Kako kombinovati namirnice

"Koje kombinacije hrane su fatalne?

Koliko puta vam se desilo da nakon obroka osetite tromost i naduvenost? To je zato što ste u jednom obroku uneli namirnice koje ne bi trebalo unositi istovremeno. Da organizam ne bi bio zatrovan toksinima, treba da znate pravilno da kombinujete namirnice

Pravilno kombinovanje namirnica podrazumeva odvojeno uzimanje hrane bogate belančevinama i hrane koja sadrži ugljene hidrate. Između uzimanja ove dve grupe namirnica treba da prođe najmanje dva sata. Varenje namirnica koje sadrže ugljene hidrate (povrće, žitarice, voće) počinje već u ustima pod dejstvom pljuvačke, a varenje namirnica koje sadrže belančevine (meso, riba, jaja, pečurke, orasi, grašak, pasulj, sočivo) počinje u želucu pod uticajem hlorovodonične kiseline i pepsina.
Vrlo brzo, nakon prelaska na ovakav način ishrane, vaš organizam će se osloboditi toksina koji su posledica nepravilne ishrane.


PREPORUKE DR ŠELTONA
Odmah pređite na zdrav način ishrane i pazite kako kombinujete namirnice.
Dr Šelton smatra da nije potreban period prilagođavanja i da nagli prelazak sa nezdravog na zdrav način ishrane ne predstavlja nikakvu opasnost za organizam. Što je prelazak brži, organizam će se pre osloboditi toksina. Najlakši način da se pređe sa nezdravog na zdrav način ishrane je gladovanje. Nakon gladovanja čovek otkriva nov ukus hrane bez dodavanja šećera i soli i uspeva da savlada želju za kafom, čajem, alkoholom, cigaretama i narkoticima.

NEMOJTE JESTI SUVIšE RAZNOVRSNU HRANU U OKVIRU JEDNOG OBROKA.
Prema mišljenju dr Šeltona, čovek pojede mnogo manje hrane ako prilikom jednog obroka jede samo jednu vrstu hrane. U to se možemo i sami uveriti. Ako jedemo jednu vrstu povrća, brže ćemo se zasititi nego kada jedemo dve vrste povrća. Raznovrsnost hrane je okidač za proždrljivost i prejedanje.

DAN ZAPOčNITE VOćEM.
Voće sadrži bezbroj minerala, vitamina, šećer u najpovoljnijem obliku za varenje i apsorpciju, a povrh svega je i ukusno. Međutim, voće nije univerzalna hrana, jer ne sadrži dovoljno belančevina, kalcijuma i vitamina A. Dr Šelton preporučuje da jedete isključivo sveže voće jer je zdravije nego suvo. Konzervisano i suvo voće često nema nikakvu nutritivnu vrednost i predstavlja samo poslasticu. Voće treba da se jede kao poseban obrok. Tri ploda za jedan obrok trebalo bi da zadovolje potrebe odraslog čoveka.

JEDITE PUNO SALATE
Lisnato povrće je nezamenljivo u ishrani čoveka i ne postoji voće koje može da ga zameni. Lisnato povrće sadrži složene belančevine koje odgovaraju belančevinama ljudskog organizma. Žitarice, korenasto povrće i voće ne sadrže dovoljno složenih belančevina. Najbolje bi bilo da spremite salatu od najviše 4 vrste povrća (bez začina). Za salatu su najpogodniji: kupus, zelena salata, krastavac, luk, paradajz, peršun i celer. Kupus sadrži 10 puta više kalcijuma nego zelena salata. Ne preporučuje se uzimanje velikih količina ljutog povrća, kao što je luk i rotkva.

SVAKODNEVNO POJEDITE NEKOLIKO ORAHA
Orasi sadrže dovoljnu količinu svih vrsta belančevina koje su neophodne za ljudski organizam. Sem toga, sadrže veliku količinu lako varljivih masti, minerala, vitamina i šećera. Dr Šelton preporučuje da glavni izvor belančevina budu orasi, a ne meso.

