznim bolestima.
Sadrže, na primer, veliku grupu takozvanih fitohemikalija, koje su se pokazale korisnim u borbi protiv bolesti jer štite ćelije od oštećenja takozvanim slobodnim radikalima. Ishrana bogata vlaknima smanjuje rizik od srčanih bolesti, šloga, povišenog krvnog pritiska, dijabetesa i raka. Samo ova dva sastojka voća i povrća već su dovoljan razlog da ih jedete.
Ako ih ipak ne volite, trebalo bi da pronađete način da vas njihova raznovrsnost privuče. Na primer, pomešajte ih u salate, dodajte ih čorbama, sosovima i prelivima za testenine. Naravno, najbolje je sveže, ali ni smrznuto, ili, čak konzervisano nije za odbaciti (ovo poslednje ako ne sadrži natrijum).
Voće je, kao što se zna, prirodni izvor energije, i treba zaista pojesti bar jabuku dnevno, ali se i ne zadržavati samo na tome. I ovde se možete snaći pa dodati razno voće u svoju uobičajenu ishranu. Na primer, možete započeti dan voćnom kašom, ili dodati komadiće banane i mešanog bobičastog voća u žitarice. Dodajte breskve, kruške ili dinje u ručak ili pojedite svežu ili suvu voćku za užinu. Probajte ribu i meso s prelivom od mešanog tropskog voća.

Uvedite soju „u igru?

Možda dosad niste jeli soju i proizvode od nje? Ili, probali ste ih, ali vam se ne dopada njihov ukus? Ne volite sojin sir (tofu)?
I pored svega toga, pošto je bogata fitoestrogenima, naročito pogodnim za žene u klimakterijumu umesto supstitucione hormonske terapije, možete uvesti soju ”u igru?, na primer tako što ćete kao grickalicu koristiti prženo sojino zrnevlje, ili što ćete milk-šejk praviti od sojinog mleka.

Možda ćete pomisliti: pa jedemo krompir, i to je povrće. Da, ali...
Najčešće ga jedemo prženog u dubokoj masnoći, ili prekrivenog raznim filovima, ili makar puterom, tako da se to potire s činjenicom da on jeste hranljiv i siromašan masnoćama. Uz to, on se prvenstveno sastoji od ugljenih hidrata koji se gotovo smesta u organizmu pretvore u šećer, što goji i brže izaziva glad. Ne morate ga se, naravno, odreći, samo ga ne koristite kao izgovor za isključivanje drugih vrsta povrća.
I sokovi mogu da budu zamka. Početi dan čašom voćnog soka je zdrava navika, ali ne treba zaboraviti da on može biti prava kalorijska bomba ako mu je dodat šećer, a ima i manje vlakana nego ”pravo? voće. Ipak, čaša soka računa se u dnevnu porciju od pet preporučenih voćki.
Zato, i ako ste sasvim ubeđeni da se zdravo hranite, unošenje finih izmena - u skladu s pažljivo proučenim etiketama na namirnicama koje kupujete - može uticati da to zaista i činite. I još ako se više okrenete presnom... A nagrada za taj trud vredna ga je: lekari podvlače da način ishrane bogat voćem i povrćem, uz dodatak malo orašastih plodova i mlečnih proizvoda snižava visok krvni pritisak i ”loš” holesterol isto toliko delotvorno kao i pojedini lekovi. Dodavanje biljnih vlakana u ishranu i izbegavanje rafinisane hrane pomaže u prevenciji ili odlaže početak dijabetesa tip 2.

SAVETI ZA ISHRANU MLADIH U SRCU
Superhrana za dug život
Dobra ishrana je mnogo više od hrane - sprečava bolesti i čuva dobar izgled

