KOPRIVA ILI SPANAC

Ova biljka raste na vlažnom zemljistu bogatom azotom, na primer, u blizini obala reka ili mesta gde se čuva kompost i đubrivo. Raste u bokorima i može da dostigne visinu od 1,5 metara. Mladi listovi koprive po ukusu podsećaju na spanać. Seme biljke ima aromu koštunjavog voća koja postaje intenzivnija kada se semenke isprže. Cvetovi biljke su takođe za jelo i veoma su aromatični. Kopriva spada u lekovite biljke. Sveža biljka koprive sadrži 5,5 odsto proteina, 7 odsto ugljenih hidrata, 0,7 procenata masti. U prolećnim mesecima mladi listovi imaju od 75 do 137 mg% askorbinske kiseline i čak do 20 mg% karotina (provitamin A), vitamina B2 i vitamina K. Kopriva je dakle bogatiji izvor vitamina C i A od većine kultivisanih vrsta povrća. Obiluje i mineralima, kao što su gvožđe, magnezijum, natrijum, kalijum, ugljena kiselina, kalcijum i fosfor.
Sastojci koprive pročišćavaju krv, sprečavaju upale i podstiču izbacivanje štetnih materija iz organizma. Ona je ipak ostala prezreni korov koji je bolje uništiti nego imati s njime posla.

Kako se koristi? Najbolji su gornji mladi listovi biljke (koristite rukavice kada ih berete). Kopriva može da se priprema kao spanać. Sušeni listovi se upotrebljavaju kao začin ili za pripremu čaja. Vlakna koja žare uništavaju se blanširanjem. Ako pre pripremanja jela ubrane vrškove koprive prelijemo vrelom vodom, postaće sasvim bezopasni za ruke i želudac. Za jelo se beru listovi i vrškovi sasvim mlade, nežne biljke. Vršak treba otkinuti na mestu gde je stabljika još mekana. Naravno da je najkorisnije koristiti tek ubrane sveže listove i vrškove, ali možemo ih ubrati i osušiti i tako sačuvati za kasniju potrošnju. Biljku treba sušiti na zasenjenom i zračnom mestu kako se pod uticajem sunčevih zraka ne bi uništili vredni sastojci, pre svega vitamin C, hlorofil i taninska kiselina, koji koprivi daju izuzetna lekovita svojstva, pa ona leči krvarenja, plućne bolesti, organe za varenje.

Naročito je prikladna za prolećno čišćenje organizma koji je usled redukovane i jednolične zimske ishrane osiromašio u tim sastojcima, pa se osećamo premoreni i potišteni. U te svrhe treba je jesti kao spanać, ili popiti sok od sveže isceđene koprive, malo razblažen vodom. Sok se može i konzervirati za zimu, na uobičajen način.Za razliku od koprive, spanać ima jedan nedostatak. To je pre svega visok postotak oksalne kiseline, pa ga ne treba davati bubrežnim bolesnicima jer se kristalima oksalne kiseline mogu začepiti bubrežni kanali. Osim oksalne, ima dosta mokraćne i purinske kiseline pa ga se moraju kloniti osobe koje pate od gihta, artritisa, reume, oni s kamencima u žuči i mokraćnim organima. U vezi sa spanaćem najizrazitije se potvrđuje pravilo – umerenost pre svega, pa se tako ni zdravim osobama ne preporučuje da jedu prevelike količine, a ni suviše često, upravo zbog tih kiselina. S oprezom treba ga davati dojenčadi.

Oksalne kiseline ima najviše u peteljkama i rebrima listova, pa ih prilikom pripremanja valja odstraniti. Delovanje oksalne kiseline na organizam može se ublažiti i tako da se spanać priprema s mlekom, jogurtom, kiselim mlekom i sirom. Oksalna kiselina vezuje kalcijum iz mleka i stvara nerastvorljivo jedinjenje – kalcijum oksalat – koje oranizam odbacuje. Stoga, valja žrtvovati kalcijum iz mleka.

Oksalnu kiselinu je otkrio Scheele, 1776. godine. Oksalna kiselina se javlja, prirodno, u velikom broju biljaka. Pošto ona za sebe vezuje važne hranjive materije u našem telu i time ih čini nedostupnim, veliko unošenje ove kiseline može dovesti do nedostataka (npr. kalcijuma) u telu, kao i iritiranja probavnog sistema, posebno stomaka i bubrega (doprinosi formiranju kamena u bubregu).

