Samoniklo jestivo bilje

Upotreba samoniklog bilja

U pravilu se samoniklo bilje bere
od proljeća pa do sredine srpnja, nakon čega većina biljaka počinje
cvasti i gubi karakterističan okus pa se preporučuje koristiti njihovo
sjeme ili cvijet. Svježe ubrane samonikle biljke u usporedbi s
kultiviranim su općenito bogatije hranjivim sastojcima, tako npr. mladi
listovi medvjeđeg luka sadrže od 20-50 mg C vitamina i vitamina A i B,
mangana, magnezija, željeza; kiselica može imati 40-80 mg C vitamina,
klorofila, željeza, karotenoida; svježa kopriva od 70-140 mg C
vitamina, karotina, klorofila, željeza, mangana, natrija, kalija,
kalcija; borač i do 40 mg C vitamina, vitamina K i B2 i 8 mg karotina;
komorač sadrži razna eterična ulja, šećer, bjelančevine, željezo,
kalij, kalcij; pupoljci kapara imaju oko 110-170 mg C vitamina,
karotina, pektina, itd. Neki plodovi poput žira i kestena imaju i
visoku energetsku vrijednost. Nadzemni dio mladog bilja
najukusnije je pripremiti na salatu, a malo starije biljke je bolje
pripremiti blanširanjem ili kuhanjem. Svježe ubrano bilje se osim
salate, može koristiti za "bojanje" (u zelenu boju) i nadijevanje
tijesta (tortelina, raviola), pripremu variva, krem juha, aromatičnih
namaza, pesta, neki pupoljci i plodovi za ukiseljavanje ili
pripremu sorbeta, džemova, pekmeza, čajeva ili općenito za začinjavanje
jela, peciva, kolača te slanih i slatkih umaka. Neke biljke, trave i
plodovi s dosta šećera prerađuju se i u rakiju (smirkovača, pelinkovac,
rogačica, orahovica) ili travaricu (od više aromatičnih biljaka: rute,
pelina, komorača, mravinca, ružmarina, lovora, kadulje). Od plodova
jarebike može se raditi i vino.Samoniklo bilje se može
pripremati s dodatkom maslinovog ulja, papra, soli, češnjaka, ali i s
jajima, sirom, tjesteninom, krumpirom, šunkom, slaninom, mesom, ribom
koji se posebno dobro kombiniraju s divljom rigom, šparogama,
komoračem, sljezom, pasjim lukom, cikorijom, koprivom, maslačkom,
divljom blitvom, bljuštom, tetivkom ili kostrišem.Najbolje ga je
koristiti dok je svježe ubrano jer brzo vene i gubi aromu za razliku od
aromatičnog (začinskog) samoniklog bilja koje zadržava aromu i kada se
osuši. Ako ga želimo spremiti i koristiti tijekom cijele godine,
najbolje ga je blanširati u kipućoj vodi, zatim naglo ohladiti u
hladnoj vodi s kockicama leda (da zadrži zelenu boju), dobro ocijediti
i propasirati ili izmiksati pa ga tako (u kaši) smrznuti. Kaša se
poslije može dodavati u krem juhe, razne nadjeve, umake i sl.Detaljnije o upotrebi nekih vrsta samoniklih biljaka može se vidjeti na www.agr.hr. Treba
imati na umu da kod sakupljanja samoniklog bilja pazimo da ne štetimo
ostaloj vegetaciji, stablu i tlu, a zaštićene biljne vrste se ne smiju
sakupljati. Naravno, nisu sve biljke i plodovi jestivi pa ih je (kao i
gljive) potrebno zaista dobro poznavati.
Izvor http://www.coolinarika.com/clanak/kuhanje-sa-samoniklim-biljem





Knjiga koju svi preporucuju je
GRLIĆ, Lj., 1990: Enciklopedija samoniklog jestivog bilja. August Cesarec
Zagreb.

Nisam je nabavila i rado bih je procitala

MEDVEDJI LUK - SREMUS

Drugi nazivi: divlji luk, divlji cešnjak. sremus, srijemus, cremos
Latinski naziv: Allium ursinum.

Opis biljke: Cvate belim štitastim cvetovima, uzdignutim
nad elipticnim, duguljastim listovima intenzivno zelene boje. Protrlja li se
bilo koji deo biljke medju prstima, oseti se karakteristicni miris na beli luk.
Listovi medvedjeg luka mogu se upotrebiti kao zdravi dodatak salatama ili
varivima, jer su mirisom i ukusom nalik na beli luk. To vredi i za lukovice,
koje su belkaste i 2-5 cm dugacke, a kao vrlo pikantan zacin mogu poslužiti i
nedozreli plodovi, koji se na biljci javljaju tokom leta. U prolece je ovaj luk
najbolji lek koji cisti krv, žuc i jetru od zimskih proizvoda sagorevanja.Kod
branja ove biljke potreban je oprez da se ne zameni za otrovnu vrstu – kao
mrazovac ili durdjevak, jer im je lišce nalik na lišce medvedjeg luka ! Zato se
oslonite na vlastiti nos, jer druge biljke tako ne mirišu.... ,
Lekoviti delovi biljke su mladi proletni listovi koji se beru u aprilu i
maju, te podzemne lukovice što se skupljaju u letnim i jesenskim mesecima.
Sušenje ove biljke ne dolazi u obzir!

Lekovite preparate valja praviti samo u sezoni, dok su dostupni mladi
listovi i socne lukovice.
Terapeutsko delovanje ove biljke jednako je delovanju belog luka, a u obe
biljke za to je zaslužna visoka koncentracija etericnih ulja što sadržavaju
sumpor (alicin)

Smatra se da povoljno deluje u lecenju arterioskleroze, visokog krvnog
pritiska i na niz želucanih i crevnih tegoba , te bolesti jetre. Uzimanje
ekstrakta medvedjeg luka pokazalo se korisnim u terapiji mnogih bolesti
disajnog sistema (bronhitis, astma i dr.). Delotvoran je lek protiv crevnih
parazita kod dece, a stimulise i rad želuca i creva.
Još je poznati prirodoslovac J. Künzle (1857.-1939.) utvrdio: "Kad bi
mladi ljudi uzimali divlji luk, cvetali bi kao ruže i razvijali se poput jele
na suncu!" Uživate li sveži medvedji luk, sigurno necete mirisati baš kao
ruže, ali zato ga možete koristiti u obliku od nekih preparata –tinktura – koja
se priprema brzo i jednostavno. Osim toga, u obliku tinkture lekoviti sastojci
su pristupacni tokom cele godine.
Uspešno se primenjuje kod hematoma i otvorenih rana koje teško zaceljuju.
Pomaže da se lakše izluci višak sluzi iz pluca pa se tako omogucuje
iskašljavanje i lakše disanje. Spomenimo i njegovo antibakterijsko delovanje.

TINKTURA:
lukovice medvedjeg luka - oko 250 grama – ocistiti i oprati. U širu staklenku
uliti 3-4 prsta rakije komovice jacine 40% i ubacivati jednu po jednu lukovicu,
gnjececi je pritom drvenom varjacom. Lukovice biste mogli gnjeciti i van
staklenke, ali bi tada celi preparat dobio tamniju , smedjkastu boju, zbog
oksidacije zgnjecenih lukovica u dodiru sa vazduhom. Kad su sve lukovice
zgnjecene, dobivenu kašu pomocu levka preliti u bocu od tamnog stakla i
nadolivati ostatak rakije ( ukupno oko 1 litre).
Pri tom obratite paznju da u boci ostane dovoljno mesta za povremeno mešanje i
protresanje. Mešajte drvenim štapicem.
Nakon 14 dana stajanja na sobnoj temperaturi, proces je završen. Sadržaj boce
tada treba procediti kroz gazu i držati po mogucnosti u hladnjaku u dobro
zatvorenoj boci.
Preporucuje se uzimanje tinkture ujutro i navece po jedna cajna kasicica (10-20
kapi) pomešano sa pola caše mleka ili jogurta. Ukoliko mešate tinkturu sa
mlekom, ono ne sme biti vruce!
Ova tinktura koristi kod zakrecenja krvnih žila i kod visokog krvnog pritiska

Izvor http://www.cafe.ba/biljke/113_MEDVEDJI-LUK-SREMUS.html





Allium
ursinum - СРЕМУШ - дивљи бели лук (убица отрова)

Сремуш је типичан представник самониклог јестивог биља. Сремуш су многи пробали
да култивишу и одгоје га, али није познато да је то некоме успело, тако да се
може рећи да расте само тамо ,,где му се хоће''.
Сремуш је после снега први који је у стању да ,,ремонтује'' људско тело, јер
фантастичном брзином организам чисти од штетних материја. У себи садржи обиље
етеричних уља, вредне минералне соли, шећер, витамин Ц, каротин, беланчевине,
масти и алицин - као главни састојак.
Расте од снега до јуна, на хумусом богатом, влажном земљишту, од виших брда до
1600 m надморске висине у листопадним, четинарским и мешовитим шумама.
Благотворан је код обољења: артериосклерозе, повишеног крвног притиска, болести
јетре, плућа, при чишћељу рана, желуца и црева...

Nasi tekstovi i recepti
https://vegan.editboard.com/search.forum?mode=searchbox&search_keywords=sremusa&show_results=topics
https://vegan.editboard.com/jela-sa-testeninom-i-hleb-f31/hleb-sremus-t605.htm?highlight=sremus

KOPRIVA

Drugi nazivi: koprva, kopriva obicna, pasja kupina, pitoma kopriva, žara .
Latinski naziv: urtica dioica

Opis biljke: kopriva je dvodomna biljka s velikim
korenom. Stabljika je uspravna i doseže visinu do 1 1/2 metra. Listovi
su nasuprotni, srcasti, zašiljeni, pilasti, na kratkim peteljkama.
Listovi i peteljke pokriveni su žaokama koje su na vrhu kukaste a pri
dnu debele. Na dodir se odlome i izlivaju oštar sok na kožu, koji žari.
Cvetne grancice nose ili muške ili ženske cvetove. Neugledni su i
zeleni, a oplodjuju se pomocu vetra. Plod je malen, jednose-meni
orašcic.Sluzi i kao industrijska i lekovita biljka.
Koristi se
list, koren i seme. Lek za ciscenje krvi, protiv opadanja kose,
reumatizma, groznice, prekomernog mokrenja, tuberkoloze pluca,
bronhitisa, oboljenja zglobova, kamena u bubregu,za zarastanje rana,
protiv zracenja, malokrvnosti, cira na zelucu, nesanice, nervoze. Zbog
svoje vitaminske i prehrambene vrednosti kopriva se,i pored toga sto se
ne uzgaja u povrtnjacima, smatra izuzetno zdravim, korisnim i
pristupacnim povrce, naravno i lekom. Izuzetno je bogata ra nim
korisnim sastojcima: belancevinama, ugljenim hidratima, mastima,
kalcijumom, fosforom, gvozdjem, vitaminima C, A, B2 i K, karotinom,
pantotenskom kiselinom i dr. Kopriva je pored ostalog, pravi mali
polivitaminski rezervoar. Na nasim trpezama je retko ima mada se moze
prirediti na vise nacina. ,

Stanište: raste uz puteve, plotove i na zapuštenim mestima kao korov .
Lekoviti deo biljke: za lek se u prolece i jesen
skuplja korenje. U prolece skupljaju se listovi i vršike, a cela
biljka, tj. stabljika, cele godine. Seme se skuplja u avgustu.