Hrana i pića puni hranljivih sastojaka neće zadovoljiti samo apetit nego i odbraniti od hroničnih bolesti, sačuvati liniju i dobar izgled. Kako svakodnevno uneti dovoljno superhrane koja to omogućava?
Treba birati namirnice koje sadrže antioksidante koji sprečavaju oštećenje ćelija. To su, na primer, bademi, bobičasto voće, agrumi, šargarepa, spanać, paradajz i paprika. Bademima i bobičastim voćem možete posuti jutarnje cerealije, paradajz dodati na sendvič, u supe ili uz pečenje, a na sendvič od integralnog brašna možete staviti i papriku i lišće spanaća. Za užinu imajte pri ruci kesicu orašastih plodova, bebi-šargarepu, mini-paradajze ili šnite paprike.
Da bi vam kosti i zubi ostali čvrsti (što odmah daje i mlađi izgled), potreban vam je kalcijum. Započnite dan kafom s mlekom (delimično obranim) ili cerealijama s mlekom. Između obroka popijte nemasni jogurt ili gricnite mladi sir.
Vlakna su neophodna organizmu i čine za njega fantastične stvari: od snižavanja nivoa holesterola u krvi, do održavanja varenja i sprečavanja nekih vrsta raka. Jedite zato integralni hleb i žitarice, mekinje, sveže voće i povrće, pošto sokovi sadrže daleko manje vlakana nego oni. Mahunarke su nezamenljive po ovom pitanju, jer sadrže i belančevine, pa ih možete dodati čorbama, pečenju, salatama, jajima i sosovima.
Sve popularnija supernamirnica je i soja. Ona snižava nivo holesterola u krvi, sprečavajući tako srčana oboljenja. Možete je uneti jedući tofu (ako vam se ne sviđa njen prirodni ukus) jer on upija ukus hrane s kojom se kuva. Probajte da u malo ulja na jakoj vatri (stir-fraj) propržite raznobojno povrće, dodate mu malo tofua isečenog na kockice i prelijete soja-sosom. Ako niste vegetarijanac, sojine ljuspice možete dodati u mleveno meso za ćufte ili fil za sarmu, a možete jednostavno i da grickate pečeno sojino zrno kao ”portabl? užinu.
Mnogi od nas zaboravljaju na vodu. Zato izgledaju iznureno i osećaju se iscrpljeno. S obzirom na to da je ljudsko telo sačinjeno najviše od vode, ona je vitalni nutrijent za naše dobro osećanje. Zato, posebno u ove tople dane, uvek sa sobom imajte flašicu vode - i koristite je! Ne oslanjajte se samo na osećaj žeđi, on se ionako smanjuje s godinama. Pijte često, i uz vodu uključite i druge hranljive napitke, poput 100 odsto voćnog i soka od povrća, obranog ili polumasnog mleka, mineralne vode, čaja, čorbi od povrća. I pojedine namirnice sadrže tečnost: lubenice, narandže, paradajz, turšija, krastavac...

POVEĆAVA MOĆ ANTIOKSIDANATA
Prirodna odbrana organizma podiže se kašikom meda

Posegnuti za kašikom meda radije nego šećera da bi se zasladilo omiljeno jelo ili piće može pomoći da se poveća prirodna odbrana organizma.
Najnovija studija je pokazala da dnevna doza meda neće samo zadovoljiti našu želju za slatkim nego i povisiti nivo antioksidanasa, tih boraca protiv bolesti, u krvi. Med sadrži različite količine polifenola, moćnih antioksidanata za koje se misli da smanjuju rizik od srčanih bolesti i raka. Ima ih i u voću, povrću, čaju i maslinovom ulju.
U istraživanju, naučnici su hranili 25 ispitanika s četiri kašike heljdinog meda dnevno u toku 29 dana uz njihov uobičajen način ishrane, a testirane su dve vrste meda koje sadrže različite količine polifenola. Uzorci krvi uzeti na početku i na kraju istraživanja pokazali su da postoji direktna veza između jedenja meda i nivoa polifenola. Što su više jeli meda koji ga je sadržao više - viši je bio i nivo polifenola u krvi.
Smatra se da antioksidanti štite organizam od bolesti usporavanjem potencijalno opasnih procesa - oni sakupljaju slobodne radikale, nestabilne sastojke koji oštećuju zdrave ćelije i ugrožavaju njihovu funkciju.
S obzirom na činjenicu da prosečni ljudi godišnje pojedu više od 75 kilograma slatkiša, bilo bi dobro i zdravo da bar deo toga zamene medom

Paradajz „čuva? prostatu

Muškarci koji su prešli petu životnu deceniju trebalo bi jednom godišnje da idu na kontrolu kod urologa i to zbog prostate. Jer, bilo šta da nije u redu s ovom žlezdom, ako se na vreme otkrije, mnogo se lakše leči. Među početnim simptomima obolele prostate su i:
- Slab, produžen mlaz kod uriniranja.
- Često ustajanje noću radi uriniranja.
- I posle uriniranja postoji osećaj da se bešika nije ispraznila.
- Teškoće u uriniranju.
Ovo su četiri najčešća simptoma, ali ima ih još. Čak i ako neko nema jasnih znakova, posle pedesete treba da ide na redovne kontrole. Najsirugniji način da se otkrije tumor na prostati je analiza krvi, kojom se utvrđuje nivo supstance PSA. Obavezno treba tražiti od lekara uput za ovu analizu. Inače, prostata se leči i hirurškim putem, i danas je to laka i efikasna intervencija, naročito ako se bolest utvrdi na vreme. Operacija nema uticaja na seksualni život, koji se može nastaviti već posle mesec-dva.
Što se preventive tiče, preporuka je da se jede što više paradajza! Čak i sok ili čorbe od paradajza čuvaju zdravlje prostate

