Doktor Dragan Ivanov o vegetarijanstvu i sastavu namirnica

Nadam se doktor neće imati ništa protiv 'pozajmljivanja' ovog teksta.
On odgovara na ona klasična pitanja, koja nama mesojedi postavljaju: odakle ti gvoždje, vitamini B grupe i tome slično, kada ne jedeš meso?

VEGETARIJANSTVO –
POSTOJI LI RIZIK?
Mr. Sc. Med.
Ivanov Dr Dragan
Internista

MEDICINSKA PREDAVANJA
________________________________________________________________________
VEGETARIJANSTVO –
POSTOJI LI RIZIK?
Šta je vegetarijanstvo?
Definicija:
Vegetarijanstvo je specifičan način ishrane,
utemeljen na biljnoj hrani, iz koje je izostavljena
upotreba mesa, mesnih prerađevina i ribe.
Termin vegetarijanstvo potiče od latinske reči
vegetus, što znači prirodan, biljni, krepak. Deli
se na laktoovovegetarijanstvo, koje pored biljne
hrane podrazumeva upotrebu mleka i jaja, i
striktno vegetarijanstvo, koje podrazumeva
upotrebu isključivo namirnica biljnog porekla.
Istorijat:
Vegetarijanstvo je staro koliko i
čovečanstvo. U tome se slažu svi religioznofilozofski
pogledi na svet i čovekovo poreklo. “ I
još reče Bog: evo, dao sam sve bilje što nosi
sjeme po svoj zemlji, i sva drveta rodna koja
nose sjeme; to će vam biti za hranu“ (Biblija; 1.
Mojsijeva 1: 29.). Jednostavna u svojoj jasnoći,
ali moćna u svojoj istinitosti, ova dijetskozdravstvena
preporuka, podsticala je i
Vegetarijanstvo
__________________________________________________________________
2
MEDICINSKA PREDAVANJA
________________________________________________________________________
ohrabrivala vekovima ljude da se, bez obzira na
trenutan stav nauke, opredele za
vegetarijanstvo. Mnogi poznati ljudi,
podstaknuti različitim motivima, bili su
vegetarijanci. Neki od najpoznatijih su: Mojsije,
Jovan Krstitelj, Sokrat, Spinoza, Buda, Kant,
Leonardo da Vinči, Isak Njutn, Nikola Tesla,
Tolstoj, Kafka i mnogi drugi.
Do pre par decenija nauka nije pokazivala
pozitivno interesovanje za vegetarijanstvo, za
koje su interesovanje imale religija i filozofija.
Početkom šezdesetih godina prošlog veka,
objavljivano je svega desetak medicinskih
publikacija godišnje, dok se početkom
devedesetih taj broj popeo na oko osamdeset
publikacija u toku jedne godine. Registrovan je
porast broja vegetarijanaca u svim zemljama,
posebno među mladima. Danas u SAD 2,5 %
odraslih i 2% dece su vegetarijanci (oko 5
miliona ljudi), dok u Kanadi taj procenat iznosi
4% (oko 1 milion ljudi).
Vegetarijanstvo
__________________________________________________________________
3
MEDICINSKA PREDAVANJA
________________________________________________________________________
Koje su prednosti vegetarijanstva?
a) Brojna istraživanja na vegetarijancima,
vršena u poslednjih par decenija, pokazala su
da vegetarijanci, ne samo da postižu normalan
psihofizički razvoj, već i da duže žive u
poređenju sa nevegetarijancima.
b) Vegetarijanci takođe ređe obolevaju od
brojnih savremenih bolesti:
- bolesti srca i krvnih sudova, pre svih
angine pektoris i srčanog infarkta,
- hipertenzije,
- moždanog šloga,
- šećerne bolest – tip 2,
- gojaznosti,
- osteoporoze,
- alergije i bolesti imuniteta,
- kamena u žučnoj kesi i bubrezima,
- demencije (gubitaka mentalnih f-ja).
c) Vegetarijanstvo preventivno deluje i na
maligne bolesti, pre svih raka:
- debelog creva,
- pluća,
- dojke,
- želuca,
- pankreasa (gušterača),
- prostate,
- mokraćne bešike.
Vegetarijanstvo
__________________________________________________________________
4
MEDICINSKA PREDAVANJA
________________________________________________________________________
Koji su najčešći prigovori
vegetarijanstvu?
1) Medicinsko-naučni:
a)nedovoljan unos belančevina
b)deficit esencijalnih amino-kiselina
c)deficit Fe, Ca...
d) smanjeni unos n-3 masnih kiselina
e)deficit vit. B12; porast homocisteina
2) Ostali (laički) prigovori:
a)hrana koja ne obezbeđuje fizičku snagu,
b)skupa hrana,
c) neukusna hrana (“Ne znate vi
vegetarijanci šta je lepo jelo! ”).
Prigovor broj 1 a):
Ako iz ishrane isključimo meso i mesne
prerađevine šta će biti sa ukupnim
unosom belančevina? Unoseći samo
namirnice biljnog prekla postoji li rizik za