Lekovito delovanje: caj od cele biljke
odvaja sluz iz pluca, cisti želudac, jetru i creva, a ujedno je
izvrstan lek za lecenje anemije, šuljeva, žutice, malarije i svih
drugih groznica, ponajviše mokracom odvaja loše sokove iz tela.
Pomešana s drugim biljkama leci cireve na želucu i crevima, cisti krv,
pospešuje probavu, srnanjuje uzrujanost i nesanicu. Isto tako, dobar je
lek protiv vodene bolesti, gihta (uloga), jetre, bubrega i nesvestice

Izvor http://www.cafe.ba/biljke/84_KOPRIVA.html

Nasi tekstovi i recepti
https://vegan.editboard.com/search.forum?mode=searchbox&search_keywords=kopriva&show_results=topics
https://vegan.editboard.com/o-namirnicama-f11/kopriva-ili-spanac-t957.htm

Branje bilja




Ne bere se uvijek čitava biljka za lijek jer kod jedne je najviše
ljekovitih sastojaka u listu, kod druge u korijenu, a kod treće u
cvijetu. Moramo znati kada beremo određenu biljku, koji je dio
najljekovitiji, gdje je možemo pronaći a uz sve to kako je ubrati i
pripremiti za lijek.
Kod branja bilja moraju se poštovati određeni nepisani zakoni koje nam
nameće priroda. Kada, gdje, šta i na koji način brati? Kod nas se
veliki dio ljekovitog bilja bere kao samoniklo (divlje) i ima ga u
velikim količinama, a samo neznatan dio se dobija uzgojem. Bilje se
bere i sakuplja kada sadrži najviše ljekovitih sastojaka. Treba se
pridržavati sljedećeg:
- u toku jednog dana sakupljati samo jednu vrstu bilja;
- u istu korpu, vreću ili kesu ne stavljati više vrsta;
- ne miješati otrovno i neotrovno bilje;
- brati po suhom i lijepom vremenu kada nema
rose, a nikako neposredno poslije ili za vrijeme
kiše;
- ne brati bilje koje raste pored puteva, željezničkih pruga,
smetljišta, u blizini fabrika kao i bilje koje raste na zemlji
gojenoj vještačkim đubrivom i tamo gdje postoje opasnost da bilje bude
zagađeno mokraćom;
- nikada ne treba obrati ili iskopati svo bilje na jednom mjestu;
- prilikom branja bilje ne treba čupati ili lomiti.
Klimatske prilike imaju velikog uticaja na kvalitet bilja jer je
njegov razvoj u toplijim područjima brži a atmosferske prilike ili
neprilike kao što su kiša, grad, suša, temperatura zraka, jačina
sunčeve svjetlosti, utiču na stvaranje ljekovitih materija u biljkama.
Hladni dani usporavaju rast i razvoj biljke pa tako i stvaranje
ljekovitih sastojaka. Berači bilja moraju znati u koje doba dana je
najpogodnije brati bilje jer kod nekih je najveći sadržaj vrijednih
tvari ujutru a kod nekih popodne.
Iz knjige "liječenje biljem" Suad Šendelj

KALENDAR BRANJA po V.Pelagicu

Biljni kalendar:


1) januar: imela;

2) februar: imela, borovi, brezovi i drgi pupoljci, zubaca i pirevina, maslacak, cvet podbela idr.

3) mart: zubaca, hrastova i druga kora, jagorcevina, kopriva, krusina,
ljubicica, maslacak, pirevina, podbel, repusina, srcenjak, pupoljci od
topole, breze i drugog drveca, velika bedrenika, vodopija, vrbova kora
idr.

4) april: bozur, dobricica, glog, gorka detelina, gorocvet,
jagorcevina, kamilica, kopriva, lazarkinja, ljubicica, dan i noc,
maslacak, oman, plucnjak, podbel (cvet i list), repusina, rusa,
rusomaca, sasa, srcenjak, trn, velika bedrenika.

5) maj: bozurov i bagremov cvet, bokvica, breza, buhac, bunika,
digitalis vunasti, durdevak, divlji kesten, dobricica, glog, gorka
detelina, gorocvet, islandski lisaj, jagoda, kamilica, kopriva, pitomi
kesten, mrtva kopriva, kupina, lazarkinja, lipa, maslacak, majkina
dusica, maticnjak, milogled, medvede grozde, plucnjak, podbel,rastavic,
rusa, virak, zova, zalfija…

6) jun: beli slez, bokvica, borovnica, breza, brusnica, buhac, bunika,
dan i noc, digitalis, divizma, dobricica, glog, gorka detelina,
hajducica, islandski lisaj, pitomi kesten, jagoda, jagorcevina,
kantarion, kicica, mrtva bela kopriva, kruska, kupina, malina,
maticnjak, majkina dusica, majska ruza, nana, nar, neven, orah, pelen,
plucnjak, rusomaca, rutvica, rastavic, razlicak, slez crni, sitnica,
surucica, tatula, titrica ili kamilica, turcinak, velebilje, virak,
vranilovka,, zova, zavornjak, idr.

7) jul: bokvica, borovnica, breza,brdanka, brusnica, bunika,
crvotocina, divizma, divlja ruza, dupcac, hajducka trava, islandski
lisaj, jagoda, kadulja,ili zalfija, kantarion, kim, kokotac, kopriva,
bela mrtva kopriva, kupina, lavandula, lipa, maticnjak, majoran,
miloduh, mrazovac, nana, orah, pelen, podbel, rastavic, rosulja, beli
slez, crni slez, sitnica, tatula, timijan, titrica, trandavilje,
troskot, velebilje, turcinak, vidac, virak, vranilovka, vratic, zova,
zavornjak…

8)avgust: bokvica ,borovnica, brdjanka, bunika, cemerika, crvotocina,
divizma, hajducica, hmelj, ivansko cvece, islandski lisaj, kantarion,
kim, kleka, kopriva, kupina, majoran, majkina dusica, mrazovac,
miloduh, neven, pasulj, pelen, petrovac, podbel,beli i crni slez,
sitnica, smilje, smrdusa, srcopuc, razgon, razlicak, rosulja, rutvica,
tatula, trandavilje, troskot, velebilje, vidac, vratic, zavornjak…

9) septembar: cemerika, crvotocina, vunasti digitalis, divizma, divlja
ruza (sipak), drenjine, hmelj, hrastova kora i zir, islandski lisaj,
klekinje,kokotac, krusina, lincura, morac, mrazovac, nana, nar, navala,
neven, odoljen, oman, orah, oskorusa, pasulj, pasdren,pelen, persun,
pirevina, repusina, sapunjaca (crvena i bela), beli slez, sitnica,
tatula, trava od srca, trandavilje, trnjina, velebilje, vratic, zeciji
trn,slatki koren, zubaca, zutika idr.

10) oktobar: angelika, apta, brdanka, cemerika,dunja, glog,, idirot,
jedic, klekinje, kopriva, lincura, maslacak, morac, navala, odoljen,
pasdren, pasulj, persun, repusina, sapunjaca, selep, beli slez, tatula,
trava od srdobolje, srcenjak, trnjine, zeciji trn, slatki koren, zova
idr…

11) novembar: gloginje, idirot, klekinje, maslacak, odoljen, zubaca,
repusina, trava od srdobolje, bundevino seme, zeciji trn, slatki koren,
zubaca idr…

12) decembar: imela

MASLACAK

Latinski naziv: Tarxacum officinale .
Eng - Dandelion

Opis biljke: Maslacak je trajnica koja najcešce
raste po travnjacima, livadama, parkovima, te uz staze i živice.
Lekovit je i jestiv, jedna je od onih biljaka koju nalazimo svuda.
Veoma je korisna biljka za caj, salate, sokove, variva, supe…Kao
lekoviti delovi biljke sabiru se koren, list i cvet.U službenoj je
upotrebi biljka u cvatu, ili koren sa biljkom, dok se u narodnoj
medicini sabiru i cvetovi.
Maslacak pojacava lucenje žuci, deluje
kao diuretik, pojacava rad bubrega, cišcenja krvi, pomaže kod lecenja
gihta, reumatizma , kožnih ekcema, cireva kod pomanjkanja apetita...
Lekoviti deo biljke: Cveta od marta do maja.
Maslacak od aktivnih lekovitih materija sadrži gorke materije, mnogo
kalijuma u nadzemnom delu, smole, etericno ulje, 40% inulina u korenu.
Listovi sadrže 16 – 18 % vitamina C, gvozdja oko 3% ,dakle –više nego
španac !.Mladi listovi u prolece ukusna su i zdrava osvežavajuca
salata, a mogu se skuvati i kao varivo. Da se otkloni gorcina, mlade
rozete valja ostaviti u vodi preko noci.
Lekovito delovanje: Maslackov caj moraju piti
dijabeticari, a preporucuje se i svaki dan sažvakati 5 do 10 šupljih
stabljika. Caj pomaže i u terapiji malookrvnosti, gihta, reume,
neredovite menstruacije i žucnih kamenaca.Koren i stabljika sadrže
gorku materiju –taraxacin – koji deluje diureticki, a može izazvati
prolive i smetnje u srcanom ritmu. No, vidljivi znakovi trovanja
nastupaju tek kad se biljka konzumira u velikim kolicinama – narocito
gorki stariji delovi biljke. Mladi su listovi potpuno bezopasni..
CAJ:
Caj se priprema najcešce od suvog usitnjenog korena. Jedna kasika
korena stavi se u 2 cl vode, kuva na laganoj vatri nekoliko minuta,
procedi nakon 15 minuta i pije tokom dana nezasladjeno, ili još bolje,
zasladjen pravim domacim medom.Taj caj procišcava organizam, pomaže kod
degeneracije hrskavice, podstice znojenje.
Pomaže u borbi protiv debljine i celulita.
Koren se isece na tanke ploške,pa se može jesti sirov na hlebu, sa
maslacem. Ipak, bolje ga je skuhati. Ispržen i samleven koren odlicana
je zamena za kafu. Mladi i još tvrdi cvetni pupoljci mogu se kiseliti u
sircetu i koristiti kao zacin – umesto kapare.
Maslackov sirup ( med )
Tri –cetiri pune šake
cvetnih glavica maslacka (sveže) preliti sa 2 litre kipuce vode, i
prokuvati. Procediti – da se iz cvetova iskoristi sav lekoviti sok i u
još toplo dodati 1,5 kg šecera ili odgovarajucega zasladjivaca, te sok
od dva limuna. Ukuvavati na laganoj vatri stalno mešajuci do gustoce
sirupa.
Dobijeni sirup se puni u ciste staklenke u kojima se obicno i
konzervira voce. Dobijeni sirup jedva se po ukusu razlikuje od meda.
Ovaj sirup jaca i procišcuje organizam, regulise varenje, jaca apetit.
Uzima se po jedna kasika pre svakog obroka. Nakon svake upotrebe, staklenku dobro zatvoriti.

