organski gajeno voce i povrce

Prvo se izvinjavam ako vec postoji ova tema. Zivim u Nisu. Interesuje me gde se moze kupiti organski gajeno voce i povrce. Na pijaci kad pitam vecina prodavaca kaze da nije prskano, ali ne znam kome da verujem.

Da, to je najveci problem - kome verovati ! Kod nas u NS postoje tezge na pijaci koje se tako deklarisu, ali niko (koliko znam) to kod nas ne kontrolise. Rade ljudi veci kriminal pa nikom nista, a da nece prodavati prskano bilje kao organsko. Kada bi recimo neka inspekcija uzela uzorak (sa tezge a ne onaj sto covek nosi na analizu) pa povremeno to proveravala i davala sertifikat, a prekrsioce tako kaznila da nikom ne bi palo na pamet da prodaje neko djubre kao organske proizvode, to bi bila druga stvar.

Ovako - ko ima mogucnosti : "U se i u svoje kljuse"

Upravu si, najbolje da sam uzgajas. Zavidim ljudima koji imaju tu mogucnost. Prijatelj iz okoline Nisa nam je cak ponudio besplatno njivce na koriscenje, ali suprug radi nekad i po 12 h i puno putuje , a na meni su deca , kuca i jos moj posao.
Nemam iskustva sa poljoprivredom, pa me interesuje koliko to vremena oduzima nedeljno i da li je moguce uzgajati povrce ,a da se basta ne posecuje svaki dan? Koliko sam videla na ovom sajtu dosta ljudi sami uzgajaju povrce, pa ako neko moze da da neki savet, ono osnovno za pocetnike. Sto se tice alatki, tu nema problema, taj prijatelj sve ima.

Daleko od toga da imam neko iskustvo, ali dok se ne javi neko strucan, koliko ja znam - nema tu svakodnevnog posla - za jednu kulturu. Posadis, povremeno treba okopati (pleviti), ako je potrebno zaliti... E sad, ako imas veliku povrsinu i razne biljke, pa taman zavrsis jedno a drugo zahteva nesto, to je druga prica.

Jos sinoc smo razgovarali sa prijateljem i dogovorili smo se da nam isfreza basticu sledeceg vikenda. On se razume u poljoprivredu tako da ce nam pomoci. Medjutim on kaze da seme koje moze da se kupi npr. za paradajz je takvo da zahteva prskanje inace nista ne uspe. Interesujeme gde mogu da nabavim otpornije seme i kako da prodjem bez prskanja povrca? Inace bih zasadila paradajz, krompir, rastiku, boraniju, cicoku, papriku i pasulj.

Evo ja malo da kažem svoja iskustva iako sam baštovan-početnik, ali sam prošle godine imala bogat rod paradjza
Ove godine pravim rasad paradjza od semena volovo srce, a seme i rasade dobila sam od Draganove majke, koja ima svoju organsku baštu u Bosni, i 100% je čisto. Paradjz napadaju biljne vaši i plamenjača, gljivično obolenje lista, i zato je potrebno prskati paradjz tkzv. brodetskom čorbom, mešavinom plavog kamena i kreča. Ako se to ne radi, onda se samo moliti da godina bude dobra i da paradjz preživi. Za biljne vaši je jako dobro potpiti koprivu u vodu i sa tom vode posle 24 časa prskati biljke. Krompir skloni od paradjza jer zlatica prelazi na paradajz. Čičoko posadi negde na nekoj livade, dalje od bašte, jer ona raste kao divlja, širi se, i 100 % je organic pošto oko nje ne moraš uopšte ništa da radiš.
Papriku treba dosta djubriti i zalivati, i naravno, treba joj sunca. Ja nisam kompostirala i zato sada moram da kupujem zemlju.
Već sam posejala grašak, šargarepu, rotkvice, luk, peršun, rukolu, endivije i radiče, spanać, blitvu, a od jesenas mi polako stiže zelena salata i spanać jer ovde sve kasnije stiže. Napravila sam rasade paradjza i bosiljka, ima i neki krastavac, treba da posejm još i krastavac, tikvice i bundeve.

Svaka cast. I hvala na savetima . Cvrsto sam odlucila da svoj zivot dovedem u red pa sam mozda dosadna sa pitanjima. Svi na ovom sajtu su jako predusretljivi i na svako pitanje sam dobila brz odgovor.

Tek sada vidim ovu temu, a to je moj fah. Ja sam agronom po struci i moje prvo zaposlenje je bilo u poljoprivrednoj apoteci. Nakon tog iskustva moram da se totalno isključim kada nešto kupujem za klopicu. Najveći šok mi je bio što ljudi koriste sredstva za suzbijanje zlatice krompira protiv kokošijih ušiju npr. Bankol ili čak Etiol tečni. Čak je Bankol bio zabranjen ali su ga prodavali ispod tezge kao i mnošto drugih stvari koje mi se u mojoj struci nisu svidjele.

Ne treba za baštu mnogo vrmena, a najvažnije pitanje je da se zaraze i napadi štetočina spriječe prije pojave. To su naše bake dobro znale i bašte su bile pune cvijeća kadifica, neven... Sve su to biljke koje brane naše povrće.
Ja imam baštu duži niz godina i pokušavam da što čistije držim to moje povrće. Prošle godine nisam sadila krompir i nisam mogla da kupim normalan krompir. Kod mene prodaju stočni kao konzumni. Zarada.