MASLINE SVE VIŠE U UPOTREBI
Ulje eliksir zdravlja

Maslina je zimzeleno drvo belih cvetova koji cvetaju u aprilu i ukusnih tamnih koštunjavih plodova koji prispevaju i beru se u jesen, kao zeleni, odnosno u decembru kao crni, a iz njih se cedi i dobija maslinovo ulje. Narodima Sredozemlja to drvo je poznato više od 4000 godina, o čemu svedoče nalazi u amforama širom Sredozemnog basena. Neki sačuvani podaci govore da su prve prave maslinjake oko hiljadite godine pre naše ere u Siriji i Palestini gajili Feničani, odakle su preneti u današnju Grčku i Italiju. Otporno, ne mnogo zahtevno i vrlo dugovečno, jer može da doživi i više od hiljadu godina, maslinovo drvo je brzo osvojilo Sredozemlje i postalo toliko poštovano i cenjeno da je onom ko bi ga posekao sledila surova kazna.
Naročito je bilo traženo i na ceni maslinovo ulje, pa je trgovina tim uljem cvetala u staro doba na Mediteranu. Koristilo se za ishranu, higijenu i ulepšavanje, za osvetljenje, lečenje i u ritualne svrhe.

Osobine

Maslinovo ulje sadrži masne kiseline, vitamine, isparljive materije, materije rastvorljive u vodi i mikroskopski male komade masline. Glavne masne kiseline su oleinska (mononezasićena) i linolenska, a ima i nešto linoleinske (obe polinezasićene). Sadrži i omega 3 i omega 6 masne kiseline, polifenole (pet miligrama na svakih deset grama ulja), slobodne masne kiseline, hlorofil i mnoge druge supstance.
U 100 grama ulja ima oko 70 odsto vode, 163 kalorije, 1,2 grama belančevina, 18,6 grama masnoća, 1,7 gram vlakana, 79 miligrama kalcijuma, 19 miligrama fosfora, 0,9 miligrama gvožđa, 760 miligrama natrijuma i 48 miligrama kalijuma. U kašiki ulja ima 1,6 miligram vitamina E, a ima i vitamina K, A, B1, B2 i B3, poznatijeg kao nijacin, kao i vitamina C. M. R.



Danas u svetu postoji više od 50 vrsta maslinovog drveta i ne gaji se više samo u Sredozemlju već širom sveta, i to uglavnom zbog proizvodnje ulja. Specifične arome, mirisa i boje, hladno ceđeno maslinovo ulje razlikuje se od ostalih ulja i po ceni. Ona je nešto viša i zbog navedenih razloga, ali i zbog toga što se celokupni proces branja maslina i ceđenja ulja izvodi ručno. Inače, prosečan prinos po drvetu je mali: oko šest kilograma godišnje, a od 100 kilograma maslina može se dobiti samo oko 15 litara ulja, što mu takođe diže cenu. Maslinovo ulje koristi se i u kozmetičke svrhe. To je bilo poznato još u antičkom svetu, kada je korišćeno za izradu sapuna, krema, parfema i magičnih kapljica lepote.

Vrste maslinovog ulja

Pravim maslinovim uljem, takozvanim ekstravirdžin, smatra se ono koje se dobija hladnim ceđenjem (nekada u presama, a danas u centrifugi) iz ploda masline i ne prolazi više nikakvu obradu. U grupu ”virdžin? spada maslinovo ulje dobijeno ceđenjem, pri temperaturi koja ne oštećuje njegove suštinske karakteristike. Rafinisano ulje podrazumeva prerađeni proizvod koji još uvek čuva istu strukturu triglicerida, ali mora da se ”popravi? jer originalni kvalitet nije dovoljno dobar za jelo. Za rafinisanje ne sme da se koristi bilo kakav rastvarač, nego se to čini fizičkim i hemijskim putem, upotrebom drvenog uglja i drugih filtera. To se nekada zvalo ”čisto maslinovo ulje?. Samo maslinovim uljem naziva se mešavina rafinisanog i ”ekstravirdžin? ulja spremna za upotrebu bez prerade. Tu se često meša jeftino rafinisano ulje sa skupocenim i vrlo ukusnim ”ekstravirdžin?. Postoji još i ulje od ostataka, dobijeno mešanjem ”suvog? ostatka posle ceđenja, to jest, ”mesa? masline i delova koštice s ”virdžin? uljem, i njihovog tretiranja rastvaračima ili drugim fizičkim načinima, ali se ne sme zvati maslinovim uljem. Iako može da se koristi u ishrani, smatra se manje vrednim i uglavnom služi za izradu sapuna.
Mešanje maslinovog s bilo kojim drugim uljem je zabranjeno.
”Ekstravirdžin? ulje koristi se za salate, prelive i slično, bez prženja. Obično maslinovo ulje može da se koristi za prženje, kao i tamo gde specifični ukus nije bitan ili poželjan. M. R.