Izvor http://www.cafe.ba/biljke/109_MASLACAK.html

Nasi tektovi i recepti
https://vegan.editboard.com/search.forum?mode=searchbox&search_keywords=maslacka&show_results=topics

JESTIVO DIVLJE BILJE



Ovaj spisak sadrži upotrebljavano jestivo samoniklo (divlje) bilje i služi
kao informacija o nazivu divlje biljke, opisu, glavnim karakteristikama
i nameni u ushrani.
ARTIČOKA DIVLJA (Cynara carduncalis) – koristi se
samo cvetna glavica (bez korena, stabljike i velikih listova). Sadrži
luteonin i aligenin koji imaju lekovito svojstvo. Priprema se na isti
način kao gajena artičoka.
Lekovita svojstva: deluje na krvne sudove, povećava njihovu elastičnost
(prvenstveno velikih arterija vrata i nogu). Može se uvrstiti u
namirnice koje preveniraju moždani i srčani udar.
BEDRENIKA (Pimpinella saxifraga) – koristi se mladi
koren, koji raste na nizinskim livadama i šumskim čistinama. Sadrži
etarsko ulje, pimpinelin, tanin, gumu, kumarin, umbeliliferon,
saponizid i smolu.
BOKVICA ženska (Plantago major) – sadrži:
belančevine, šećer, masna ulja, vitamin C, limunsku kiselinu, tanin,
pektin, saponizid, fitoncid, sluzi. Koristi se list koji se bere od
maja do septembra.
BORAČ, boražina (Borago officinalis) – listovi su
vrlo ukusni mladi. Koristi se kao začin za salatu (naročito od
krastavaca), povrće, supe i umake. Plavi cvetovi su jestivi i koriste
se za dekoraciju.
Lekovita svojstva: pomaže kod prehlada disajnih puteva.
BOROVNICA, borovnjača (Vaccinium myrtillus) –
koristi se sveži ili osušen bobičasti plod, jedu se sveži, ukuvani, kao
voćni sok, a pravi se i vino. Plod je tamnoplave boje, sadrži:
mineralne materije (magnezijum, kalijum, fosfor), brojne vitamine
(provitamin A, B1, B2, B6 i C), šećer, limunsku, jabučnu i ćilibarsku
kiselinu, pektin, arbutozid, holin, flobatanin i sluz.
Lekovita svojstva: blagotvorno deluje kod dijareje, za nerve i oči.
Napitak (od 120 g ispasiranih bobica pomešanih sa mlakim mlekom)
smanjuje nadraženost želuca. Gusto skuvani sok pomaže kod fleka na koži
i svraba.
Posebna napomena: ruski naučnici su napravili preparat, prirodnu
kombinaciju za očuvanje i poboljšanje vida. On sadrži biološke aktivne
materije borovnice (antocijane, organske kiseline, karotin, pektinske
materije) i vitamine B1, B2, B6, vitamin C, vitamin P (rutin) i cink.
BOSILJAK (Ocimum basilicum) – upotrebljava se
samonikli i kultivirani, samo list u svežem ili sušenom stanju kao
začinska biljka, naročito u mediteranskoj kuhinji. Koristi se u
salatama, supama, jelima od povrća, ribama, umacima i marinadama.
Najbolje odgovara u jelima od paradajza, patlidžana, belog luka i
sireva. Od listova bosiljka, maslinovog ulja, belog luka, svežeg sira,
soli i pinjola priprema se dobro poznati pesto, talijanski preliv za
testenine, salate, sendviće.
Miris bosiljka je sastavljen od preko 100 različitih sastojaka
eteričnih ulja od kojih u svežem listu ima od 0,02–0,9%, a u suhom
stanju i do 1,5%, zavisno od lokaliteta i porekla (države). Listovi
imaju intenzivan i veoma aromatični ukus bibera. Sveže listiće iseckati
sitno ili ih koristiti cele za garniranje.
Lekovita svojstva: poboljšava apetit, pospešuje varenje, deluje
umirujuće, omogućava dobar san, koncentraciju i ublažava upalu.
Povoljno deluje na snižavanje šećera u krvi, smanjuje krvni pritisak i
holesterol.
BRAŠNJENIK, divlji spanač – male je energetske
vrednosti, 54 kalorije u 100 g. Sadrži belančevine, mast, ugljene
hidrate, vitamin A i C. Koristi se list na isti način kao i spanać.
BRUSNICA (Vaccinium vitis idaea) – plodovi su sitni
crvene bobice, kiselog ukusa. Koristi se kao hrana i poseduje lekovita
svojstva. Plodovi brusnice poboljšavaju apetit, a čaj od lista i ploda
ima nakiseo ukus sa blagim antibakterijskim dejstvom.
CIKORIJA, vodopija, cigura (Cichorium intybus) –
koristi se mlado lišće i koren. Sadrži: 7,7 % suve materije, 0,4%
belančevina, 0,13% biljne masti, 4% ugljenih hidrata, mineralne
materije (gvožđe, kalijum, kalcijum, magnezijum, fosfor), provitamin A,
vitamine B1 i B2, 2,9 mg vitamina C i vitamin K. Osnovni sadržaj korena
je inulin (voćni polisaharid), zatim pektin, voćni šećer, skrob i
cikorietol. Preporučuje se dijabetičarima zbog sadržaja inulina jer
snižava nivo šećera u krvi. Oblik lista je sličan maslačku. Od nje su
stvorene nove vrste, kao: rukola, žuta i crvena cikorija, sve vrste
radića i krupno mesnati koren, od kojeg se pravi cikora. Uglavnom se
koristi za salatu, omlete, kuvano povrće, kolače, čaj i dr. ili kao
začin drugim jelima. Pripremljena jela od lišća su specifičnog ukusa.
Sušenjem, prženjem i mlevenjem korena cikorije dobija se nekada poznata
cikorija (zamena za kafu). Suvi koren sadrži oko 72% ekstrativnih
materija, većim delom šećera, zatim inulina 6-7%, gorku materiju
intibin i eterično ulje.
ČiČAK (Arctium lappa L.) – za jelo se koriste mladi
izdanci, mlade sočne stabljike, listovi i koren biljke. Bogat je
mineralnim sastojcima (naročito gvožđem), vitaminima, prirodnim
šećerima, naročito skrobom, organskim kiselinama i inulinom.
Upotrebljava se presan, kuvan, pržen ili osušen kao dodatak različitim
jelima od povrća. Prolećni ili jesenji mladi izdanci nakon što izbiju
iz zemlje (skupljeni u martu i aprilu ili u jesen) su mekani i mesnati.
Oni sadrže 25-40% vitamina C i oko 11% karotina, malo sluzi, tanina i
eteričnog ulja.
Mlade sočne stabljike (seku se pre nego biljka procveta) i peteljke
lista ljušte se i koriste sirove u obliku salate, od njih se pripremaju
čorbe, variva i pire ili se pohuju. Pre glavne pripreme mogu se
prokuvati. Stabljike se jedu i kao desert, prokuvane i ušećerene.
Koren biljke (Bardannae radix) se upotrebljava presan, kuvan, pržen ili
osušen kao dodatak različitim jelima od povrća. Koren ima 71 kaloriju,
a u 100 g sadrži: 1,33 g belančevina, 0,47 g masti, 15,70 g ugljenih
hidrata, oko 45% inulina (posebne vrste šećera), masnih kiselina,
fosforne i taninske kiseline, drugih organiskih kiselina, masnog i
etarskog ulja. Od svežeg korena mogu da se pripremaju čorbe, varivo i
pire. Dužim ukuvavanjem dobija se slatki sirup, pogodan u dijetalnoj
ishrani. Osušen koren se može koristiti na razne načine. Napitak sličan
kafi priprema se od pečenog i samlevenog korena čička. Može biti i
dobra zamena za krompir jer sadrži mnogo skroba. Osušen i samleven
koristi se kao dodatak raženom ili pšeničnom brašnu za pripremu hleba,
raznih peciva i poslastica. Bere se u avgustu i septembru. Organizmu
daje snažnu energiju i deluje okrepljujuće. Slaže se dobro sa ostalim
korenastim povrćem, žitaricama i mahunarkama. Pečen i mleven koristi se
kao zamena za kafu. U zimskim mesecima se konzerviše mariniranjem ili
sušenjem. Koristi se u dijetalnoj ishrani kao ukusno povrće.
ČIČOKA DIVLJA (Helianthus tuberosus L) – krtole
čičoke ne sadrže skrob već samo inulin (neka vrsta polisaharida), koji
za vreme varenja i razgradnje u organizmu prelazi u fruktozu, prirodni
šećer. Fruktoza je najbolji prirodni zaslađivač (dvaput slađi od
običnog šećera) koji doprinosi prirodnoj kontroli osećaja gladi.