Nitrati u kuvanom spanaću mogu se fermentacijom čak i u hladnjaku pretvoriti u opasne nitrite – pa su poznata trovanja odstajalim spanaćem. Zbog toga ga treba pripremati samo toliko koliko se može pojesti za jedan obrok. Ostatak treba obavezno baciti, a nikako ostaviti za sutra. Spanać treba kuvati na pari ili malo vode, i to vrele, a ne hladne. Dovoljno je da se kuva pet do deset minuta. Pošto je voda od kuvanja spanaća izuzetno bogata nitratima, ne treba je ostavljati za dalje korišćenje.

Spanać posejan u proleće a ubran u leto sadrži mnogo više oksalata i nitrata (naročito u sušnom razdoblju) nego onaj posejan u avgustu i septembru a ubran u jesen.

Da bismo izbegli negativne efekte spanaća, možemo koristiti koprivu ili blitvu kao alternativu.

Dragoljub ::

Za razliku od koprive, spanać ima jedan nedostatak. To je pre svega visok postotak oksalne kiseline, pa ga ne treba davati bubrežnim bolesnicima jer se kristalima oksalne kiseline mogu začepiti bubrežni kanali. Osim oksalne, ima dosta mokraćne i purinske kiseline pa ga se moraju kloniti osobe koje pate od gihta, artritisa, reume, oni s kamencima u žuči i mokraćnim organima. U vezi sa spanaćem najizrazitije se potvrđuje pravilo – umerenost pre svega, pa se tako ni zdravim osobama ne preporučuje da jedu prevelike količine, a ni suviše često, upravo zbog tih kiselina. S oprezom treba ga davati dojenčadi.

Oksalne kiseline ima najviše u peteljkama i rebrima listova, pa ih prilikom pripremanja valja odstraniti. Delovanje oksalne kiseline na organizam može se ublažiti i tako da se spanać priprema s mlekom, jogurtom, kiselim mlekom i sirom. Oksalna kiselina vezuje kalcijum iz mleka i stvara nerastvorljivo jedinjenje – kalcijum oksalat – koje oranizam odbacuje. Stoga, valja žrtvovati kalcijum iz mleka.

Preporuku da spanać treba spremati sa mlekom (tzv. švapski način) zbog oksalata čula sam već nekoliko puta i svaki put se začudim nad takvim zaključkom, naročito kada sledi posle činjenica koje ste i vi izneli. Dakle, prvo se kaže da se najveći broj bubrežnih kamenaca sastoji od kalcijum oksalata koji nastaje spajanjem oksalne kiseline i kalcijuma. Zatim se kaže da u oksalne kiseline ima u raznim namirnicama (a posebno je u većoj meri u spanaću, jagodičastom voću, smokvama...). I na kraju zaključak da takve namirnice treba kombinovati sa onim bogatim kalcijumom!? Pa upravo tako nastali kalcijum oksalat se skuplja u bubrezima. Posle prvih par činjenica bilo bi mi logično da se preporuči izbegavanje kombinacije spanać + mlečni proizvodi.

Negde sam pročitala da je kombinacija sa limunom i maslinovim uljem (mediteranski način) pogodna za neutralisanje dejstva oksalne kiseline. Nažalost, ne mogu da se setim izvora i da ponudim argumentaciju. Možda neko zna na čemu se zasniva ova preporuka?

A ja sam pak citala da oksalata ima najvise u kuhanom spinatu a ne u sirovom,sta o tome mislite?
Mislim,ako se preporuca da se kuhanom dodaje mlijeko (sto mi takodjer nije logicno) zasto se nista ne preporuca kod sirovog?Dakle,problem ocito jest kuhani spinat!?

Helena ::

A ja sam pak citala da oksalata ima najvise u kuhanom spinatu a ne u sirovom,sta o tome mislite?
Mislim,ako se preporuca da se kuhanom dodaje mlijeko (sto mi takodjer nije logicno) zasto se nista ne preporuca kod sirovog?Dakle,problem ocito jest kuhani spinat!?