Upotreba maslinovog ulja iz godine u godinu raste, a ako se zna da je to ulje, pored toga što je moćan eliksir zdravlja i lepote, već milenijumima priznato kao proveren i moćan afrodizijak, pobornika mediteranskog načina ishrane sigurno će biti sve više i više.

BOROVNICE MOGU SNIZITI NIVO MASNOĆA U KRVI
Lekovite plave bobice

Borovnice sadrže supstancu koja je moćan borac protiv holesterola i masnoća u krvi, najnovije je saznanje američkih istraživača.
Odranije je poznato da su ove plave bobice zdrave, jer je ustanovljeno da su bogate antioksidantima koji štite od razornog dejstva starenja, srčanih bolesti i raka, a sada toj listi treba dodati i moguće koristi u borbi protiv holesterola, a samim tim i srčanih bolesti i gojaznosti.
Naučnici su testirali kako sastojak borovnica, nazvan pterostiliben, deluje na „uključivanje” ćelija koje razlažu masnoće i holesterol. Ova fitohemikalija ima svojstva prevencije raka i dijabetesa, slično resveratrolu iz grožđa i crnog vina, ali je izgleda još snažnijeg dejstva.
Istraživanja su zasad rađena na ćelijama jetre laboratorijskih pacova, dok na ljudima još nisu, tako da još ne može da se kaže koliko bi borovnica trebalo pojesti da se snizi novo holesterola u krvi, ali je zasigurno utvrđeno da je pomenuti sastojak plavih bobica efikasniji nego lekovi koji se u svetu koriste u iste svrhe.

NAMIRNICE NAJBOLJE FUNKCIONIŠU TIMSKI
Kombinacijom do zdravlja

Postoje dokazi da hranljive i po zdravlje korisne namirnice najbolje „„funkcionišu” u kombinaciji s drugim hranljivim i po zdravlje korisnim namirnicama. Znači, ako želite da pojačate preventivno dejstvo hrane, uključite u svaki obrok raznolike zdrave namirnice. Voće i povrće bogato vitaminima, hleb i testenine od integralnog brašna bogate vlaknima, ribu ili mršavo živinsko meso i masnoće koje su zdrave za srce (omega 3 masne kiseline) trebalo bi da budu uključeni u većinu obroka.
Neke vrste hrane, naime, najkorisnije su za organizam kad se jedu s drugim namirnicama koje pomažu da se poveća njihova hranljiva vrednost - ne u kalorijskom, nego u zdravstvenom smislu.
Na primer, naučnici su pokazali da dodavanje masnoće uz povrće i voće može da pomogne da organizam bolje apsorbuje vitamine ( recimo A) i druge hranljive materije rastvorljive u masti. Naravno, treba se opredeliti za zdravije, nezasićene masnoće, poput maslinovog ulja, ili masnoća koje se nalaze u većini orašastih plodova i semenki, čime će se značajno povećati povoljno dejstvo jednih i drugih na zdravlje.
Istraživači nastavljaju da otkrivaju druge „moćne parove”, pa su tako ustanovili da gljive i brokula mogu biti mnogo snažniji borci protiv kancera zajedno nego svaka posebno. Ili, sok od narandže i ovsene pahuljice sinergistički deluju mnogo bolje u smanjivanju naslaga u arterijama nego što to svaka od ovih namirnica čini zasebno.
Raznolika ishrana stoga je najbolji izbor, a najbolje je kad je hrana presna (kada je to moguće) i što raznobojnija

Voćem protiv kilograma

Oni koji često jedu voće imaju manje problema s viškom kilograma tokom vremena u poređenju s osobama koje su u najnovijem istraživanju prijavile da jedu manje voća.
Naučnici pretpostavljaju da voće pomaže u kontrolisanju težine tako što je bogato vlaknima koja „zavaravaju” stomak da je pun, ograničavajući tako apetit i količinu unete druge hrane. Osim toga, voće sadrži i mnogo vode a malo kalorija. Među najbogatije vodom ubrajaju se lubenice, dinje, grožđe, jabuke i jagode. Nećete pogrešiti ako se opredelite za voće različitih boja, jer ćete na taj način uneti u organizam raznolike vitamine, minerale i fitohemikalije koje pomažu u prevenciji raznih bolesti.
Znači, ako vodite računa o struku, uvek imajte pri ruci zalihe svežeg sezonskog voća - a sada bi najbolje bilo da to budu jabuke i kruške: ukusne su, bogate biljnim vlaknima koja i potpomažu varenje, nemaju mnogo kalorija i lako se održavaju.
Ako više volite suvo voće, ne zaboravite da je ono bogatije kalorijama, pa veličinu porcije uskladite s time.