ČUBAR (Satureja hortensis) – veoma aromatična
biljka koja se koristi u malim količinama umesto bibera. Koristi se u
svežem i osušenom stanju kao začin za jela od mahunarki, kupusa, mesa,
divljači, gljiva, kobasičarskih proizvoda, salate i dr. Odličan je za
stavljanje krastavaca i paradajza koje se dodaje uz fino povrće, meso
ili ribu, jer njegova eterična ulja preuzmu osnovni ukus namirnica.
Lekovita svojstva: pojačava apetit, ublažava nadimanje i druge stomačne tegobe.
ČUVARKUĆA (Sempervivum tectorum) – sadrži šećer,
mineralne soli, jabučnu i mravlju kiselinu, sluz, gumu. Koristi se
list, koji se bere od aprila-juna i u septembru.
DRAGUŠAC, potočarka, kreša (Nasturtium officinalis)
je samonikla biljka, raste u plitkim rekama, potocima, izvorima, puže
ili pliva na vodi. Vršci i listovi finog su i malo gorkog ukusa.
Koriste se za salatu, kao dodatak drugim varivima i začin jelima. Bogat
je vitaminom C i eteričnim uljem.
Lekovita svojstva: utiče na lučenje probavnih sokova.
ĐUMBIR, ginger (Zingiber officinalis R.) – uspeva u
skoro svim zemljma tropskog područja. Raste do 2 m visine, ima velike
duguljaste listove i roza cvetove. Koristi se samo koren biljke. Svež
đumbir je svetlosmeđe boje, a meso je sočno svetložute boje. Mirišljav
je, papren, malo gorči i ima slatkasto-voćnu komponentu. Koren se
koristi svež, osušen ili u prahu, kao začin, a ima i lekovita svojstva.
Ljutu aromu daju ulje đumbira i eterična ulja. Kvalitet i jačina zavise
od sorte, oblasti uzgajanja i perioda branja. U našem području se
uzgaja samo japanski, sa manje ljutine i podseća na pomorandžu.
Pristaje uz sva jela, pečenje, umake, čorbe i kolače. Ljutkastu aromu
daje i kuvanim jelima mesa i ribe, a kombinuje se i sa drugim
egzotičnim začinima. Zbog voćne arome može se koristiti i kao dodatak
slatkišima (sitnim kolačima, pralinama, desertima, sirupima, likerima,
slatkoj zimnici). Đumbir emituje toplotu, pa se tokom zime preporučuje
čaj od đumbira. Što se duže kuva jelo je pikantnije. Đumbir je i
afrodizijak, grickanjem svežeg ili kandiranog, poboljšava ljubavnu
želju i jača potenciju. Najkorisnije ga je oljuštiti, izrendati (ili
sitno iseckati) i dodati ga pred kraj kuvanja u jelo (radi blage
ljutine).
Lekovita svojstva: otvara apetit, poboljšava probavu. Čaj pomaže kod
prehlada i stomačnih problema. Prah uništava ćelije raka jajnika, jer
ubrzava proces u kome kancerogena ćelija pod uticajem enzima iz đumbira
uništava samu sebe. Nekoliko kolutova svežeg đumbira osvežava kupku.
Prethodno kolutove ostaviti da odstoje 15 minuta u ključaloj vodi, a
zatim dodati u kupku, koja pobojšava cirlulaciju. Kandirani đumbir
pomaže kod mučnine.
Način čuvanja: svež se može očuvati u hladnjaku do tri nedelje ili ga
zamrznuti na dužer vreme. Zamrznuti đumbir se lako deli, ljušti i renda.
ESTRAGON (Artemisia dracunculus) – koristi se veoma
aromatični list kao začin za supe, jela od paradajza, piletine, ribe i
gljiva, testenine, salate i umake. Najbolje ga je koristiti u svežem
stanju u malim količinama. Svoj ukus razvija tek u toku kuvanja. Ima
blago gorak ukus, sličan ukusu bibera. Mladi listovi se koriste i kao
salata. Sadrži 0,1–0,4% eteričnog ulja. Od lista se pravi estragonsko
sirće.
Lekovita svojstva: poboljšava apetit.
GAVEZ (Symphytum officinale) – koristi se
tamnosmeđi koren, mlado lišće i izdanci. Sadrži: šećer, mineralne
materije, osobito vitamin A i C, asparagain, alantoin, etarsko ulje,
gumu, sluzi, smole i tanin. Mladi listovi se upotrebljavaju samo u rano
proleće dok su nežni i ukusni, pomalo oporog ukusa sličnog krastavcima.
Mladi izdanci gaveza su ipak najukusniji. Sveži gavez se ne
upotrebljava jer se smatra da se u listovima i izdancima nalaze neki
štetni sastojci. Ove štetne sastojke toplota (termička obrada) pri
kuvanju potpuno razgrađuje.
HRAST (Quercus) – postoje oko 200 vrsta, a
najpoznatiji su: lužnjak (Quercus robur), cer (Quercus cerris), kitnjak
(Quercus sessiliflora), medunac (Quercus lanuginosa), sladun
(Quercusconfeta), crnika, česvina (Quercus ilex) i dr.
Žir cera se koristio u ishrani ljudi tokom rata i poratnih godina.
Pravilo se brašno i ukusan hleb. Kora žira sadrži gorke materije, pa se
prethodno peče na 150^oC dok ne otpadne, ili se kuva u dve vode.
IĐIROT (Acorus calamus L.) – upotrebljava se za
pripremu mnogih jela, likera i desertnih pića, aromatičnih i gorkih
rakija. Sadrži etarsko ulje, smole, tanin, amorfne žute mase akorina i
malo organskih baza. Najčešće se meša sa korijanderom i koristi u vidu
”ratnog cimeta” ili kao ”ratni cimet”. Etarsko ulje i akorin otvaraju
apetit i poboljšavaju varenje.
IZOP (Hyssopus officinalis) – sadrži kalijum
nitrat, šećer, etarsko ulje, diosmozid, marubin, pektin, fitosterol,
holin, sluzi, tanin i razne soli. Pomalo je gorkog ukusa, podseća na
nanu i timijan. Izuzetno je ukusna u jelima od mesa i ribe, kao dodatak
u biljnom puteru, majonezu, biljnom ulju, u jelima od krompira i
mahunarkama.
Lekovita svojstva: etarska ulja imaju dezinfekciono dejstvo. Čaj od izopa je veoma efikasno sredstvo protiv kašlja.
JAGORČEVINA, jaglac (Primula veris L.) –
višegodišnja je zeljasta biljka i javlja se u nekoliko vrsta, ima
hranljiva i lekovita svojstva. Rizom im je tanak, izdužen, obrastao
žiličastim korenovima. Iz rizoma izbija rozeta od nekoliko listova, a
zatim drška i na kraju žuti levkasti cvetovi. Lisna rozeta se formira u
rano proleće. Listovi su jajasti ili izduženi, zaobljenog vrha,
naborani, dlakavi na naličju. Plod im je valjkasta čaura. Listovi
(Primulae folium) sadrži: šećer, vitamine (karoten, vitamin C oko 500
mg%), flavonoid, primaverin, do 2% saponizida, saponin, sluzi i metilni
salicilat. List za ishranu treba da bude potpuno mlad i beru se samo
nekoliko iz rozete. Stariji listovi su neupotrebljivi, jer su gorki.
Mladi listovi se koriste sveži, kao dodatak salatama ili varivima. Ne
treba ih koristiti u velikim količinama jer su u njima prisutni
saponozidi (koji su blago otrovni). Lišće se pre upotrebe popari
ključalom vodom, voda se baci i dalje se priprema kao i spanać.
Listovi se ubrajaju među najbogatije izvore C vitamina.
Cvetovi (Primulae flos) su prijatnog mirisa na med i sladunjavog ukusa. Sveži cvetovi se mogu dodavati u salate kao ukras.
Kontraindikacije: u većim količinama je štetna po zdravlje ljudi.
Posebna napomena: jagorčevina je stavljena na listu zaštićenih biljnih vrsta.
JAREBIKA (Sorbus aucuparia L.) – plod je okruglast,
žućkastocrven, gorkog i kiselog ukusa. Sazreva krajem avgusta a bere se
posle prvih mrazeva. Plod u 100 g sadrži: 72 g vode, oko 6 g šećera
(fruktozu, glukozu, sorbozu, i saharozu), 100 mg vitamina C, tanina,
sorbitne, citronske, jabučne, jantarske i vinske kiseline, 20 mg%
karotina. U tragovima ima i parasorbinske kiseline koja je otrovna.
Veoma je lekovita. U ishrani od zrelih plodova se priprema sok,
marmelada i pekmez, pravi se veoma dobro sirće, a peče se i rakija.
Lekovita svojstva: kod laringitisa, edema glasnih žica, bolesti srca i krvnih sudova, hemoroida, opstipacije i dr.
KADULJA, žalfija (Salvia officinalis) — dugoljasti,
sivozeleni, somotasti listovi imaju veoma intenzivan miris (malo
podseća na kamfor). Koristi se list koji je prijatnog mirisa i gorkog
ukusa. Sadrži etarsko ulje, tanin, smolaste i gorke supstance. Koristi
se kao začin za meso, dodaje se ćevapu i umacima od paradajza.
Nezamenjiva je kod teleće jetre.
Lekovita svojstva: pospešuje varenje, deluje antiseptički, ublažava
glavobolju i nervnu napetost. Njegova etarskla ulja su veoma lekovita
kod obolele sluzokože.
KAMENIKA (Saxifraga) – ima pikantan i osvežavajući
ukus, sličan orahu. Miris podseća na krastavac. Sadrži puno vitamina C.