naše zdravlje, posebno po zdravlje
trudnica, dojilja i dece?
Odgovor:
Biljni izvori proteina su:
- mahunarke (soja, pasulj, grašak, boranija,
sočivo),
- orašasto voće (bademi, lešnici, orasi),
- celo zrno žitarica, posebno klice,
- krtolasto povrće (krompir) i kikiriki,
Vegetarijanstvo
__________________________________________________________________
5
MEDICINSKA PREDAVANJA
________________________________________________________________________
- pečurke.
Soja je najbogatiji izvor belančevina. U istoj
količini sadrži 5 do 7 puta više proteina u
odnosu na meso. Podsećamo da jedan kilogram
soje košta svega 30 dinara!
Proteini su složena organska jedinjenja
sastavljena od aminokiselina koje predstavljaju
prostija jedinjenja (proteini su kao zidovi
zgrade, a aminokiseline kao cigle). Proteini su
neophodni za rast, razvoj i život čoveka, ali to
ne znači da ih trebamo unositi u prevelikoj,
nekontrolisanoj količini. Razlaganjem proteina
nastaju štetni metabolički produkti (purini,
mokraćna kiselina, urea, kreatinin), koji
zakišeljavaju krv i opterećuju bubrege. Ranije se
smatralo da čak trećina ukupne energije treba
da potiče iz belančevina, trećina iz masti i
trećina iz ugljenih hidrata. Ovakav odnos inače
karakteriše ishranu u kojoj su meso i mesni
proizvodi zastupljeni. Novija istraživanja su
pokazala da je takav odnos nepoželjan i da je
štetan po zdravlje. Došlo je vreme za
napuštanje prevaziđenog mita o proteinima i
mesu kao njihovom najboljem i glavnom izvoru!
Savremene preporuke za unos hranjivih
materija su:
- iz belančevina: 10 - 15% energije
- iz masti: oko 10% energije
- iz ugljenih hidrata: oko 75%
Vegetarijanstvo
__________________________________________________________________
6
MEDICINSKA PREDAVANJA
________________________________________________________________________
Vegetarijanska ishrana obezbeđuje unos
hranjivih materija sličan savremenim
preporukama.
Prigovor broj 1 b):
Biljna ishrana ne obezbeđuje unos svih
esencijalnih aminokiselina.
Napomena: Esencijalne aminokiseline su za
život neophodne, ne mogu da se sintetišu u
našem organizmu iz drugih aminokiselina i
stoga se moraju unositi putem hrane. Ima ih
ukupno osam.
Odgovor:
a)Soja sadrži sve esencijalne aminokiseline.
b)Polen sadrži sve esencijalne aminokiseline.
c)Orašasto voće sadrži sedam od ukupno
osam aminokiselina. Nedostaje
aminokiselina lizin koja se inače nalazi u
žitaricama i mahunarkama.
d)Mahunarke takođe sadrže sedam od osam
aminokiselina.
e)Celo zrno žitarica, posebno klica, takođe je
bogat izvor ovih aminokiselina, i to onih
koje nedostaju mahunarkama i orašastom
voću.
Vegetarijanstvo
__________________________________________________________________
7
MEDICINSKA PREDAVANJA
________________________________________________________________________
Zaključak o proteinima i esencijalnim
aminokiselinama:
- Biljni proteini mogu obezbediti sve potrebe
našeg organizma za proteinima i energijom.
- Istraživanja su pokazala da asortiman biljne
hrane koja se jede u toku dana može obezbediti
i sve esencijalne aminokiseline. Am Dietetic
Association; 2003.
- Atlete takođe mogu obezbediti svoje
proteinske potrebe putem biljne hrane. Am J
Cl Nutrition; 1999
Prigovor broj 1 c):
Vegetarijancima preti anemija
(malokrvnost) zbog deficita gvožđa.
Odgovor:
Klasifikacija dijetskih izvora gvožđa poređani
od najbogatijh do najsiromašnijih (mahunarke i
orašasro voće sadrži 4-6 puta više Fe od mesa i
ribe):
- mahunarke i orašasti plodovi,
Vegetarijanstvo
__________________________________________________________________
8
MEDICINSKA PREDAVANJA
________________________________________________________________________
- krompir,
- žitarice u celom zrnu, posebno njihova
klica,
- zeleno i žuto povrže, posobno krastavci,
- jaja,
- meso i ribe.
Napomena:
a) Važan je unos gvožđa putem hrane, ali
bitna je isto tako i njegova apsorpcija iz creva.
Vitamin C, koji se nalazi isključivo u
namirnicama biljnog porekla, i organske kiseline
iz biljaka, imaju ključnu ulogu u prebacivanju
gvožđa iz creva u krv.
b) Vegetarijanci imaju povećanu osetljivost