A organskih proizvoda uopšte nema, a kao svi ne prskaju. Malo ih propitam, a ljudi nikad nisu čuli za organsku tj. biozaštitu.Itd...

Da li ima neki sajt o organskom sadjenju povrca, ili knjiga koju mi mozete preporuciti da vas, Dani ne zamaram pitanjima? Jako mi je bitno da povrce ne bude prskano. Sto se tice ovih aromaticnih biljaka koje se sade kao zastita od stetocina , mozete li da mi napisete spisak i da li ih treba saditi izmedju povrca ili vec kako?

evo jedne fine knjige čini mi se, ja sam je skinula i počela da čitam

http://www.scribd.com/doc/12898342/Gajenje-Povrca-s-Ljubavlju

Vrt bez motike - ova knjiga se može preuzeti samo se ne mogu sjetiti odakle - autor Ruth Stout

Biovrt - prirodne tehnike

Revolucija jedne slamke - M. Fukuoka - ovu sam pronašla samo na engleskom jeziku da se može preuzeti

Časopis Eko Hrana - to je časopis iz Crne Gore može se pronaći na netu, ima i dobrih tekstova

Organska poljoprivreda - znam za dvije knjige sa ovim naslovom - jedne je autor prof. dr. Branka Lazić i još jedno ime, a druge Snježana Ognjenović ako ne griješim

Zaboravih napisati
Uskoro će izaći i knjiga velika ilustrirana enciklopedija Zdrav vrt izdavač je iz Zagreba, ako je nabavim u pretplati platiću manje i može se dobiti knjiga Uzgoj jestivih i ljekovitih gljiva. Premišljam se da li da je nabavim ili ne, malo skupo još dok dođe do mene ili da čekam sajam???

Danas obišla svoju bašticu, nikli bijeli luk i keleraba. Ovih dana padala kiša, a ja svašta zakopala. Bojim se da mi krompirić nije počeo truliti od vlage. Još ću kupiti malo crvenog luka i neke salate.

pokusacu da nadjem ove knjige hvala svima.

Upravo sam pronašla sajt sa linkovima raznih knjiga iz organske poljoprivrede itd. Kad sredim informacije postaviću ih. Baj

Uspela sam da nadjem neke knjige, postavi link sto pre. Hvala.

Dragi biobaštovani, pronašla sam ovaj sajt na kojem mogu da se prate mesečeve mene

http://www.trsic.org/kalendar/mene_trenutno1.php

mesec je u padu, pa tako možemo da iskoristimo ovaj period da okopavamo i plevimo korov, djubrimo zemljište, borimo se protiv štetočina i sadimo biljke koje rastu na dole, dakle u zemlju.

Hvala, samo što je ova godina haotična.
Kod mene dva dana sunce sija i zatopli, a onda pada kiša i hladno je toliko da moram ponovo obući zimsku jaknu. Baš se bojim da će moj krompir istruliti u zemlji.

Tako je i ovde. Danas je osetno zahlednelo i pada kiša a do juče je bilo toplo. Samo sam htela da naglasim da se u biobaštovanstvu uzima u obzir uticaj faza meseca na napredak biljaka

Shvatila sam
Prije nekoliko godina prvi put sam se susrela sa mjesečevim kalendarom i mislila sam to nema nikakvog uticaja, ali eksperimentom sam utvrdila da ima. Samo što je ova godina što se tiče baštovanstva, barem početak. Divno mi rastu lukovi, keleraba, repa i grašak. Možda izađe na dobro. Kod mene je loša zemlja i kad nema kiše ispuca, odgovara joj ova kiša.

Prijatelj mi je savetovao da pre sadjenja rasada paradajz i paprike prekrijem leje najlonom i da onda izbusim rupe u najlonu i kroz njih sadim biljke. To bi sacuvalo zemlju od isusivanja i sprecilo rast korova.
Da li se to stvarno preporucuje? Zna li neko nesto o tome?
Ja sam laik pa volim da sve proverim iz vise izvora i da cujem razlicita misljenja.

I ja sam laik, jedino sta znam je da zaista vidjam to u praksi prolazeci ovde pored njiva u Vojvodini. Npr. kod sadnje lubenice. Ljudi to primenjuju, tako da ima efekta.

Folije - mogu biti raznih boja, a to zavisi od namjene. Čuvaju vlagu, suzbijaju korov itd. Najbolje da malo pogledate na netu pošto je tema opširna.
Najkraće, folije rade isto što i slama, prekrivaju tlo.
Pogledajte na netu pod malč folije.
Sad za malu baštu ne znam, ja je ne koristim u bašti, ali imam za jagode, bolje su od slame. U slamu se više zavlače miševi i puževi golaći.

Za 1. maj sam obavila setvu. Posejala sam sargarepu, paskanat , celer,persun, mirodjiju, bosiljak, majkinu dusicu, brokoli, blitvu,kelj, krastavac, patlidzan, boraniju, lubenicu, tikvice. Ovaj vikend cu da posejem pasulj, a sledeci , paradajz i papriku. Veliko hvala Ireni koja nam je poslala organsko seme iz Kanade. Takodje hvala puno i Oliveri na podrsci i paradajzu .

Bravo Aleksandra, znači biće organskog povrća!!! I ja se motam oko moje baštice, zasadim po malo; u jednom delu imam jako lošu zemlju, i onda sam morala da kupim organic humus, ali se pripremamo da kompostitramo i budemo ekološkli odgovorni, plus ćemo imati najbolje djubrivo za baštu. Irena nam je pravo blago, ona je sponzor i sutrašnjeg okupljanja