Obavezan je sastojak zelenim umacima, koristi se za jela od jaja,
začinjavaju se supe, salate, jela od povrća i voća. Može se i zamrznuti.
Lekovita svojstva: blagotvorno deluje na srce.
KAPRA, kapri (Capparis spinosa) – koriste se cvetni
pupoljci i zrna veličine bibera koji se konzerviraju u sirćetu. Cvetovi
sadrže pektinske materije, eterična ulja, saponine i smole. Koristi se
kao začin u vidu dodatka u pripremi pikantnih sosova, preliva, salata i
u raznim predjelima koja treba da imaju pikantniji ukus. Lekovita
svojstva: podstiče apetit i olakšava varenje.
KESTEN PITOMI (Castanea sativa L.) – plodovi su
crvenkastosmeđe boje i nalaze se u bodljikavoj čauri po nekoliko
komada. Veoma su hranljivi, ukusni, slatkasti i teško se vare. 100 g
ima 245 kalorija. Sadrži 2,42 g belančevina, 45,54 ugljenih hidrata
(najviše skroba 44 g u sirovom oljuštenom plodu), 2,26 g masti. Od
minerala sadrži kalijum, natrijum, fosfor, gvožđe, kalcijum, sumpor,
magnezijum, hlor, mangan, bakar, a od vitamina A, B1, B12, C, E i 8,1 g
dijetalnih vlakna.
Plod kestena (jezgra) se koristi u sirovom (oljuštenom) i termički
obrađenom stanju (kuvan ili pečen). Pre termičke obrade (za kuvanje ili
pečenje) obavezno nožem zaseći vrh opne svakog kestena. U svežem stanju
(oljušteni) mogu da se kuvaju, poširaju u mleku ili crvenom vinu ili
dinstaju na maslacu za ukrašavanje jela. Od kuvanih oljuštenih kestena
(oko 25 minuta sve dok se opna ne odvoji) priprema se pire (za supu,
umake, dodatak jelima, nedevima i poslastice) ili kao prilog uz crveni
kupus. Poznato je da se kesten pire s dodatkom šećera i šlaga pretvara
u omiljenu poslasticu, tortu. Zasečeno kestenje se peče u poklopljenom
tiganju oko 10-15 minuta uz trešenje ili u otvorenom plehu u pećnici
oko 15­ minuta na 200^oC
dok se kora ne odvoji. Posle pečenja kestenje se ljušti i jede. Tanka
kožica se najbolje uklanja nožem. Sušeni kesteni se prerađuju u brašno,
bogat je šećerima. Brašno se koristi za pripremu hleba (dodatak
bezglutenskom brašnu), kolača i poslastica (palačinki, keksa i torti).
Lišće pitomog kestena se odlikuje visokim sadržajem K vitamina. U
kulinarstvu se od kestenova pripremaju supe, pirei, nadevi, razne
poslastice a koriste se i kao dodatak drugim jelima.
Lekovita svojstva: utiče na brže zarastanje rana, od lišća se priprema čaj, sličan pravom čaju).
KISELICA, štavelj (Rumex cetossela) – koriste se
mladi sočni listovi i izdanci nakiselog ukusa koji se beru u proleće, a
i kasnije posle košenja livada. U većim količinama nije preporučljiv
jer njegovi sastojci stvaraju tegobe. Od njih se pripremaju jela kao i
od divljeg zelja, ali i salate, umaci i kremovi. Mogu se konzervirati
za zimu na različite načine.
KOMORAČ, morač (Foeniculum vulgare P, Mill) – liči
na kopar, ali miriše na anis. U ishrani se koristi list, lisna drška
(kao začin) i zadebljali gomolj. On sadrži 2-6% etarskog ulja, čiji je
glavni sastojak anetol 50-60%, fenhol, alfa-pinen, limonen i felandren.
Osim toga plod sadrži oko 18% biljnog ulja, 5% šečera i 20%
belančevina, zatim mineralne materije (kalcijuma i fosfora), vitamine
(beta karotin oko 7mg%, grupu vitamina B, vitamina C od 50-120 mg%).
Svi delovi imaju sladak ukus i prijatan miris koji potiču od fenolnog
jedinjenja anetola koji ima antiseptično dejstvo. Gornji delovi
(listovi) se upotrebljavaju sirovi, kao začin ili kao dodatak kuvanim
jelima (varivima: grašku, bobu, soji), za umake, omlete, supe,
marinade. Zadebljanje se koristi za jelo pojedinačno ili u
kombinacijama. Kuvan se obično jede s nekim prelivom. Odličan je za
varivo ili pečen uz dodatak peršuna, origana ili belog luka. Svež
gomolj se koristi i kao salata, začinjen solju, uljem i sokom od
limuna. Koristi se i kao dodatak hlebu i pecivima, konzervisanom
povrću. Dodaje se plodovima mora, ribi, svinjetini, umacima i keksu.
Ekstrakti etarskog ulja se koriste u proizvodnji likera, desertnih
alkoholnih i bezalkoholnih pića, za proizvodnju slatkiša, bombona i dr.
Lekovita svojstva: osvežava, pospešuje probavu, jača apetit,
preporučuje se kod kašlja i oboljenja disajnih puteva i dr. Sok od
gajenog komorača pomaže kod skorbuta, reumatizma i nervoze. Ulje se
koristi za inhalaciju i obolela reumatična mesta.
KOPRIVA VELIKA, prava kopriva (Urtica dioica) i
KOPRIVA MALA (Urtica urens) – u ishrani se koriste samo sveži ili
osušeni vršni listovi obe vrste kopriva. Lišće koprive je nisko
kalorično i veoma lekovito. U 100 g jestivog dela ima svega 58 kcal.
Ima veliku fiziološku hranljivu vrednost: belančevina (5,5%), koje su
sastavljene od niza nezamenljivih esencijalnih aminokiselina osnovnih
nosioca života, 0,7 odsto masti i 7 odsto ugljenih hidrata. Sadrži
minerale (najviše gvožđa i mangana), zatim kalcijuma, fosfora,
natrijuma, sumpora, kalijuma, magnezijuma, silicijuma, tanina, soli i
drugih minerala, enzime i organske kiseline (mravlju, maslačnu,
sirćetnu i pantotensku kiselinu) i supstance koje deluju na sekreciju
želuca. List je bogat vitaminom A (beta karotinom do 20 mg na 100 g) i
vitaminom C (75 do 140 mg, odnosno 20 puta više vitamina C nego u
zelenoj salati ili drugim vrstama gajenog povrća), B2 i K vitamina,
hlorofil, flavonoide, histamine, enzime, tanine, vosak. i 3% celuloze.
Hlorofil podstiče razmenu materija, čisti organizam, dezinfikuje rane i
pospešuje njihovo zarastanje.
Listovi se koriste za pripremu raznih jela: čorbi, variva, kaše, umaka,
kao nadev za razna pečena testa (pite) i salate. Koriste se samo vršni
mladi listovi, koji mogu da se prže u ulju, kuvaju kao spanać. Koprive
treba popariti vodom i na taj način odstraniti toksin, a zatim
izgnječiti, praviti od nje pire koji se može upotrebiti kao prilog
mešanim salatama, uz meso, čorbe, kajgane i dr. Konzervira se sušenjem
za upotrebu u zimskim mesecima.
Lekovita svojstva: popravlja opštu slabost organizma, smiruje kašalj,
pomaže kod gripa, prehlade, bronhitisa, astme, upale krajnika i pluća,
poboljšava varenje, popravlja krvnu sliku (protiv anemije). Jača
organizam, srčani mišić, stimuliše aktivnost srca, ubrzava cirkulaciju,
reguliše krvni pritisak i proliv, zaustavlja spoljašnje i unutrašnje
krvarenje, u slučajevima fizičke iscrpljenosti, dobar je stimulans za
jačanje korena kose i dr. Pomaže kod ateroskleroze, upaljenih i
proširenih vena i hemoroida, krvarenja iz nosa. Čisti, jača krv,
smanjuje šećer i mokraćnu kiselinu u krvi, smiruje upalu sluzokože,
želuca i čir, stimuliše rad creva, jetre, izlučivanje žuči, utiče na
veću aktivnost bubrega, izbacivanje vode iz tela. Pomaže kod uvećane
prostate, reume, artritisa i gihta. Jača i umiruje nerve (naročito
protiv neuralgija, išijasa, vratobolje i lumbaga).
BRANJE I KONZERVIRANJE LISTOVA
Beru se samo 3–4 mlada (gornja) zelena lista sa stabljikom (vršne visine do 15 cm), u proleće (od marta do maja).
Nakon košenja (ili ručnog branja) ostavi se da jedan dan uvenu, zatim
se rasprostru u tankom sloju na suvom i promajnom mestu da se osuše. Sa
osušenih stabljika se pažljivo otkinu listovi i čuvaju u kartonskoj
kutiji ili platnenoj kesi u kojima treba da budu dobro sabijeni.
Posebna napomena: sveži listovi i stabljika su pokriveni lako lomljivim
dlačicama, koje se kod najmanjeg dodira lome i zabadaju u kožu,
ispuštajući acetilholin i histamin (usled kojih sveža kopriva žari).
Ovo svojstvo se gubi odmah nakon prelivanja svežih kopriva vrelom
vodom. Važno je znati da samo sveža kopriva jako žari, dok uvenula
mnogo manje, a suva ne žari.
OSNOVNA PRIPREMA
U svežem stanju: ubrane listove mladih kopriva treba probrati i
dobro isprati vodom, zatim popariti (tako se odstranjuju toksin),
izgnječiti i nakon toga koristiti.
U sušenom stanju: konzervira se sušenjem, za upotrebu u zimskim mesecima.