OGRANIčITE UNOS MASNOćA
Masnoće koje unosimo u organizam (maslac, ulje, pavlaka i dr.) usporavaju proces varenja, naročito apsorpciju belančevina. Na taj način one dovode do zadržavanja hrane u želucu, nadimanja i intoksikacije jetre i bubrega. Dr Šelton savetuje da se masnoće dodaju hrani nakon pripreme, a ne tokom nje i da se ne unose zajedno sa belančevinama.

PIJTE SAMO OBIčNU VODU
Voda je idealno piće za čoveka. Sve ostalo pripada ili hrani (voćni sokovi, mleko) ili otrovima (kafa, čaj, kakao, vino). Oni koji su nakon dugogodišnjeg korišćenja ostavili kafu ili čaj patiće od glavobolje. Međutim, one traju samo nekoliko dana. Voda ne treba da se pije samo onda kada osećamo žeđ i nikako tokom obroka.

PREKINITE SA UPOTREBOM SOLI I DRUGIH ZAčINA
Ove supstance nisu ni korisne ni potrebne organizmu. One menjaju čulo ukusa i usporavaju proces varenja hrane. Onome kome se ne dopadne nezačinjena hrana, dr Šelton savetuje da preskoči jedan obrok. Na početku će mu hrana biti bljutava i neukusna, ali uskoro će se nervni završeci čula ukusa regenerisati i čovek će osetiti novu aromu i prekrasne, do tada nepoznate ukuse hrane. Osobe koje su prestale sa upotrebom soli imaće čestu potrebu za mokrenjem. To će nestati čim se organizam oslobodi nagomilane soli.

MLEKO TREBA UZIMATI IZMEđU OBROKA ILI POTPUNO IZBACITI IZ ISHRANE
Mleko predstavlja prirodnu hranu mladunčadi sisara. Svi sisari stvaraju specifično mleko koje odgovara potrebama njihovih mladunaca. Dr Šelton skreće pažnju na to da mladunče uzima mleko posebno, a ne zajedno sa drugom hranom. Mleko se ne resorbuje u želucu nego u dvanćstopalačnom crevu. Zato želudac ne luči sokove kada se mleko nalazi u njemu. To ometa resorpciju druge hrane, koja se uzima zajedno sa mlekom.

NE JEDITE DINJE I LUBENICE SA DRUGOM HRANOM
Dr Šelton savetuje da se lubenice i dinje uvek unose kao poseban obrok. Prema njegovom mišljenju ove namirnice se vrlo brzo razlažu u želucu i izazivaju poremećaj njegove funkcije ako se uzimaju sa nekom drugom hranom. Ako se uzima posebno, ovo voće brzo prolazi kroz želudac i predstavlja izvrsnu hranu za čoveka. Oni koji se žale da im ne prijaju dinje i lubenice, zapaziće da će, ako ih posebno unose (ali ne između glavnih obroka), uživati u njima bez ikakvog diskonfora i neželjenih posledica.

PRAVILA ISHRANE
Jedite samo kada ste opušteni. Ako ste loše raspoloženi hrana koju unosite se ne vari. Svi neprijatni razgovori tokom jela remete proces varenja. Ako ste uzrujani, bolje preskočite obrok. Duboko disanje tokom 5 minuta potpuno će umiriti psihu, i nakon pola sata možete da jedete.

Ne pričajte dok jedete, dobro žvaćite hranu i budite svesni onoga šta jedete.
Tokom jela, ako ste baš jeko žedni, možete piti toplu vodu.
Jedite hranu telesne temperature. Izbegavajte suviše vruću i hladnu hranu.
Nemojte jesti neposredno pre i posle rada - napravite pauzu.
Jedite samo onda kad osetite potrebu za hranom.

Ne jedite suviše rano. San nikad ne prouzrokuje glad, a rani doručak oduzima snagu. Ujutru odmoran čovek ne želi da jede i to je normalno, jer još uvek nije potrošena energija. Doručkujte oko 9 sati kada želudac počne da radi. Možete doručkovati u dva navrata: npr. oko 9 h uzmite jabuku ili dve šargarepe, a kasnije, kad se javi pravi osećaj gladi, napravite obilniji doručak.

