Nekoliko razloga zasto treba jesti sivovo voce i povrce!

Ovo je uvod iz knjge Milice Sibalic "SUPERHRANA- proklijalo semenje,zeleni izdanci,presno povrce, voce i vocni sokovi- ISHRANA I LECENJE - POVRATAK U MADOST"
"Vazduh koji disemo svakodnevno postaje sve zagadjeniji, voda sve kiselija a tlo na kojem raste hrana koju treba da jedemo - sve posnije. Gradovi u kojima je nekada stvarana kultura ovog naseg sveta polako postaju betonski i elektronski kolosi, gde ljudi svoj zivot provode zureci od kuce do kancelarije i nazad, okruzeni industrijskim zagadjenjima, izduvnim gasovima iz automobila, duvanskim dimom. Oni koji primecuju da takva sitacija nece izaci na dobro u manjini su u odnosu na one koji su pomireni sa sudbinom, sa preranim starenjem i bolescu.
Gotovo svakodnevno jedna grupa naucnika otkriva hemikaliju koja je opasna jer izaziva rak, dok istovremeno druga grupa naucnika smislja novu hemikaliju. Nema sumnje da nauci dugujemo mnoga vazna otkrica u proteklom veku. Medjutim nauka je cesto u sluzbi ekonomije i profita, njoj cesto mozemo zahvaliti i za opste ekolosko zagadjenje u kojem zivimo, za ovaj visok postotak oboljenja od raznih teskih bolesti.
Na svu srecu, postoji razuman i pristupacan nacin kako da se zastitimo od ovih opasnosti, a on se sastoji u ojacavanju odbrambenih sposobnosti unutar organizma. Ako nas sistem za otkrivanje otrova bude efikasan, stetne materije koje ulaze u pluca i krv nece se u njima dugo zadrzati. Zdrava i snazna jetra brzo ce ih neutralisati. Kad umesto teske kuvane hrane pocnemo da jedemo svezu biljnu hranu, povecace se kolicina kiseonika u krvi i pojacati cirkulacija. Tada ce zagadjenost okoline manje uticati na nase zdravlje i bicemo manje ugrozeni od onih ljudi koji ne poklanjaju dovoljno paznje ovakvoj mogucnosti.
Pravilna ishrana nije nikakva dijeta vec put do dobrog zdravlja, a ishrana koja se pre svega sastoji od presnog voca i povrca ima neuporedivu prednost u odnosu na kuvanu hranu. Prevedeno na recnik zdravlja, to je kao kad birate da li cete biti vitalni i zdravi u punom smislu te reci ili cete samo - disat"
Moja razmisljanja: Ovo sto sam citirao napisano je davne 1988-me a moglo je biti napisano juce zar ne? Koliko je meni trebalo vremena da mi dodje iz d..... u glavu a koliko ce trebati citavoj civilizaciji da predje ovu barijeru?