KORIJANDER (Coriandrum sativum) – samonikla (ili
kultivisana) biljka, ima svetlozelene rasperjane listove i žućkaste ili
smeđe plodove koji sadrže etarsko ulje. Listovi su slični peršunu i
mirišljavi. Seme podseća na biber.
Koristi se samo potpuno zrelo osušeno aromatično seme, prijatne arome,
kao dodatak slanim i slatkim jelima od povrća, za supe, testenine,
mesa, divljači, ribe i pečurke, salate, ili za kiseljenje povrća.
Upotrebljava se za proizvodnju rakije, likera i kao dodatak hlebu,
pecivu, mesnim prerađevinama (kobasicama), medenjacima, a koristi se i
kao zamena za biber.
Lekovita svojstva: otvara apetit, pospešuje varenje, podstiče rad
želuca, creva i jetre, sprečava nadimanje, snižava holesterol, jača
koronarni sistem, smiruje nervnu napetost.
Posebna napomena: u većim količinama postaje otrovan.
KRABULJICA – listovi su vrlo nežni i osetljivi.
Dodaje se u topla jela (naročito u supu i umake), neposredno pred
serviranje. Ide uz šargarepu, krompir, jaja, šparglu i dr.
Lekovita svojstva: podstiče rad bubrega i pomaže kod varenja
KRASULJAK, bela rada, petrovac (Bellis perrenis,
Compositae) – jestiva je i lekovita biljka. Male je hranljive
vrednosti, u 100 g ima samo 35 kalorija. Koriste se mladi listovi,
lopatičastog ili jajolikog oblika. Svi listovi se nalaze u prizemlju
rozete. Mladi listovi sadrže belančevine, masti, ugljene hidrate
(šećer), vitamin C i karotin, jabučnu, sirćetnu i oksalnu kiselinu,
zatim saponin, tanin, smole, eterično ulje i gorke materije. Listovi se
jedu sirovi ili prokuvani, najviše u proleće i početkom leta, ali i u
jesen. Ukus im je kiselkast, malo gorak i lagano opor. Salata je
ukusnija ako se ostavi začinjena da stoji 1-2 sata. Kombinuje se i sa
salatom od krompira ili drugog divljeg povrća. Naročito su ukusni
usitnjeni listovi izmešani sa mladim sirom. Listovi se mogu mešati sa
ostalim varivima ili se stavljaju u supu. Ovaj livadski krasuljak ima
jedan nerv, a šumski i jednogodišnji krasuljak imaju po tri nerva i
isto su jestivi.
Lekovita svojstva: jača i podstiče varenje, deluje kao lek koji
rastvara sluz, hladi, smiruje bolove i grčeve u želucu i crevima.
LAZARKINJA, lazarica (Asperula odorata) – sadrži proteine, skrob, mineralne materije, kumarinske heterozide, gorke materije, etarsko ulje.
Kumarin nastaje prilikom sušenja ove trave. Sveže grančice lazarkinje
treba ostaviti preko noći na dobro promajnom mestu da se osuše. Staviti
je u vodu da stoji oko 30 minuta, pa je izvaditi.
Lekovita svojstva: pomaže kod bolova glave.
LIVADSKO ZELJE, poljsko zelje (Rumex pulcher) je
zajedničko ime za raznovrsno samoniklo (divlje) bilje koje se koristi u
ljudskoj ishrani. Najpoznatije vrste su: bedrenika, brašnjenik,
cikorija, crni slez, čičak, gavez (crni koren), kiselica (kiseljak),
kopriva, livadska detelina, loboda, luk vlašac, luk porjak, maslačak,
matovilac, mečja šapa, mišjakinja, pupavac, poljsko zelje, sedmolist,
špargla, štavelj i dr. Lišće je po pravilu bogato vitaminima i
klorofilom (koji je najdragoceniji sastojak lista), plodovi šećerima i
vitaminima, a korenje i lukovice sadrže skrob i šećere, dok su neki
plodovi i semenke izvor masnoća.
Osim nabrojanog, sadrže kiseli kalijum-oksalat, bogate su vitaminom C,
provitaminom A, mineralnim materijama (naročito kalcijumom) i drugim
korisnim sastojcima. Koriste se mladi listovi i izdanci koji su ukusni
i sočni. Njegovo lekovito dejstvo ima terapijsku vrednost. Sakupljaju
se pre pojave cveta. Najbolje ih je brati ujutro po rosi ili posle
kiše, birajući biljke koje rastu po senovitim mestima. Pripremaju se na
isti način kao i kultivirano povrće, slično spanaću ili kupusu sa što
manje osoljene i ključale vode. Jelo se priprema bez mešanja u
poklopljenoj posudi. Pripremaju se kao samostalno jelo ili se dodaju
čorbama, varivima, pasulju, pitama i drugim jelima. Varivo je najbolje
pripremati u zemljanom loncu.
Listove livadskog zelja za salatu najpre oprati, ocediti i preliti
ključalom vodom i potom ocediti. Nekoliko kapi limuna ili vinske
kiseline, vitamin C će zaštititi od razaranja na vazduhu.
LOBODA (Chenopodium album) – male je energetske
vrednosti, svega 63 kalorije. Koristi se mlado lišće obične lobode i
još nekih vrsta u proleće. Sadrži belančevine, masti, ugljene hidrate,
mineralne materije i soli, vitamin A (karotenoid) i C, gorke materije,
sluzi, gumu, vosak. Koristi se za salate, čorbe, variva i druga slana
jela sa mesom. Bere se u aprilu, maju, junu, julu i avgustu.
LORBER (Laurus nobilis) – upotrebljava se list koji
sadrži oko 1–3% eteričnog ulja u kome su glavni sastojci pinen i
cineol. Koristi se kao dodatak kuvanim jelima od mesa i povrća, mesima
od divljači, ribi, prelivima, marinadama i dr. Lekovita svojstva:
pospešuje probavu, smanjuje nadimanje i smiruje živce.
LOTOS (Nelumbo nucifera) – vodena je biljka sa
prelepim, velikim, beloružičastim cvetom. Koristi se krtolast koren
(sličan šargarepi), koji u preseku ima dekorativnu šaru. Sadrži
hranljive sastojke: nelbumin (stimuliše telesne tečnosti i mišićno
tkivo), asparagin (pospešuje razlaganje i izbacivanje suvišne otpadne
sluzi iz bronhija i pluća) i skrob (sadrži 13% jednostavnih šećera i
odličan je izvor energije).
Suši se u tankim kriškama. Koristi se za ishranu i pripremu
tradicionalnih lekovitih napitaka. Kuva se, prži, ili se koristi kao
dodatak povrću i supama ili kao lekoviti čaj (najefikasniji je od
svežeg korena) ili njegovog praha.
Bere se zimi, jer tada ima najviše hranljivih i lekovitih sastojaka.
Lekovita svojstva: leči kašalj, prehladu, sinuse, infekcije, bronhitis, astmu i veliki kašalj.
LUK ALJMA, zimski luk ((Allium fistulosum L.) –
koriste se pera, koja ostaju dugo zelena. Tera stalno novo lišće visine
od 30 do 50 cm. Sadrži mnogo mineralnih materija, vitamin C, eterična
ulja i flavonoide.
Lekovita svojstva: pospešuje varenje, deluje antiseptično i preventivno na oboljenja srca i krvotoka.
LUK SREMUŠ, medveđi luk, divlji luk (Allium ursinum
L.) – ima ga više vrsta, koristi se samo mlado lišće u sezoni od aprila
do juna i lukovica. Listovi mirišu na beli luk i blagog su ukusa, a
lukovica na mešavinu crnog i belog luka i ljutog je ukusa. Lukovica se
koristi isto kao i beli luk. Sadrži mineralne sastojke (sumpor,
magnezijum, mangan, gvožđe, cink) kao i beli luk, vitamin C, karotin,
alin, zatim ugljene hidrate, belančevine, masti i celulozu i visoku
komcentraciju sumpora (alicina). Upotrebljava se sirov za salate ili
kuvani listovi za čorbe, variva, piree, kao začin i dodatak jelima. Za
namaz se sitno isecka i pomeša sa mekim sirom i pavlakom, a seckani za
ukrašavanje jela ili se dodaje hlebu. Mlada biljka se može kiseliti za
zimu. Stajanjem i sušenjem lišća, razgrađuju se njegove aktivne
supstance. Lukovica se upotrebljava slično mladom luku, kao začin,
dodatak jelima (stavlja se na hleb) namazan maslacem, kao salata ili
podloga za variva, kao začin čorbama, krompriru i drugim jelima. Nikada
se ne razvijaju mlade lukovice (razmnožava se putem semena).
Lekovita svojstva: ima antibakterijska svojstva, snižava krvni
pritisak, utiče na stvaranje krvi, čisti krv, jetru, creva i želudac,
jača pamćenje, olakšava iskašljavanje. Vino od sremuša smanjuje sluz u
plućima i dugotrajan kašalj.
Kontraindikacije: osobe sa osetljivim želucem treba da isečene listove
preliju toplim mlekom i da odstoju 2 sata, a zatim piju gutljajj po
glutljaj
LUK VLAŠAC, drobnjak, sitni perjaš (Allium
schoenoprasum L.) – divlja je i trajna biljka. Uzgaja se ili raste
samoniklo i deo je svake začinske bašte. Biljka je visoka od 15 do 35
cm s malom i slabo oblikovanom lukovicom. Iz lukovice izbija gust snop
uskih i cevastih listova plavozelene boje. Ima vrlo fin miris, na beli
i crni luk, koji je vezan za prisutnost različitih disulfidnih spojeva.
Jelima daje lagan, svež ukus. Za jelo i začin koristi se sitno iseckani
sveži listovi, kao ugodan dodatak ili aromat i dekoracija jela. Seče se
iznad zemlje najmanje 3 cm, da bi se sačuvala lukovica za narednu
upotrebu (ili sezonu). Iz lukovice stalno niću novi listovi.
Lekovita svojstva: skoro da nema lekovih svojstava.
MAJČINA DUŠICA, majkina dušica (Thymus serpyllum) –
prijatnog je aromatičnog mirisa i oštrog ukusa. Koristi se za pripremu
pečenja, posebno mlevenog mesa, specijaliteta od divljači, ribe, raznih
umaka i supa od zeleni.
MAJORAN (Majorana hortensis) – upotrebljava se u
svežem stanju ili cela osušena stabljika pokošena oko 10 cm iznad
zemlje. Sličan je origanu. Sadrži etarsko ulje, tanin, gorke materije,
terpena. Koristi se za kobasičarske proizvode, guščje i pačje pečenje i
jela od mlevenog mesa, jela od krompira i povrća, mahunarkama i raznim
supama, marinadama. Odličan je za umake za testeninu i punjeno povrće.
Lekovito dejstvo: otvara apetit, poboljšava varenje (naročito masna
jela), ublažava grčeve. Etarsko ulje ima baktericidne osobine i smiruje
kašalj.
Kontraindikacije: veće količine mogu da izazovu omamljenost i glavobolju.
MASLAČAK (Taraxacum officinale) – jestiva je i
lekovita biljka. Jestivi deo biljke su listovi, koji su vrlo bogati
hranljivim materijama, naročito proteinima. Listovi su prizemni,
testerasto usečeni ili perasto deljeni koji obrazuju prizemnu rozetu.
Cvetovi imaju oblik glavičaste cvasti. Koren je vretenast i uzdužno
naboran. Svi delovi biljke su gorkog ukusa Za ishranu se upotrebljavaju
svi delovi biljke: samo mlado lišće (stariji su gorki i tvrdi), koren i
cvet. Da bi se uništila gorčina treba pre upotrebe staviti 30 minuta u
slanu vodu. List se bere u rano proleće i u septembru kada biljka
istera novo mlado lišće.
Mladi list maslačka sadrži triterpene, fitosterole, flavonoide,
fenilkarbonske kiseline, mineralne materije (naročito kalijum, gvožđe,
kalcijum i fosfor), vitamin C, karotin-provitamin A (4 mg/100g),
vitamine B1, B2. Lišće se koristi za pripremu salate, supe, čorbe,
variva, pirea, nadeva i dodaka jelima.
Lekovita svojstva listova: otvara apetit, utiče na lučenje mokraće,
čisti krv, odstranjuje bolove žuči i jetre i poboljšava rad organa za
varenje. Svež sok deluje blagotvorno kod bolesti bubrega, jetre, žući,
mokraćne bešike, kod malokrvnosti, nesanice, glavobolje, čisti pluća,
želudac i creva. Odličan je diuretik i čistač organizma. Suvi list
sadrži oko 4% kalijuma.
Pupoljci maslačka, iako tvrdi, koriste se kao svež dodatak salatama ili se kisele za zimu.
Cvet maslačka se koristi za pripremu poznatog maslačkovog meda.
Kombinirano mlado lišće i koren, začinjeni uljem i limunovim sokom
(posle 4 sata stajanja, koriste se kao vitaminska salata. Veliki
stariji listovi i cvetovi, koje ne upotrebljavamo za jelo, služe za
pripremu čajeva.
Koren maslačka sadrži veću količinu inulina (u suvom korenu u jesen i
do 40%). Koristi se kuvan (slično krompiru) ili sirov, isečen na tanke
trake. Sitno isečen, prosušen i pržen koristi se kao zamena za kafu
(slično korenu cikorije).
Kontraindikacije: neželjeni efekti mogu da se jave u vidu želudačnih
tegoba i ređe alergije na koži. Interakcije sa drugim lekovima nisu
poznate.
MATIČNJAK, limun trava (Melissa officinalis) –
koristi se list (Melissae folium) koji ima veoma specifičan miris kao
limun. List je tamnozelene boje, slatkoljutog ukusa. Sveži list sadrži:
0,05 do 0,3% etarskog ulja, vitamin C, šećer, skrob, pektin kao i
rozmaricinsku kiselinu. Glavni sastojak lista je etarsko ulje (Melissae
aetheroleum) izuzetno osvežavajućeg prijatnog mirisa. U sastavu
etarskog ulja dominiraju monoterpenski aldehidi citrali (geranial i
neral). List se upotrebljava kao začin za pripremu supe od povrća,
umake, prelive, marinade, kao dodatak salatama, namazima od sira i
osvežavajućim napicima. Matičnjak se po pravilu koristi svež (iseckano
lišće). Isečen na trake u voćnoj salati (ili serviran kao ledeni čaj)
deluje aromatično, osvežava i ima ukus limuna. Sušeni listovi
matičnjaka na temperaturi 35-40^oC gube na kvalitetu.
Lekovita svojstva: poboljšava varenje, protiv nadimanja, neuralgije,
histerije, gađenja, povraćanja i proliva, smiruje nerve. Eterična ulja
matičnjaka pomažu pri grčevima, pospešuju probavu, opuštaju i deluju
umirujuće. Koriste se osušeni listovi, sakupljeni neposredno pred
cvetanje (samoniklih ili gajenih) biljaka.
MEČJA ŠAPA, šapica (Heracleum sphondylium L.) –
male je hranljive vrednosti, svega 50 kalorija. Sadrži belančevine,
masti, ugljene hidrate, vitamin C i karotin. Miriše na celer. Koriste
se mladi sočni lislovi i mesnate mlade stabljike s još neotvorenim
cvetnim pupoljcima, koji imaju jak miris i pomalo su gorkog ukusa.
Koristi se kao zelen za supu, salate, mešana variva i druga jela.
Stabljika sa cvetnim pupoljcima koristi se sirova ili se prethodno
popari s vrelom vodom, uvalja u brašno ili testo za palačinke i peku na
ulju. Za jelo se koristi i koren u kome ima dosta skroba i šećera.
Upotrebljava se kao dodatak supama i varivima. Izrendan sveži koren
kuvanjem u vodi, dobija se sirup koji se koristi kao začin, dodatak i
preliv za jela. Koren se može sušiti i mleti za hlebno brašno.
MEHURICA OBIČNA, pljuskavac, pogančeva trava
(Physalis alkekengi) – stabljika je uspravna, slabo razgranata, visine
je 30-80 cm. U gornjem delu je pokrivena dlačicama. Sočne i slatkaste,
veoma ukusne bobice istovremeno su i kiselkastogorkog ukusa. Plodovi se
koriste kao voće.
Napici svežih bobica upotrebljavaju se za lečenje bolesti bubrega i
bešike, pospešuje pražnjenje creva i izlučivanje vode iz organizma.
Posle cvetanja razvijaju se sjajne i sočne, kao trešnja velike zelene
bobice, unutar mehuraste ovojnice. Kada su zrele, postaju jarko
crvenoljubičaste boje. Koriste se samo zrele bobice, jedu se sirove ili
prerađene u sok, a koriste se i za ukrašavanje jela. Najčešće se jedu
ušećerene ili kandirane, kao dodatak voćnim salatama, slatkim umacima i
prelivima. Prerađuju se i u pekmez, džem i kompot. Pre kuvanja, sirove
bobice se kratko stave u zamrzivač da se ukloni gorak ukus. Treba
obratiti posebnu pažnju da plod ne dolazi u dodir s mehurastom
ovojnicom, jer ovojnica sadrži otrovni i gorak glikozid fizalin. U
malaoj količini se nalazi i u zelenim (nedozrelim) plodovima.
Lekovita svojstva: potpomaže rad bubrega i izlučivanje mokraće, kod
zastoja mokraće, teškog i bolnog mokrenja, deluje na upalu bubrega,
bešike i mokraćnih kanala, kod reume i artritisa, reguliše menopauzu i
klimakterijumske smetnje
Kontraindikacije: preporuka je stručnjaka, da se dnevno može pojesti
najviše do 20 sirovih bobica. Vruć čaj od ploda mehurice podstiče
znojenje i smanjuje povišenu temperaturu.
MEHURICA PERUANSKA, jagodasta mehurica – egzotična je varijanta obične mehurice.
MENTA, nana (Mentha piperita) – dodaje se jelima sa
mlevenim mesom, jagnjetini, masnim jelima, salatama, umacima, mesima s
roštilja, ribi, peradi, slatkim jelima, čajevima i likerima.. Lekovita
svojstva: poboljšava apetit, olakšava varenje, ublažava stomačne tegobe.
MIROĐIJA, kopar (Anethum graveolens) – ima
osvežavajući miris. Koriste se listovi i semenke kao dodatak jelima od
mesa, riba i povrća, za supe, čorbe, umake, salate, majoneze, sireve i
za pripremanje zimnice. Sadrži: etarsko ulje, masno ulje, C vitamin,
pektin, azotna jedinjenja, limonen, karvon.
Lekovita svojstva: ublažava grčeve u stomaku, jača otpornost organizma, deluje na upalu usne šupljine.