Nažalost, zaključak ne stoji. Uticaj termičke obrade na oksalate nije od značaja, iako ih čak donekle smanjuje - ne ide u prilog nama raw foodist-ima ali tako je

Citat je sa meni omiljenog "World's Healthiest Foods" sa teme o oksalatima
http://www.whfoods.com/genpage.php?tname=george&dbid=48

The effect of cooking on oxalates
Cooking has a relatively small impact on the oxalate content of foods. Repeated food chemistry studies have shown no statistically significant lowering of oxalate content following the blanching or boiling of green leafy vegetables. A lowering of oxalate content by about 5-15% is the most you should expect when cooking a high-oxalate food. It does not make sense to overcook oxalate-containing foods in order to reduce their oxalate content. Because many vitamins and minerals are lost from overcooking more quickly than are oxalates, the overcooking of foods (particularly vegetables) will simply result in a far less nutritious diet that is minimally lower in oxalates

Hvala na odgovoru!

Ali evo sad i ova prica :

I heard from a friend that boiled spinach is better for you than raw spinach...is this true?
For some people it may be, for others it may not be. For example, boiling might be helpful for individuals with certain kidney problems who need to limit their oxalic acid intake. However, for many people the oxalic acid content in spinach would not be problematic. If you want to eat raw spinach and are concerned about oxalates, you can select baby spinach, which is not only lower in oxalic acid but has sweet tender leaves, which are excellent for a spinach salad.
In general, nutrients are always lost from food when it is boiled and raw foods always have greater overall nutrient content than cooked foods.

(naravno kad govorimo o zdravoj osobi)

http://whfoods.org/genpage.php?tname=dailytip&dbid=54

Kad je već riječ i o koprivi....

Je li itko radio kašasti sok sa njom?

Zanima me da li se je mora obariti vrelom vodom ili ima kakav drugi način micanja te kiseline....

koji recept bi dobro došao


Hvaaaalaaaaa

Mama je od kolega sa posla prepisala 2 recepta za sok od koprive, ali ih jos nismo pravili.

I RECEPT- SOK OD KOPRIVE: 100 VRHOVA MLADE KOPRIVE PRELITI SA 4L KLJUCALE VODE I DODATI 6 KESICA LIMONTUSA, DA ODSTOJI 24H. ONDA PROCEDITI, STAVITI 1EKSTRAT KIVIJA I DODATI 3KG SECERA, I OSTAVITI DA STOJI 24H UZ POVREMENO MESANJE.

II RECEPT-SOK OD KOPRIVE: 1,5kg koprive oprati u hladnoj vodi, zatim samleti i staviti u 7l vode pa dodati 6 limontusa.
Tokom narednih 24h povremeno mesati.
Procediti pa koliko tecnosti toliko secera sipati. Mesati dok se secer ne istopi.
Kuvati dok ne baci 2 ili 3 kljuca na laganoj vatri.

Ovih dana imam neku neodoljivu zelju da jedem spanac, procitala sam sta je sve do sad napisano, a pronasla jos nesto ( mada se neke stvari ponavljaju ):

Spanać, lako svarljiv i zdrav
četvrtak, 17 jun 2010 08:50

Stručnjaci kažu da bi ova lako probavljiva namirnica, male energetske vrednosti, bar jednom nedeljno trebalo da se nađe na trpezi. Međutim, mora da se priprema na određen način, a u nekim slučajevima da se ograniči ili izbegava njegova konzumacija.
ZAŠTO JE SPANAĆ ZDRAV?
Spanać ima visoku hranljivu vrednost, sa velikom količinom lako probavljivih belančevina.

Obilje vitamina
Bogat je izvor folne kiseline, ali i ostalih vitamina B grupe, koji imaju važnu ulogu u metabolizmu ugljenih hidrata i radu nervnog sistema. Obiluje vitaminom C, koji jača imunitet i pomaže resorpciju gvožđa, kao i beta-karotenom (provitamin A), koji održava zdravom kožu i sluzokožu. Vitamin K, značajan za zdravlje kostiju, u šolji svežeg spanaća se nalazi u gotovo dvostruko većoj količini od dnevno preporučenog unosa, a ako je skuvan - šest puta većoj!