15 minuta pre jela nemojte ništa piti. Voda pre i posle jela remeti varenje. Tokom jela, možete popiti nekoliko gutljaja tople vode. Posle voćnog obroka tečnost se uzima nakon 30 minuta, posle skrobne hrane nakon 2 sata, a posle hrane bogate belančevinama nakon 4 sata.

KORISNO GLADOVANJE
Gladovanje je najbezbedniji način da se odbranite od mnogih bolesti. Naime, bolestan čovek će pre ozdraviti, ako snagu kojom raspolaže utroši na odbranu od bolesti, nego na varenje hrane. Ako ste gladovanjem i pravilnom ishranom očistili organizam, postaćete željni fizičke aktivnosti i na taj način ojačati svoje telo i skinuti višak kilograma. Strah od starenja je jedan od najvećih strahova koji prati čovečanstvo. Poznavanjem pravila gladovanja, uspećete da usporite svoj biološki sat. Jednodnevim gladovanjem tokom nedelju dana i sedmodnevnim gladovanjem tri puta godišnje, eliminisaćete sve toksine iz mišića i zglobova. Gladovanje je jedini način čišćenja tela od pesticida i lekova.
Kako prepoznati zatrovanost organizma?
Vaš organizam je zatrovan ako imate:

neobjašnjiv umor
glavobolje nejasnog uzroka
nenormalne sekrecije: vlažan kašalj, alergijski konjuktivitis, rinitis, razne osipe;
otoke nogu ili lica
žučne kolike
osećaj nadimanja i nelagodnosti u želucu
neprijatan zadah iz usta
krckanje vrata pri okretanju u stranu

KOLIKO DUGO TREBA GLADOVATI?
Ako nikada niste gladovali, najbolje bi bilo da počnete jednodnevim gladovanjem tokom nedelju dana. Kasnije, možete da pređete na duže gladovanje (od 4 do 7 dana) na svaka 3-4 meseca. Gladovanje će imati efekta samo ako pre i posle njega vodite zdrav način života.

Gladovanje
1. Tri dana pre početka gladovanja postepeno prelazite na vegetarijansku ishranu. Pre spavanja uzmite čaj od sene (prirodni laksans).
Odaberite piće koje vam najviše odgovara. Tokom dana, svakih sat vremena, popijte čašu jednog od sledećih napitaka:
a) čaj od šipka - 10 bobica na 2 l ključale vode;
b) vodu sa limunom i medom - nekoliko kapi soka od limuna i 1/4 kašičice meda na jednu čašu vode;
c) čaj od kantariona - 1-2 kašičice na čašu ključale vode, ostaviti da stoji preko noći;
d) mineralnu vodu.

Tokom dana popijte najmanje 2 l tečnosti.
2. Perite zube 2-3 puta dnevno i čistite jezik kašikom 2 puta dnevno.
3. Fizička aktivnost je obavezna, kao i masaža za opuštanje.
4. Tuširajte se dva-tri puta dnevno (tuširanje obavezno završite hladnom vodom). Preko kože se izlučuje puno toksina, koje na taj način uklanjamo.
5. Trudite se da tog dana budete okruženi dobro raspoloženim ljudima.

PRAVILA IZLASKA IZ GLADOVANJA:
Izlazak iz gladovanja mora da traje koliko i samo gladovanje.

UJUTRU:
1. Popijte čašu tople vode u koju ste dodali sok od jednog limuna i kašičicu meda.
2. Nakon pola sata uzmite 100 g svežeg voćnog soka. Pijte ga polako, kao da ga "žvaćete".
3. Nakon sat vremena pojedite oljuštenu rendanu jabuku.
4. Nakon dva sata možete pojesti rendanu šargarepu sa kašom od ovsenih pahuljica.

TOKOM DANA:
1. Popijte čaj sa limunom i medom. Nakon pola sata uzmite voće (pola jabuke + pola kruške). Nakon pola sata pojedite jedan orah, dinstano povrće na malo suncokretovog ulja i parče suvog hleba.
2. Pojedite 100 - 150 g kiselog mleka.