MIRTA, mrča (Myrtus communis) — koristi se
tamnozeleni list i plod. List sadrži: etarsko ulje (0,3—0,5%), gorke
materije, tanin, smolu, vitamin C, a plod: etarsko ulje, šećer, pektin,
ćilibarsku, vinsku i jabučnu kiselinu. Upotrebljava se za ušećereno
voće u alkoholu za pripremu likera.
Lekovita svojstva: osvežava i ublažava bronhijalne tegobe.
MIŠJAKINJA, mišje uvo (Stellaria media Vill.) –
širokolisna biljka, slabe i tanke, jako razgranate stabljike. Gornji
listovi su jajasti ili eliptični, obično krupniji od donjih. Cveta
skoro cele godine. Najaktivnije klija ili niće u jesen i proleće. Beli
cvetići sa laticama po sredini imaju izgled i oblik kao zvezdani zraci
koji je karakterističan za sve njene srodnike koji su isto jestivi. Oni
sadrže: minerale (magnezijum, gvožđe, kalcijum, kalijum, fosfor,
bakar…, bogatstvo vitamina C, beta-karotin, rutin, biotin, holin i
vitamine grupe B (B6 i B12) i D. Blagotvorno deluje na organe za
varenje i na opšte zdravlje organizma. Ne sadrži štetne niti
nadražujuće materije, pa se može konzumirati u prakrično neograničenoj
količni.
PAPRAT, bujad, orlova paprat (Pteridium aquilinum)
– višegodišnja je paprat koja raste u velikim kolonijama. Za jelo se
koriste samo mladi izdanci, dok su savijeni poput puža i ne viši od
dvadeset centimetara. Oni sadrže visok procenat skroba. Biljka je
visoka 50-150 cm i ima listove trouglastog oblika, koji su dvostruko
ili trostruko podeljeni.
Lekovita svojstva: ublažava probavne smetnje, protiv crevnih parazita i reumatskih bolova.
PELEN, pelin (Artemisia absinthium) – sadrži
apsintin,, anapsintin, etarsko ulje, holin, gorke materije. Koristi se
u svežem i sušenom stanju. Delovi cveta se koriste kao začin koji se
beru pre cvetanja. Imaju pomalo gorak ukus i naročito prijatan miris.
List se koristi u malim količinama za pečeno i masno meso, piletinu,
pileću sapu, salate, umake, povrće i jela od jaja.
POTOČARKA, ugas (Nasturtium officinale) – okrugli
listovi podsećaju na ukus rotkve, ljutog je i gorkastog ukusa. Koristi
se sveža kao garnirung za pileće meso, ribu, jela od krompira, kao
začin za supe, umake, salate, kremu od sira. Sadrži brojne vitamine
(visok sadržaj C, D, E, karotin), ulje slačice, minerale (gvožđe,
kalijum, jod i sumpor).
Lekovita svojstva: jača imuno sistem. Sok je diuretik, otklanja
toksine, čisti krv i kožu, pomaže kod stomačnih tegoba, rastvara
nikotin. Koristi se protiv anemije, rahitisa, slabog srca i vida.
Kontraindikacije: ne preporučuje se jesti za vreme trudnoće.
RABARBARA (Rheum rhabarbarum) – trajno je
gomoljasto povrće, od kojeg se koriste lisne peteljke i rebra listova.
Niskokalorična je namirnica, 100 g ima svega 7 kcal. Sadrže voćne
kiseline, pre svega jabučnu, koje daju jelu finu slatkasto-kiselkastu
aromu. Još sadrže mineralne materije (naročito kalijum kalcijum),
vitamin C i dijetalna vlakna. Koristi se za pripremu salate, kompota,
supa, čorbi, umaka, sarme, savijača (pita, kolače), marmeladu, džem
Lekovita svojstva: ublazava probleme probavnog sistema.
Kontraindikacije: sam list se ne koristi, jer sadrži oksalnu kiselinu,
čija konzumacija može dovesti do pojave kamenca u bubrezima ili
mokraćnoj bešici.
RUKOLA, riga, rikula (Eruca sativa) – listovi u
osnovi stabla formiraju rozetu, izduženi su i nazubljeni. Sve vrste
rukole imaju gorak i aromatičan ukus. Gorčina listova potiče od
glukozinolata izotiocianata, ima i estre buterne kiseline i jedinjenja
sa sumporom. Sadrži mineralne materije (naročito gvožđe, kalijuma,
kalcijuma, fosfora, natrijuma), bogatstvo vitamina C (100-200 mg/100 g)
i karotenom. Sadrže i eterična ulja jačeg ukusa i arome. Koristi se
najčešće za pripremu salate ili u kombinaciji sa drugim mešanim
salatama za poboljšanje ukusa i arome. Priprema se sa maslinovim uljem,
vinskim sirćetom i ribanim parmezanom. Ukus rukole podseća na ukus
salate potočarke. Semenke su ljutkaste i koriste se za priipremu
domaćeg senfa.
Lekovita svojstva: reguliše probavu, pomaže kod prehlade i kašlja.
RUZMARIN (Rosmarinus officinalis) – koriste se
seckane ili cele iglice i grančice koje su oporog i blagog ukusa.
Odlično ide uz jaka jela od pečenog mesa, naročito ako su pripremljena
sa vinom i belim lukom. Dobro se slaže sa timijanom, žalfijom, belim
lukom i peršunom.
SEDMOLIST, kozja noga (Aegopodium podagraria,
Umbelliferae) – mladi listovi su jestivi i lekoviti, ukusa mešavine
peršuna i celera. Male je hranljive vrednosti, svega 42 kalorije.
Sadrži vitamin C i karotin. Koriste se prizemni mladi i meki listovi,
svetlije i sjajne boje. On je prvenstveno začinska biljka, ali se
koristi za čorbe, salate i variva. Varivo je ukusnije u kombinaciji sa
koprivom, mišnjakinjom, lobodom, spanaćem i drugim lisnatim povrćem.
Lekovita svojstva: olakšava rad želuca i sprečava upale organa za
varenje.
SELEN, miloduh (Levisticum officinale) – veoma
aromatična zeljasta biljka sa perastim listovima tamnozelene boje.
Veoma podseća na miris celera. List sadrži: do 100 mg % vitamina C,
etarsko ulje, šećer, gumu, tanin, smole i skrob. Osušen koren sadrži:
etarsko ulje, šećere, organske kiseline, smole i dr. Koristi se sveže
iseckan ili osušen list s vršnim delovima biljke za začinjavanje čorbi,
jela od pasulja, mesa i povrća, salata i umaka.
Lekovita svojstva: pospešuje rad želuca, ubrzava varenje, izbacuje
višak vode iz organizma. Pripremljen kao čaj ublažava oboljenja
disajnih puteva i kašalj, jača organizam, a deluje i kao antiseptik.
SLAČICA, gorušica (bela Brassica alba, crna
Brassica nigra) – koristi se za pripremu kuvanih jela sa povrćem i
kisele zimnice. Važan je sastojak za prelive, umake, salate i marinade.
Sadrži do 30% masnog ulja, proteine. glukozinolate i sluzi. Crna
slačica poseduje jako antibakterijsko dejstvo. Od semena se dobija
masno brašno. Etarsko ulje se dobija njegovom destilacijom. Bezbojno je
ili slabo žućkasto, bistro, ljutog i prodornog mirisa (izaziva suzenje
i pecka kožu).
Lekovita svojstva: deluje antiseptički i dezinfekciono.
SPIRULINA (Spirullina maxima, Spirullina platensis)
– mikroskopska plavo-zelena alga, koja raste u kontrolisanim uslovima u
slatkim vodama i sadrži preko 100 hranljivih materija uzajamnog
delovanja. Predstavlja najbogatiji izvor proteinske hrane (60%) koja
sadrži sve esencijalne aminokiseline. Spirulina sadrži samo 6% masti
(nezasićene masne kiseline, praktično je bez holesterola) 19% ugljenih
hidrata, ukupno 8% minerala (kalcijum, magnezijum, gvožđe, fosfor,
kalijum, natrijum, mangan, cink, bor, bakar i molibden). Od vitamina
sadrži: beta-karotin, kompleks vitamina (B1, B2, B3, B6, B12), vitamin
E (d-alfa-tokoferol), inositol, biotin, folnu kiselinu i pantotensku
kiselinu. Od fitonutrijenata sadrži: hlorofil, fitocijanin i SOD
(superoksiddismutaza, jak antoksidant). Ima bogat izvor enzima, RNK i
DNK,sulfolipida, glikolipida. Sadrži 48 mg po gramu Omega 3, 6 i 9
masne kiseline. 95% je potpuno svarljiva.
Spirulina obezbeđuje: dugotrajan izvor energije, skraćuje vreme
oporavka posle fizičke aktivnosti, jačanje imuniteta, lakoapsorbirajuće
gvožđe, pravilno i zdravo mršavljenje, moćan je borac protiv slobodnih
radikala.
Lekovita svojstva: antioksidantna zaštita, pomaže kod ulkusne bolesne,
artritisa, alergija, dijabetesa, gojaznosti, visokog krvnog pritiska,
kod smanjenja težine, energetski je dodatak. Za sportiste.
Posebna napomena: može se nabaviti pod imenom Spirulina Pure Planet u apotekama ili prodavnicama zdrave hrane.