Važni minerali
Najviše ima kalijuma, koji pospešuje izlučivanje vode iz organizma i time olakšava rad bubrega i srca. Šolja kuvanog spanaća sadrži oko 40 odsto preporučene dnevne doze magnezijuma, koji pomaže u prevenciji bolesti srca i krvnih sudova. Obiluje i kalcijumom, važnim za rast zdravih kostiju i zuba, ali i gvožđem - u šolji kuvanog spanaća ima oko 30 odsto preporučene dnevne količine. U manjim količinama su zastupljeni fosfor, mangan, bakar, cink i jod.
Dijetalna vlakna
Veoma su važna za eliminaciju toksičnih i otpadnih materija iz organizma. Zbog sposobnosti da apsorbuju vodu, doprinose osećaju sitosti, pa su korisna za regulisanje telesne težine i, stoga, nezaobilazna u dijetoterapijama.

Moćni antioksidansi
Spanać je bogat supstancama koje se bore protiv dejstva slobodnih radikala u organizmu. To su, pre svega, vitamin C i beta-karoten, ali i lutein i zeaksantin - karotenoidi koji brinu o zdravlju očiju. Lutein je posebno uspešan u borbi protiv katarakte i makularne degeneracije uzrokovane starenjem. Naučnici su u spanaću pronašli nekoliko flavonoida kojima se pripisuje antioksidativno i antikarcinogeno delovanje.

Očuvanje mentalnih funkcija
Ogledne studije su pokazale da konzumacija spanaća deluje zaštitno kada je reč o oksidativnom stresu mozga, kao i da se smanjuje degradacija moždanih funkcija usled starenja. Ishrana laboratorijskih životinja spanaćem je znatno povećala njihovu sposobnost učenja i motoričke funkcije. Za to najviše može da se zahvali vitaminu E, pa je dobro da se spanać jede začinjen uljem (najbolje maslinovim), kako bi se povećala bioraspoloživost tog vitamina.

KOME ŠKODI?
● Spanać u većim količinama nije preporučljiv osobama koje boluju od poremećaja štitne žlezde ( )- jer nitrati, ali i goitrogeni mogu da ometaju njen rad.
● Zbog znatne količine oksalata, od konzumiranja bi trebalo da se uzdrže osobe koje imaju problema sa bubrežnim i kamenjem u žuči, jer kristali oksalne kiseline potenciraju njihovo stvaranje.
● Oksalati mogu da ometaju apsorpciju kalcijuma, pa se osobama koje uzimaju suplemente tog minerala sugeriše da spanać jedu bar dva-tri sata pre unosa kalcijuma.
● Preporučuje se umerena konzumacija kada su u pitanju mališani, jer veće količine oksalne kiseline mogu da izazovu nedostatak kalcijuma u organizmu, na šta su deca u razvoju posebno osetljiva.
● Zbog velike količine mokraćne kiseline i purina, moraju da ga izbegavaju osobe koje pate od gihta, reume i artritisa.

ZABLUDE U VEZI GVOŽĐA
Dugo je spanać smatran najboljim izvorom gvožđa, što potiče od dr E. Von Volfa, iz 1870. godine. Njegova «računica» je bila neproverena do 1973. godine, kada je otkriveno da je stvarna količina gvožđa u spanaću tek desetina od onog što je tvrdio - zbog pogrešno napisane decimale. Ipak, spanać sadrži relativno veliku količinu tog elementa.

Slabija iskoristivost
Gvožđe se u spanaću nalazi u non-hem obliku, koji se sporo i slabije apsorbuje u našim crevima od hem oblika, koji se nalazi u namirnicama životinjskog porekla, pre svega u crvenom mesu.

Blokada gvožđa
Malo je poznato da u spanaću postoje supstance koje su blokatori apsorpcije tog važnog minerala. Naime, spanać sadrži veliku količinu fitata, hemijskih materija koje do izvesne mere sprečavaju ulazak gvožđa u krvotok. Stoga, ako ste izgubili veću količinu krvi, ili ako vam je lekar savetovao dodatan unos gvožđa u organizam, veću korist ćete imati ako jedete pileću džigericu. Ali, ako ste ljubitelj spanaća, jedite uz njega kriške narandže ili limuna, jer citrusno voće sadrži vitamine i kiseline koji su protivteža delovanju fitata, pa podstiču apsorpciju gvožđa u krvotok.