KAKO UBRZATI METABOLIZAM?
Za seksi, zdravo telo
Deset delotvornih saveta za borbu protiv kalorija

Običnim rečnikom objašnjeno, metabolizam je proces kojim organizam stvara i koristi energiju (kalorije) za sve potrebe, od ćelijske asporpcije do maratonske trke.
Ovako stavljeno na papir to liči na dosadnu nauku. Ali znati kako efikasno metabolisati kalorije pretvara se u san svake žene - seksi i zdravo telo.
Bilo da se borite s viškom kilograma ili se pripremate za neizbežno usporavanje metabolizma koje dolazi s godinama, evo deset delotvornih načina za ubrzanje metabolizma koji će održati vašu energiju i telo u dobroj kondiciji.
Izgradite vitko telo. Kao što je već rečeno, metabolizam se sa godinama usporava, najmanje dva procenta godišnje. Ipak, postoji nešto što možete da učinite kao kontratežu prirodi. Mišići su najvažniji pokazatelj toga koliko dobro prerađujete hranu, koliko dobro sagorevate kalorije i salo. Stoga su vežbe za povećanje snage s tegovima najmanje dvaput nedeljno od suštinske važnosti za ubrzavanje metabolizma. A što je najvažnije, metabolizam ostaje ubrzan mnogo sati posle vežbanja.
Krećite se. Vi to već znate, samo da vas podsetimo: najmanje 30 do 60 minuta brze šetnje, džoginga, vožnje bicikla, plivanja ili neke vrste aerobnih vežbi najmanje triput nedeljno druga je strana „jednačine vežbanja”. LJudi to baš ne vole da čuju, ali je zaista nužno da se vežba.
Jedite. Mada ženama koje žele da izgube suvišne kilograme uz značajno smanjenje dnevnog unosa kalorija ovo može zvučati suludo, ipak je važno jesti. Jer, kako tvrde nutricionisti, starinski način mršavljenja pomenutim putem zapravo usporava metabolizam. Oni kažu da je svaka ćelija u našem organizmu kao blic-sijalica: ako organizam ne dobije dovoljno hrane, odnosno goriva, odnosno energije, svaka ćelija goreće slabijom svetlošću. Najnovija istraživanja pokazuju da nekoliko manjih obroka svaka tri-četiri sata pot pomažu metabolizam i gubitak težine.
Odbacite šećer. Naravno, važno je da dobro odaberete šta ćete jesti. Kad jedete šećer, vi „prebacujete„ svoj metabolizam na „prekidač” za skladištenje masnoće. Stoga se preporučuje unošenje hrane s takozvanim niskim glikemijskim indeksom, što znači namirnica koje se, za razliku od šećera, sporije razlažu i omogućavaju održavanje ujednačenog nivoa šećera u krvi.
Ne preskačite doručak. Kao što smo više puta na ovom mestu podvlačili, to je izuzetno važno. Činjenica je da su ljudi koji doručkuju zdravu hranu vitkiji od onih koji to ne čine. Stoga činija puna povrća i smeđeg (integralnog) pirinča može da bude zadovoljavajući početak metabolizma u danu.
Uključite u jelovnik ljutu hranu. Ako volite meksičku ili tajlandsku kuhinju, vi ste na dobitku! Začinjena hrana s dodatkom ljutih papričica izgleda ubrzava metabolizam, kažu nutricionisti.
Pijte zeleni čaj. Postoje nezdrave stvari koje zaista mogu ubrzati vaš metabolizam, poput šoljice jake crne kafe, ili cigarete, ali ne bi trebalo da posežete za njima jer izazivaju zavisnost. Umesto toga, pijte zeleni čaj jer on stimuliše metabolizam i duže i efikasnije nego kafa.
Ne zaboravite vodu. Biti dobro „hidriran” od suštinske je važnosti za „ispiranje” organizma od otrovnih nusproizvoda koji se stvaraju sagorevanjem masnoća. Hladna voda može, osim toga, takođe malo ubrzati metabolizam jer organizmu treba energije da se zagreje.
Izbegavejte stres. Mada je ovo lakše reći nego izvesti, trebalo bi ga izbegavati po svaku cenu. Stres zaista može da izazove povećanje težine, naročito oko stomaka jer psihički i emotivni stres aktiviraju otpuštanje kortizola, steroida koji usporava metabolizam.
Spavajte. Istraživanja su pokazala da su ljudi koji ne spavaju sedam do osam sati u toku noći skloniji gojenju. Uz to, poznato je da se zgrčeni mišići regenerišu tek u poslednjih nekoliko sati sna svake noći, što nas automatski vraća na prvi savet.