ŠPARGLA, šparoga (Asparagus officinalis) – kratka
podzemna stabljika iz koje nad zemljom rastu mesnati izdanci sa
spiralno poređanim listićima. Koriste se samo nadzemni izdanci koji se
pre upotrebe oljušte. Oni se kasnije razvijaju u razgranatu stabljiku
iz čijih lisnih pazuha rastu čuperci igličastih ili nitastih ogranaka.
Divlja sadrži više vitamina nego kultivisana (vidi gajeno povrće,
šparoga).
ŠTIR (Amarantus retroflexus) – izuzetno zdrava
biljka visoka do 1 m, od koje se za ishranu koristi lišće i seme. Seme
štira se koristi sveže ili osušeno i samleveno u brašno. Veoma je
sitno, sjajno crne boje i izuzetno otporno na vlagu. Plodnost biljke
može biti i do 100000 semenki, pa i više). Semenke štira sadrže visoko
vredne belančevine koje nadmašuju žitarice (sadrže lizin, aminu
kiselinu i druge amino kiseline koje sadrže sumpor, ugljene hidrate,
šećer, vitamine B kompleksa i E, i sluzaste materije. Kuva se sa vodom,
u zapreminskom odnosu 1:2, sve dok sva voda ne upije i ispari. Pre
kuvanja može se malo propržiti na suvom tiganju. Po ukusu podseća na
proso. Dodaje se drugim žitaricama, jer poboljšava ukus.
LIšće štira se koristi sveže, kuvano 15-20 minuta (ili kuvano na pari)
i dinstano. Listovi su bogati izvor vitamina C, beta karotina, niacina,
riboflamina i minerala (posebno kalcijuma, kalijiuma i gvožda.
TIMIJAN (Thymus vulgaris) – ima lako slatkasti
ukus. Upotrebljava se svež ili osušen list kao začin za poboljšavanje
ukusa raznih jela. Idealan je za pripremu marinada za roštilj, uz
povrće i kuvana jela. Mladi izdanci se koriste celi, a sa drvenaste
stabljike se otkidaju listići.
Lekovita svojstva: veoma je lekovit, pomaže kod varenja, ublažava kašalj i nalazi se u redovnoj farmakopeji.
TUŠT, portulak (Portulaca oleracea L.) – pripada
grupi lisnatih hranljivih i lekovitih biljaka. Ima sve kvalitete prave
letnje hrane. Za jelo može služiti čitava mlada nadzemna biljka.
Listovi su sočni, prijatno slankasto-nakiselog ukusa. Ledena je, jer
deluje rashlađujuće, spolja i iznutra. Sadrži najviše vode (92-95%). U
100 g ima: 1-2,2% bjelančevina, 0,3-0,4% masti, 1,3-2,2% probavljivih
ugljenih hidrata, 5% mineralnih materija (gvožđe, kalcijum, fosfor),
vitamine (beta karotin (1,5-2 mg%, C i E) i omega 3-masne kiseline
(alfalinolenska), askorbinsku kiselinu (20-50 mg). Otporan je na visoke
i niske temperature i sušu, uspeva na lošem zemljištu. U ishrani se
koristi za pripremu salata, čorbi, variva, đuveče, u testu za palačinke
ili kao rskav začin u salatama. Kuva se najviše do 15 minuta, kuvanjem
oslobađa sluz koja blago zgušnjava čorbe i daje im kremast izgled.
Pogodan je i za kiseljenje, ali ne i za sušenje. U svežim salatama lepo
se slaže sa krastavcem i paradajzom, krompirom, graškom i belim lukom
dinjama i breskvama. Služi se i kao prilog za začinjena jela od mesa
ili ribe. Bere se pre cvetanja, čim se odseče ponovo brzo raste.
Lekovita svojstva: omega­-3 masna kiselina je značajna za rast i razvoj
organizma, štiti ćelijske zidove, reguliše nivo holesterina i sprečava
bolesti srca i krvotoka.
VRANILOVKA, vranilova trava, origano (Origanum
vulgare) – zeljasta aromatična začinska i lekovita biljka. Bere se
nadzemni vršni deo stabljike u cvetu dužine 25 do 30 cm od jula do
oktobra. Slična je majčinoj dušici, ali uvek je visine do 50 cm. U
nadzemnim delovima aktivne materije su: etarsko ulje koje sadrži 40%
fenola (timola i karvakrola).
Koristi se u kulinarstvu, za začine, u jela sa paradajzom, prirodan je
konzervans. Osušeno lišće sa cvetićima samelje se u najfiniji prah ili
se krupnije usitni, stavlja se u peciva, jela od divljači i druge
pikantne specijalitete slanog ukusa.
Lekovita svojstva: jačanje organizma, poboljšava probavu, protiv proliva, olakšava disanje.
VRBOLIKA, noćurak (Chamaenerium angustifolium L.,
sinonim Epilobium angustifolium) – višegodišnja je zeljasta biljka čije
stablo raste do 1,5 m visine. Raste uz rubove šuma, proplanaka i
krčevina, livadama, kraj seoskih puteva, kao korov po poljima i dr.
Hranljiva je, lekovita i medonosna. Listovi su uski, naizmenični,
slični vrbovim. Pri vrhu stabljike nalazi se klasasta cvast sa
cvetovima ljubičasto purpurne boje. Berba vrbolike počinje u martu ili
aprilu, kada se ubiru mladi listovi i izdanci zajedno sa korenom.
Listovi i koren sadrže 10-20% tanina, do 380 mg askorbinske kiseiline,
karotina, šećera, pektinskih materija i alkaloida. Nadzemni deo biljke
do cvetanja sadrži do 20% belančevina, soli kalcijuma, fosfora, kobalta
i sluzi. Za jelo se koriste sočni vršci mladih biljaka i listovi u
obliku salata, ukusnog variva ili pomešano sa drugim biljkama (vrbolika
+ mladi listovi koprive). Od podanka vrbolike priprema se hlebno brašno
(jer sadrži skrob i šećer).
VUČJI (PASJI) TRN (Hippophae rhamnoides L.) –
plodovi su hraljivi i lekoviti, narandžaste mesnate bobice, veličine
graška. Koriste se samo u prerađenom stanju: za pekmez, džem i
marmeladu sa dodatkom šećera, umake (kao kiseli začin jelima od riba).
Presne bobice nisu za jelo. Sušenjem plodova sačuva se stabilna
koncentracija vitamina C, E, F i karotina (koja se ne smanjuje tokom
tri godine). Prijatan ukus i miris bobica potiče od masnih ulja koja su
zastupljena u 2%. Plod u 100 g sadrži: 98 mg% vitamina C, 0,02 mg%
vitamina B1, o,o5 mg% vitamina B2, 0,8 mg% vitamina B6, 8 mg% vitamina
E, 15 mg% karotina, vitamina F i znatnih količina šećera. Odličan je
izvor vitamina u zimskom periodu jer plodovi ostaju na granama tokom
čitavog zimskog perioda. Pripada grupi medonosnih biljaka. Razmnožava
se semenom i reznicama.
ZMIJSKA TRAVA, oskorušica (Sanguisorba minor) —
koristi se list, koji sadrži tanin, gorke materije, vitamin C, skrob,
galnu kiselinu, oksalat i vosak. Upotrebljava se za umake, ribu i perad.
Lekovita svojstva: podstiče apetit, poboljšava probavu, ima diuretična svojstva.
ZOVA, bazga (Sambucus Nigra) – koristi se bobičasti plod i cvet za pripremu zimnice.
Bobičasti plod sadrži: belančevine, šećer, bogatstvo vitamina B1 (i
skoro otkriven vitamin J), organske kiseline (jabučnu i limunsku),
gorke materije, tanin, pektin, antocijan (biljne boje) i sluzi. Od
bobica se priprema lekovita zimnica: sokovi, pekmez, marmelada i džem.
Bobice zove treba obavezno termički obraditi (bez gorkih peteljki), jer
upotreba svežih bobica ili nekuvanog soka, izaziva mučninu, povraćanje
i proliv. Cvet sadrži: sambunogrozid, rutozid, šećer, holin, etarsko
ulje, organske kiseline, ruzin kobalt, tanin, smole i mineralne
sastojke.
Lekovita svojstva: čisti želudac, bubrege i mokraćnu bešiku, uklanja
nervozu srca. Kao večernji obrok olakšava san i otklanja nesanicu.
ŽUTIKA (Berberis vulgaris) – plod su crvene,
duguljaste bobe koje stoje u grozdovima. Od bobica se pripremaju
marmelade, džemovi, retki i gusti sokovi.
DELOVI BILJKE ZA ISHRANU
LIST - Breza, kopriva (vršni mladi listovi), poljsko zelje,
planinsko zelje, kiseljak, lisac, srčenjak, paprac, troskot,
brašnjenik, crni slez, velika slezovača, čuvarkuća, žuti jarić,
medunika, detelina bela barska i livadska, bokvica ženska, jagorčevina,
zvončić, maslačak, bela rada, sremuš, zečica.
PLOD - Hrastov žir, borovnica, jabuka divlja, vodeni orah, dren,
planika, crveni i beli glog, trnjina, divlja kruška, poljska i
zimzelena ruža, šumska kupina, jarebika, mukinja.
CVET – Bagrem.
RESE – Leska.
KRTOLA – Vranjak.
LUKOVICA - Ptičje mleko, sremuš, dremovac.
KOREN - Vodena bokvica, maslačak, zečica, divlja šargarepa.
CELA BILJKA - Sibirski luk.
HERBA - Mišjakinja.
OVRŠCI - Omaga i crvena omaga, loboda, paprac.
MLADI IZDANCI - Navala, bujad.

Izvor http://www.bezgluten.net/content/jestivo-divlje-bilje

Nikki fenomenalni poostovi , pa ja ovo nisam videla.... Hvala ti
Taman ću lepo početi da planiram šta mogu da uberem za svoje sokiće..