Izvinte na prethodnom lapsusu ko je procitao

Jos malo teorije iz iste knige:
"Toliko je ljudski da se bojimo starosti i bolesti. Kad zadjemo u odredjene godine, koje za svakog od nas mogu biti drugacije, nasa zivotna linija krece polako nizbrdo. Kosa nam nije vise onako ravnomerne boje, koza mestimicno dobija kesaste nabore, pocinju da nas bole zglobovi.Istovremeno, pocinjemo da se naoruzavamo bocicama s lekovima da bismo nekako odagnali od sebe bolest koja navaljuje. Na kraju, napadac uvek pobedi.
Ali postoje naucnici i rezultati njihovih istrazivanja,koji kao da izazivaju na dvoboj tu pomirenost sa sudbinom u pogledu starenja. Oni smatraju da bi taj uobicajeni scenario trebalo ponovo napasti, koristeci kao nove argumente nesto tako jednostavno kao sto je -ishrana sa sto vise voca i povrca.
Ishrana je sasvim licna stvar svakog od nas, makar onoliko koliko nikog ne treba da intresuje sta ste danas zapisali u svoj dnevnik ili kolika vam je bila plata ovog meseca. Vasa ishrana odredjuju kako izgledate, kako se ponasate ili osecate: da li ste mrzovoljni ili raspolozeni, obicni ili lepi, psihicki, pa cak i fizicki mladi ili stari; da li su vam misli jasne ili konfuzne, da li uzivate u poslu ili vam je on pravi kuluk, da li poboljsavate svoje materijalno stanje ili na tom putu gubite dah. U izvesnoj meri, nacin na koji se hranite moze odrediti vas zivotni put, napraviti od vas coveka koji podnosi zivot ili coveka koji ga kreira.
Pravilna ishrana je oblast koja nas uci kako hrana, posto je pojedemo, utice na nase opste stanje. Ona se cesto mesa sa dijetama, koje su specificna vrsta ishrane koju bi u odredjenom trenutku bilo pozeljno sprovoditi. a ishrana moze biti veoma zanimljiva oblast za izucavanje, jer se tice nas samih. Ako je cela ta stvar i toliko licna i tolkio zanimljiva, zasto je onda tako i ne prihvatimo? Za to postoji mnogo razloga. Nauka o ishrani je relativno mlada grana koju bi svi jos da gurnu u stranu, jer ima toliko toga vaznijeg.
Jedan od razloga je svakako taj sto veliki broj saznanja o hrani sticemo preko raznih reklama. Iz cisto komercijalnih razloga, neki ljudi zele da mi jedemo bas to sto oni nude. Hrana koja je preradjena zahvaljujuci visokim dometima savremene tehnologije u stanju je da se odrzi duze nego sveza namirnica. Lakse je cuvati. Ona se ne kvari zahvaljujuci hemikalijama koje unistavaju bakterije, budj ili crve. Ali ona iz istih razloga ne doprinosi ljudskom zdravlju. Iako u toj hrani postoje neke hranljive materije, sve ono drugo sto se iz nje uklanja ostaje velika poslovna tajna. Opravdanje proizvodjaca je da takve namirnice imaju veliku hranljivu vrednost. A gde je ona bioloska, zdravstvena?
Dalje razlog zasto je ishrana toliko podcenjena je i sto smo prilicno lakoverni. Zivimo u takvom svetu gde se glavobolja "leci" aspirinima. Na isti nacin se i cir na zelucu ili neka druga boljka leci vitaminskim pilulama. Milioni ljudi uzimaju kapsule koje su "svemoguce', misleci da takvim postupkom moguda odrze zdravlje. Mozda bi takva pilula i mogla da se napravi, ali morala bi da bude velicine fudbala. Zasto da ne probamo? Pa i piton moze da proguta svinju!
Mozda najvazniji razlog zasto ishrana jos nije zauzela svoje pravo mesto po vaznosti je i emocionalne prirode: za mnogo ljudi ona simbolizuje uzivanje, muku, nagradu, kaznu i tome slicno. Oni koji su u detinjstvu bili siromasni jedu preterano jaku hranu, bojeci se da ce im je neko oduzeti. Bogat svet jede manje hranljive namirnice sto je cesto znak drustvenog statusa. Beli hleb i secer cesto odslikavaju nekakvo stanje apsolutne cistoce, kao sto je nekad vazilo za operacionu salu.
I konacno obicno smatramo da o nasem zdravlju treba brine lekar kod kojeg imamo otvoren zdravstveni karton. Ako lekar nije stavio nikakve primedbe i nije izrazio misljenje da treba da se drugacije hranimo, logicno je zakljuciti da ishrana i nije toliko vazna. Cesto se zaboravlja da se na studijama medicine pretezno uci o lecenju, ali i o preventivi. Od prve do poslednje godine studija, kao i kasnije kroz praksu, sve je podredjeno bolesti a ne zdravlju. Cilj medicine je da obolelom pomogne da mu bude bolje, a da tesko obolelog odrzi u zivotu.
Cilj zdrave ishrane je da odrzi zdravlje da bi se sprecila bolest. Jer, treba verovati da pravo zdravlje nije samo odsustvo bolesti. To je jedno dinamicko stanje duha i tela koje vam omogucava da u potpunosti ucestvujete u svim zivotnim situacijama koje vas okruzuju.
Mnogobrojna iskustva iz proslosti,kao i savremena naucna otkrica, govore da veliki znacaj u postizanju takvog cilja pruza ishrana svezom biljnom hranom i sokovima, od kojih se 75% dnevnih obroka unosi u presnom stanju, a preostali deo kuvan tako da se sacuva sto je moguce vise bioloski hranljivih materija."

Bas je interesantna knjiga. Daj jos, ako nije problem.

Povremeno kad imam vremena ubacivacu nesto zanimljivo ali nije sve iz istog izvora. Zanimljivo za ovu knjigu "SUPERHRANA". Kupio sam je na sajmu kniga 95-te. Nemogu da se setim tacno cene ali znam da je kostala otprilike nesto ispod 100 dinara danasnjih odnosno oko 1,2 evra.

po meni,ova knjiga-superhrana od milice sibalic je srz i sustina za sve pocetnike koji nemaju pojma o zdravoj hrani...
nikad vise nisam nasla tako sazeto ,sublimirano znanje i pri tom sasvim jednostavno i prakticno,primenljivo odmah:)
prenecu i ja neke zanimljive delove:)

pokusala sam i nece:)
ja imam skenirane stranice knjige na cd...ali...to kao sliku nesto ne mogu da prebacim ovde:)