REĐE VRSTE LISNATOG POVRĆA
Cikorija (radič)

Lisnata cikorija nije naročito proširena kao povrtarska kultura, no ipak se dosta uzgaja u zemljama Zapadne Evrope, posebno u Belgiji, Francuskoj i Holandiji. U Italiji se mnogo uzgaja jedna njena varijanta, takozvana crvena cikorija.
Na našim pijacama naići ćemo uglavnom na tri vrste cikorije. Prva i najzanimljivija je svakako ona s dugačkim mesnatim listovima koji oblikuju valjkastu glavicu bledožućkaste do sasvim bele boje. Na tržnicu dolazi najčešće pod imenom radič, a u nekim krajevima i kao cikorija. Radi se zapravo o visokokultivisanoj lisnatoj cikoriji čija lisna rozeta se u određenoj fazi razvoja na vrhu poveže, pa se listovi čvrsto priljube jedan uz drugi i rastu u visinu. Unutrašnji listovi, lišeni svetlosti i sunčevih zraka, gube hlorofil, postaju bledožućkasti do sasvim beli, mekani i vrlo ukusni, gubeći nešto od gorčine svojstvene cikoriji, koja dolazi do glikozida i intibina. Ovaj postupak vezivanja i izbeljivanja listova naziva se etioliranje. NJime povrće ne gubi znatnije svoja biohemijska svojstva a kulinarski kvalitet znatno mu se poboljšava.
Etiolirani listovi cikorije sadrže 7,7 odsto suve materije, 0,4 odsto belančevina, 0,13 odsto biljnih masti i četiri procenta ugljenih hidrata. Od vitamina najbogatija je vitaminom C (2,9 mg%) i provitaminom A u tragovima, a sadrži i vitamine B1 i B2, kao i vitamin K. Za ishranu dijabetičara značajna je jer sadrži inulin (voćni polisaharid koji se koristi u spravljanju hleba za ove bolesnike jer snižava nivo šećera u krvi). Od mineralnih materija, radič sadrži gvožđe, kalijum, kalcijum, magnezijum i fosfor. Kako ima i biljnih vlakana, potpomaže varenje, a krepi organizam u celosti. U tu svrhu koristi se i čaj od cikorije.
Ta ista lisnata cikorija može da ima i potpuno drukčiji izgled: lišće može da joj bude široko rasperjano, izrazito zelene boje jer listovi nisu vezivani te ne gubi hlorofil. Gorkastog je ukusa iz istog razloga: zeleni listovi zadržali su istu količinu glikozida i intibina. Ovu vrstu prodavci po pravilu nazivaju cikorijom, ne povezujući je na bilo koji način s radičem.
Crvena cikorija ima široko rasperjane listove koji rastu iz kratke prizemne stabljike slične spanaću, a boja joj varira od crvene do crvenkastobele boje lista i lisnih rebara.
Mada je uvedena u kulturu i uzgajana u vrtovima starih Egipćana, Grka i Rimljana još pre naše ere, te cenjena pre svega kao lekovita biljka, cikorija kao povrtarska kultura i kao namirnica nije u jelovnicima prosečnih domaćica naročito zastupljena. Najčešće se priprema kao salata, iako može uspešno nadoknaditi svako lisnato povrće. Kuvanjem, pirjanjenjem pa čak i pečenjem mogu se od cikorije pripremiti raznovrsna i izvrsna jela. Nekome možda smeta nagorak ukus cikorije, dok je drugima to upravo prednost, pa se može govoriti o cikoriji kao gurmanskom specijalitetu. Stoga savetujemo da ne odstranjujete nešto gorči klin na donjem kraju cikorijinog struka, jer gorke materije otvaraju apetit i podstiču varenje.
Salata od cikorije može se inače oplemeniti mešanjem s drugim salatama i voćem, pri čemu se njen nagorak ukus u znatnoj meri gubi: na primer s narandžama, ananasom ili jabukama. Etiolirani listovi mogu se naseći i mešati s krompirom, dok je crvena cikorija (crveni radič) vrlo prikladna za pripremanje mešanih salata, a posebno za ukrašavanje aranžmana s povrćem.
Menja kafu

U običnom govoru, cikorija je najpoznatija kao zamena za kafu, ili sastojak bele kafe. Ona se pravi od korena ove biljke koji se suši i prži, a zbog pomenutih sastojaka ima karakterističan miris, ukus, čak i boju sličnu kafi. Međutim, tu je u pitanju posebna vrsta cikorije, korenasta, koja se ne koristi za jelo, nego samo za industrijsku preradu u ovu najkvalitetniju zamenu za kafu.

Bela cikorija s kefirom i grožđicama

Potrebno je: dva veća struka bele cikorije, šoljica kefira, so, biber, limunov sok, kari u prahu, kašika šećera, dve kašike grožđica, jedna jabuka osrednje veličine.
U kefir umešati so, biber, limunov sok, kari i šećer. Grožđice oprati u toploj vodi, osušiti i dodati u kefir. Jabuke oprati, raseći, očistiti od koštica i zajedno s korom naseći na tanke kriške. Cikoriju oprati, očistiti, po volji iseći gorki korenak i naseći je na rezance. Pomešati jabuku i cikoriju, pa mešavinu preliti umakom od kefira. Pokriti i ostaviti da salata odstoji najmanje 20 minuta.