crevnih receptora za gvožđe i smanjenu
sklonost ka gubitku gvožđa.
Istraživanja na vegetarijancima u svetu i u
našoj zenlji (na Medicinskom fakultetu u Novom
Sadu), pokazala su da osobe koje ne jedu meso
nemaju veću sklonost ka malokrvnosti zbog
deficita gvožđa (sideropenijskoj anemiji) u
poređenju sa nevegetarijancima!
Prigovor broj 2 a):
Biljna ishrana ne obezbeđuje fizičku
snagu.
Vegetarijanstvo
__________________________________________________________________
9
MEDICINSKA PREDAVANJA
________________________________________________________________________
Odgovor:
1.Pročitajmo pouku o biljnoj i mesnoj ishrani
iz udžbenika prirode. Životinjski svet pruža
ubedljiv odgovor u prilog vegetarijanstva.
Životinje koje jedu isključivo namirnice
biljnog porekla imaju veću telesnu masu,
višlje su i snažnije, duže žive i miroljubivije
su u odnosu na životinje koje se hrane
mesom.
“Zapitaj životinje i naučiće te (koju hranu
treba da jedeš)... “ Biblija.
Prigovor broj 2 c):
«Vegetarijanska ishrana je lišavanje od
ukusne i lepe hrane.»
Odgovor:
Pogledajmo voće, žitarice u klasu, salate i
druge biljke. Svaka biljka predstavlja
jedinstveno umetničko delo. Boje i oblici
plodova privlače i zadivljuju vid, dok se njihov
miris i ukus pretače u prijatne emocije. Hrana
deluje na osećanja i raspoloženje i pre njene
hemijske razgradnje.
Vegetarijanstvo
__________________________________________________________________
10
MEDICINSKA PREDAVANJA
________________________________________________________________________
«Još se uvek vegetarijanstvo smatra
odricanjem i žrtvovanjem, kao da su mrtve i
napaćene životinje gurmanski užitak...»
Čega se ipak vegetarijanci lišavaju?
1.Holesterola i zasićenih masnih kiselina:
koji su odgovorni za prevremeni razvoj
ateroskleroze, tromboze, angine pektoris,
srčanog infarkta, moždanog šloga, visokog
krvnog pritiska...
2.Mikroorganizama: koji izazivaju određene
bolesti (salmonele, trihinele, onkogenih
virusa).
3.Priona: koji potiču iz govedine (bolest ludih
krava) i dovode do smrtonosnog oštećenja
centralnog nervnog sistema (Jakob-
Krojcfeltova bolest).
4.Purina: koji dovodi do nastanka gihta i
kamena u bubregu.
Vegetarijanstvo
__________________________________________________________________
11
MEDICINSKA PREDAVANJA
________________________________________________________________________
5.Brojnih toksina: koji su se nagomilali u
tkivu životinja usled čega je njihova
koncentracija dvadeset puta veća u mesu
nego u biljkama.
6.Antibiotika i hormona: koji se daju
životinjama radi postizanja veće mase.
7.“Hormona bola i stresa”: koji se oslobađaju
u organizmu životinja prilikom njihovog
ubijanja a koji deluje razdražujuće na
čovekov organizam.
Z A K L J U Č A K :
Ako iz ishrane isključimo meso i mesne
prerađevine, a unosimo samo namirnice
biljnog porekla, šta će biti sa našim
zdravljem, posebno zdravljem trudnica,
dojilja i dece?
1.Život i dela poznatih vegetarijanaca
(Leonarda da Vinčia, Isaka Njutna,
Nikole Tesle, Lava Tolstoja, Franca
Kafke i dr.) ohrabruju one koji se
možda dvoume.
2.Najnoviji stav vodećih svetskih
stručnjaka za ishranu glasi:
Vegetarijanstvo
__________________________________________________________________
12
MEDICINSKA PREDAVANJA
________________________________________________________________________
“Dobro planirano vegetarijanstvo
prikladno je za sve stadijume čovekovog
životnog ciklusa, uključujući trudnoću,
period dojenja, kao i sve periode
detinjstva.”
(ADA Reports. Position of the American
Dietetic Association and Dietitians of Canada:
Vegetarian diets;
J Am Diet Ass 2003;103(6):748765.)
3.Životinjski svet ubedljivo i razgovetno
govori u prilog vegetarijanstva.
4.Pobožne i one koji poštuju vekovnu
mudrost, Biblija upućuje na ideal
ishrane:
« I reče Bog: evo, dao sam vam sve bilje
što nosi sjeme po svoj zemlji, i sva drveta rodna
koja nose sjeme; to će vam biti za hranu» (1.
Mojsijeva knjiga 1. poglavlje: 29. stih).

__________________________________________________________________
13

Jao on je divan! Svaka ti čast što si ovo okačila:)

E da on je ba super.