UVEčE:
1. Popijte čaj sa limunom i medom.
2. U 18 h uzmite neko voće.
3. U 19 h pojedite malo nemasnog sira.
Ako ste gladovali dva dana, izlazak iz gladovanja treba da se odvija prema sledećoj shemi:
1. Povrće ili kiselomlečna ishrana i orasi (do 5 kom.).
2. Postepeno uvodite margarin.
3. Jedite tri puta dnevno vegetarijansku hranu.
Gladovanje nikada ne prekidajte uzimanjem hrane bogate belančevinama (meso, sir, riba).

KONTRAINDIKACIJE ZA GLADOVANJE:
teži oblik tuberkuloze, dojenje, druga polovina trudnoće, Bazedovljeva bolest, sve endokrine bolesti, teži oblik šećerne bolesti, završni stadijumi onkoloških oboljenja sa nepokretnošću bolesnika, akutna oboljenja koja zahtevaju hirurški pristup, ciroza jetre i bubrega, organska oboljenja centralnog nervnog sistema, jaki upalni procesi u organizmu (apscesi, gangrene), težak stepen pothranjenosti (kod starijih ljudi), psihičke bolesti i mentalna retardacija, poremećaj sna, poremećaj EKG-a (puls preko 100/min).

SO UNIŠTAVA ORGANIZAM
So nije hrana! Ne vari se i organizam ne može da je iskoristi. Nema nikakvu hranljivu vrednost, štaviše, vrlo je štetna i može da dovede do oboljenja bubrega, mokraćne bešike, srca i krvnih sudova. Takođe, so može da izazove zadržavanje vode u tkivima, izlučivanje kalicijuma i oštećenje sluzokože sistema za varenje. Natrijum, koji je organizmu potreban, možete dobiti iz cvekle, šargarepe i druge biljne hrane.
Nutricionisti tvrde da se četvorodnevnim gladovanjem izlučuje sva suvišna so iz organizma i telo se rešava masnih naslaga. Umesto soli možete koristiti prirodne začine kao što je beli luk."

IZVOR: http://www.srpskadijaspora.info/vest.asp?id=3771

Odličan članak! Htjela sam se samo nadovezati da je prilikom konzumacije hrane važno i voditi računa o prirodnim tjelesnim ciklusima:


12-20 sati – aproprijacija (uzimanje hrane)
20-04 sati – asimilacija (apsorpcija hrane)
04-12 sati – eliminacija (uklanjanje štetnih tvari i ostataka hrane iz tijela)

Ukoliko se suzdržavamo od konzumacije _teške_ hrane za vrijeme eliminacije (04-12 h), omogućavamo tijelu da redovito uklanja otpadne tvari. Iz tog razloga se preporučuje ujutro jesti samo voće i/ili piti svježe sokove. Organizam je tada usmjeren na _čišćenje_, a unošenje teške krute hrane ga u tome ometa.

Uglavnom se slažem sa preporukama osim u vezi voća.

Primetila sam da mi voće kao obrok više prija predveče (kao poslednji obrok) nego po standardnoj preporuci prepodne, tj. kao prvi obrok.

Nedavno sam baš na sajtu za "food combining" našla netipičnu preporuku a upravo u skladu sa mojim utiskom.

Voće se najčešće preporučuje prepodne kao pomoć organizmu za čišćenje, ali moj se organizam bez posebnih podsticaja dobro očisti, prepodne najčešće nisam ni gladna, uglavnom sam žedna (voda, zeleni čaj, ponekad polen ili rastvoreni pivski kvasac). Uveče mi voće odgovara jer se brzo usvaja a ne idem gladna ili opterećena kuvanom hranom na spavanje. Medjutim sve do nedavno ipak sam često išla protiv svog instinkta i jela voće kao prvi obrok, u toku dana ugljene hidrate a uveče proteine. Medjutim, prema toj "food combining" teoriji o alkalnim i kiselim fazama trebalo je baš obratno - kao što mi je organizam i davao signale! Sada mi je prvi obrok (oko 11-12:00) najčešće sveže povrće (krastavac napr.), dok voće jedem u kasno predveče (napr. groždje). Od kada sam ohrabrena da sledim ovaj ritam, još se bolje osećam - čini mi se da sam se sad baš dobro naštimala sa prirodnim dnevnim ciklusom koji sam remetila prateći tipične preporuke! Probajte i vi!

http://www.tuberose.com/Food_Combining.html