ZAŠTO TREBA JESTI ORAHE?
Čuvari srca

Osim što su ukusni, što svi znamo, orasi su i veoma korisni. Samo šaka oraha dnevno obezbeđuje nam proteine, biljna vlakna, omega-3 masne kiseline i antioksidante.
Ta količina oraha (što odgovara četvrtini šolje) može biti važan izvor proteina za vegeterijance, jer ih sadrži osam grama. Ista količina sadrži i četiri grama biljnih vlakana, kao i šolja jagoda ili jedna manja banana, na primer.
Najnovija istraživanja pokazala su da su orasi jedan od najboljih izvora antioksidanata, moćnih boraca protiv tumora i drugih bolesti.
Takođe, orasi imaju i visok sadržaj omega-3 polinezasićenih masnih kiselina, takozvanih dobrih masnoća koje štite srce. Šaka oraha obezbeđuje pet grama omega-3 masnih kiselina koje snižavaju holesterol, uzročnik mnogih kardiovaskularnih problema (ateroskleroza, infarkt, šlog, povišen krvni pritisak...)
O tome kako deluju u kombinaciji s medom nećemo ni da govorimo!

Beli i crni luk najbolji prijatelji

Epidemiolozi kažu da gripa još nema, ali da vladaju druge respiratorne infekcije, njemu slične, koje izazivaju adenovirusi. Naravno, protiv virusa nema leka, ali za jačanje otpornosti organizma - ima.
Podsećamo ovaj put da su beli i crni luk najbolji čovekovi prijatelji u borbi protiv „hunjavice?.
Beli luk je prirodni antibiotik, koji će sprečiti komplikacije virusnih infekcija disajnih puteva, koje umeju da budu česte ako je imunitet slab (na primer, upala grla „spusti? se na pluća). Međutim, to ne znači da s ovim povrćem treba preterivati: dovoljan je jedan češanj dnevno, sve ostalo je višak koji organizam, jednostavno, izbaci neiskorišćen.
Naravno, ne treba zaboraviti ni njegovo pozitivno dejstvo na srce i krvne sudove, kao i povišen pritisak.
Ako ne volite miris i ukus koji u ustima ostaje posle belog luka, spas je u grickanju nekoliko zrna kafe, ili peršunovog lišća, može pomoći i šolja toplog mleka ili tople čokolade, a potom stare dobre „žvake?.
Crni luk takođe može da pomogne jer sadrži sumporna jedinjenja, vitamine C i B, biljne hormone (fitosterole) i kiseline, koji doprinose izbacivanju tečnosti iz organizma (a s njom i bakterija i virusa, koje i ubijaju) i rastvaranju sluzi. Ako imate kijavicu ili kašljete, dobro će vam doći sveže isceđeni sok od crnog luka. Dve-tri kašike treba pomešati s vodom ili nekim drugim sokom, najbolje od povrća. Pored toga, lek protiv kašlja iz „bakine apoteke? je i vruć napitak od prokuvane glavice luka (s ljuskom zajedno), najbolje zaslađen prženim šećerom.
Uz ovo, crni luk takođe reguliše krvni pritisak i jača krvne sudove.
Ako svemu dodate i limunadu, grip i ostale slične infekcije trebalo bi da vas obilaze u širokom luku.
Naravno, najpouzdanija preventiva protiv gripa ipak ostaje vakcina, a pravo je vreme za nju.

ZAŠTO SU VAŽNI ANTIOKSIDANSI
Borci protiv raka
Selen među dodacima ishrani najdelotvornijim u prevenciji degenerativnih bolesti