Zdravo spremanje spanaća
* Pre kuvanja, obavezno treba odstraniti peteljke i veće poprečne žile na listovima, jer su baš one bogate oksalnom kiselinom.
* Da bi se sačuvali vitamini i minerali, treba ga kuvati na pari, ili u vrlo maloj količini kipuće vode (nikako u hladnoj), oko pet minuta.
* Vodu od kuvanja treba baciti, jer je zasićena nitratima, koji se pod uticajem bakterija pretvaraju u nitrite. Zbog toga spanać mora da se priprema neposredno pre konzumiranja.
* Ako je termički obrađen, ne sme da se duže čuva - čak ni u frižideru, niti da se podgreva za drugi obrok.
* Treba ba ga pripremati sa mlekom - da bi se uklonila oksalna kiselina, koja se vezuje za kalcijum i stvara kalcijum-oksalat, i tako izlučuje iz organizma. Može da se upotrebi i neki mlečni proizvod (jogurt, pavlaka, svež sir). U istu svrhu, dobro je da se začini sokom od limuna.

Antrfile
Upotreba u kulinarstvu
Mlad spanać može da se jede kao salata, zbog obilja vitamina C, začinjen maslinovim uljem i sokom od limuna. Od spanaća se pripremaju čorbe, variva, nadevi, umaci, pire. Najbolje se slaže sa kuvanim krompirom, a uz njega odlično ide i sir (mlad kravlji sir, mocarela, parmezan), jogurt ili pavlaka. Dobro se kombinuje sa mesom, ribom, korenastim povrćem i mahunarkama. Koristi se kod pripreme raznih vrsta testenine - rezanaca, lazanja i njoka. Izvrsno se slaže sa bešamel umakom, a može da se doda u kajganu, sa malo parmezana, ili u omlet.

Savet plus
* Ako želite da zadržite svežu zelenu boju spanaća, odmah nakon kuvanja ga na kratko potopite u hladnu vodu.
* Lepa i zdrava kosa, koža i nokti su rezultat češće konzumacije spanaća, zbog obilja vitamina B kompleksa.

Pripremila: Snežana Damnjanović Mitić
Tekst preuzet iz najnovijeg broja časopisa „U zdravom telu“

Eto ti sad': jesti, il' ne jesti?
Ipak ću se ja držati blitve i koprive, a spanać može tu i tamo...

Nitrati se stvaraju kod kuhanog spinata.

rain021 ::

Stoga, ako ste izgubili veću količinu krvi, ili ako vam je lekar savetovao dodatan unos gvožđa u organizam, veću korist ćete imati ako jedete pileću džigericu. Ali, ako ste ljubitelj spanaća, jedite uz njega kriške narandže ili limuna, jer citrusno voće sadrži vitamine i kiseline koji su protivteža delovanju fitata, pa podstiču apsorpciju gvožđa u krvotok.

Obratite pažnju kako se ovde u ovom članku sugeriše da ipak treba pojesti pileću džigericu, jer pobogu, ko bi jeo skuvan spanać sa mlekom i krišku narandže ili limuna?
Rešenje: pesto od sirovog spanaća:
Sveži listovi spanaća samelju se u multipraktiku sa natopljenim orasima, bademima, uz dodadat malo morske soli, bosiljka, belog luka, maslinovog ulja i limunovog soka
Ja još u taj pesto dodam i svežu koprivu (kao i u zeleni smoothy), i eto gvoždja za sve pare!

Da, to nisam ni primetila jer mi je gvozdje ok, mada komotno bih mogla to s limunom

rain021 ::

Da, to nisam ni primetila jer mi je gvozdje ok, mada komotno bih mogla to s limunom

Eh, pa da sok od limuna je veličajni borac protivu oksidacije... Sveža sirova kopriva ako/kada se sitno nasecka, obično u dodiru s vazduhom ubrzo potamni, ali ako se odmah prelije/zaleva (bilo na licu mesta ili putem ekperimentalno proverenih ,,moći misli'' koje pulsiraše čak od naše prestonioce do Novosibirska), pomenutim sokom ili s malo jabukovog sirćeta, taj mračni efekat zbilja izostaje!
Napred koprivarenje! - za podršku sledi majolika fotografija nazvana: ,,Ožareni bagrem"!