Širom sveta danas postoji oko 640 takozvanih suplemenata - dodataka ishrani koji se koriste radi prevencije degenerativnih bolesti. Najdelotvorniji među njima je selen. On ima jako antioksidativno delovanje, pri tom pojačavajući antioksidativni efekat vitamina E.
Sastavni je deo mnogih enzima, prvenstveno glutanion-peroksidaze, koji deluje u imunom sistemu pomažući u borbi protiv raka. Ako ga nema dovoljno, i taj sistem slabije funkcioniše.
Pored toga, selen aktivira u organizmu apoptozu - programiranu smrt ćelija raka, a učestvuje i u stvaranju ćelija-čistača (takozvane ćelije prirodne ubice), koje su neposredno aktivne u procesu odbrane tela od negativnih spoljnih činilaca. Selen i koči stvaranje prostaglandina, vrste aktivnih supstanci prisutnih u mnogim tkivima, koje potpomažu širenje i sužavanje krvnih sudova, stimulišu glatke mišiće bronhija i organa za varenje, stimulišu matericu i suprotstavljaju se hormonima koji utiču na metabolizam masti, ali i izazivaju upale, pa bi se stoga moglo reći da selen deluje i protivupalno.
Posebno bi ga trebalo dodavati u ishrani populacije koja živi tamo gde ga u zemljištu nema dovoljno, a istraživanja su pokazala da je grupa ispitanika koja je sedam godina dobijala dnevno 200 mikrograma seleno-kvasca imala upola manju smrtnost od raka nego kontrolna grupa koja je dobijala placebo. Drugo ispitivanje utvrdilo je da su muškarci koji su dobijali selen iz prirodnih izvora, za 65 odsto manje oboljevali od raka prostate. Kada je dodavan u ishrani ljudi koji žive u kraju gde ga nema dovoljno u tlu (pa time ni u vodi i hrani), smanjeno je i oboljevanje od hepatitisa.
Selen stimuliše hormon štitne žlezde, odnosno bez njega dolazi do hormonskih poremećaja, a normalizuje i pokretljivost spermatozoida, što je jedan od uslova oplodnje.
Preporučuje se osobama s naslednom sklonošću ka raku, posebno prostate, onima s astmom, aterosklerozom, nedostatkom hormona štitne žlezde, makularnom degeneracijom rožnjače i retinopatijom.
Ipak, mora se naglasiti da je granica između korisnosti i otrovnosti selena vrlo uska: u zavisnosti od doze, on može zaštititi od raka, ali ga i izazvati! Stoga je preporučena dnevna doza 55 mikrograma, a maksimalna dozvoljena 400. Može se obezbediti iz brazilskog oraha, kvasca, integralnih žitarica, plodova mora (naravno, i tableta).
Selen najčešće nedostaje onima koji ne vole morsku hranu, zatim starijim osobama, bolesnicima i rekonvalescentima i sportistima koji ga više izlučuju znojenjem. Unošenje prekomernih doza ovog minerala može izazvati poremećaje u rastu noktiju, kožni osip i poremećaje u nervnom sistemu.

Boje i namirnice: Boja jača imunitet

Sveže i jarke boje voća i povrća koje potiču od njihovih sastojaka, fitohemikalija, pomažu da se poboljša imunitet, odbrani od srčanih bolesti i preveniraju mnoga druga oboljenja. Kombinujte ih u ishrani, da biste bili zdraviji i krepkiji.


Zelena
U svim nijansama, od tamnozelenih listova kelja i cvetića brokolija do nežno - zelene boje mlade salate.

Pokazalo se da novootkrivena fitohemijska supstanca zvana lutein štiti od očnih bolesti i raka. Najbolji izvori su zeleni listovi. Sulforan, otkriven u brokoliju i njegovim izdancima, pomaže odbrambenim snagama vašeg organizma da se brani protiv svih vrsta raka.


Žuta

Banane, limun, grejpfrut, pomorandže, mandarine.

Citrusno voće sadrži limonin, koji pomaže da vaše telo sagori hemikalije koje prouzrokuju rak. Sve namirnice žute boje sadrže prilićnu kolićinu kalijuma koji štiti srce.


Narandžasta

Šargarepa, bundeva, dinja, kajsija, breskva.

Jedna porcija narandžastog povrća - šargarepe, na primer, ili kriška dinje obezbedjuje vam dnevnu dozu zdravog betakarotina i njegovog antikancerogenog rodjaka alfakarotina.


Smedja

Testenine i hleb od integralnog brašna, žitarice, pasulj.

Ako se odlučite da u jelovnik uključite integralne žitarice i proizvode od njih, one će vas osim omiljenih ugljenih hidrata snabdeti i biljnim vlaknima, zbog čega ćete se osećarti sitim. Takodje, pomoći će vam da iz organizma izbacite otrove koji izazivaju bolesti. Osim toga, celovite žitarice sadrže puno vitamina, koji će vam pomoći da poboljšate sposobnost organizma da pretvara kalorije u energiju.



Bela

Tofu (sir od soje), mleko od soje, posni sir, jogurt, mleko.

Fitoestrogeni iz soje smanjuju rizik od nastanka raka dojke, pomažu otklanjanju PMS-a i smanjuju rizik od osteoporoze. Mlečni proizvodi od obranog mleka korisni su za srce i za nadoknadu kalcijuma, potrebnog za izgradnju kostiju.


Crvena i ljubičasta

Paradajz, kečap, sok i koncentrat od paradajza, crvena paprika, jagode, maline, ribizle, borovnice.

Samo namirnice crvene boje, naročito paradajz, sadrže sastojak za koji su studije pokazale da pomažu u zaštiti raka od materice, dojke i pluća. Za borovnice se smatra da poboljšavaju vid noću i štite od raka.