Kako se vi borite sa najblizima kad vam popuju zbog klope?

Do sada sam u svoju ishranu uvrstavala piletinu, i ribu. U zadnje vreme samo ribu, a sad cu i to da izbacim, (mlecne proizvode odavno ne jedem) na veliko negodovanje mog momka kome se ne moze objasniti da time sebi zelim dobro a ne zlo. Jako me smara sto moram da se objasnjavam uzalud..Drugima ne vredi ni da objasnjavam jer bi me gledali kao da sam sa Marsa pala:shock: ( svi osim ujaka)..ali bi volela da imam njegovo razumevanje..
Kako se vi nosite sa takvim stvarima?

Zavisi s kim imas posla...

Obicno me prvo pitaju da li sam bolestan, tj. da li sam iz zdrastvenih razloga prestao da jedem meso. Kad cuju da nije to u pitanju, onda se jako zacude.
Logika !?! Svi znaju da kad se razbolis treba povesti racuna o ishrani, ali ako nisi bolestan, onda je to chudno

LM, neki mogu da shvate, a neki nece nikad shvatiti. Moras proceniti s kim kako treba.

Kod mene je slijedeca situacija :
Moja mama i ja smo u isto vrijeme prestale s mesom,bilo je to u ljeto,ona je jos neko vrijeme jela ribu,nakon tog ljeta je i nju ostavila
Nas je doma 4oro,brat i tata jedu meso tako da se uvijek rade 2 rucka.
Moja je velika sreca i blagoslov,sto imam potporu u mami kao i ona u meni jer bi inace bilo puno teze.
S druge strane ona ne voli objasnjavati i ulaziti u razgovore a kamoli rasprave tako da ponekad ostane na meni.
Pocevsi od uze obitelji,to su uvijek i redovito podsmjehivanja,omalovazavanja,sale na nas racun koje traju u manjoj mjeri doduse, i dan danas.
Sira obitelj ne razumije,svi imaju neke svoje zakljucke pa vise ni ne pitaju ista.U pocetku su svi bili kao razboljet cemo se i slicno,ali proslo je godina pa sad samo tu i tamo se nasale na nas racun,mogu reci da su neki tolerantniji od drugih ali mislim da nitko ne razumije ali ono uopce.Jer otkad smo prestale jesti meso (7-8g ) do dana danasnjeg nitko nas nije ni pitao zasto...nitko se nikada nije zanimao za bilokakve informacije.Svi imaju svoje zakljucke koje ne mijenaju i nisu ni zainteresirani cuti bilo sto drugo.
Sto se tice nutricionizma za koji se jako zanimam,kao i bilosto sto bi eventualno moglo pomoci kod tegoba,bolesti itd nitko nije ni za to zainteresiran jer je to uvijek nasa hrana (sve sto nije meso i sto dolazi iz nasih usta,a ne doktorskih ) to su nase neke spike,tako da se nece niti time okoristiti,a mogli bi itekako.Govorim znaci o aspektu koji nema nikakve veze s veg etickim pogledima.

Sto se tice ostalih,mi smo uvijek frikovi... mislila sam da ce biti slabije s vremenom,ali nije.Ali sad sam dosla do faze kada sam toliko sigurna u ispravnost onoga sto jedem (i s zdravstvene i s moralne strane) da me puno teze izbaciti iz takta.
Kad sam bila nesigurnija,ljudi su me vise napadali.Sada je drugacije i kad ljudi osjete da znas o namirnicama i prehrani daleko vise od njih onda odustanu,ne da im se.
Ali uvijek imas onih pravih primitivaca,od kamena odvaljenih...mene je to strasno pogadjalo.Jos uvijek me zna pogoditi jer,mislila sam da je moguce svakome objasniti i da su ljudi tolerantni,da se razgovorom moze sve ali sam shvatila da moram skinuti svoje ruzicaste naocale. S takvima ne razgovaram,pomirisim ih,odmjerim i po kratkom postupku.
Jer ako se upustim u objasnjavanja,oni nece shvatiti niti takvi najcesce zele ista znati vec te samo zele isprovocirati.A ipak,slozit cemo se svi,ako oni nista ne zele od tebe,a ni ja nista ne dobijem iz te rasprave (dakle ako rasprava ni po cemu nije konstruktivna ) osim glavobolje ili grca u zelucu pa razmisljam o tome narednih 5 dana ummm halo...ne.Moje zdravlje je najbitnije.Sori.Siroko ti polje.

Mislim da to dodje s vremenom i procitanim knjigama i poznanstvima s ljudima slicnim tebi.
A i sto vise ti toleriras druge i njihove stilove zivota,vise ce drugi i tebe.

Rodbina i bliski prijatelji znaju kako se hranim,prihvatili su da je to dobro,zdravo,ali ne cine nista da i sami promene nesto kod sebe-jednostavno idu linijom manjeg otpora.Zasto da menjaju ustaljene navike i rizikuju da,ne daj Boze,neko pomisli da su caknuti?
Kad na proslavama,slavama i slicnim skupovima gde se jede do besvesti vide da preskacem meso,misle da sam na dijeti ,a ja se ne trudim da im objasnim sta je u pitanju-jednostavno nema svrhe.Kada sam i probala,doslo bi do rasprave,a ja sam u opasnoj manjini.

Moj nacin-biram pred kim cu da se otvorim i ako je osoba zainteresovana usledi prijatan i inspirativan razgovor.

Tako je.Ljudi ponekad sami dodju s dobrom namjerom i dapace s velikim interesom i onda razgovor zna bit lijep i poucan i za mene i za doticnog.

A da ne spominjem koliko sami utjecemo na ljude s kojima smo okruzeni bez da kazemo rijec...S vremenom se i krug nasih prijatelja neprimjetno pocne mijenjati.Utjecemo mi,cak i kad nam to uopce nije namjera.

Kad sam procitala kako se vi nosite sa takvim stvarima,sad je i meni lakse.

E da, Helenica je sve lepo rekla, ništa nemam da dodam tome...
Kod mene je jedino razlika u tome što nema porodice da me smara, a prijatelji su se već navikli, i jednostavno to sve funkcioniše; ja ne volim da diskutujem o svom izboru sa provokativnim sagovornicima, a i zašto bih? Ako neko zaista želi moju pomoć oko snalaženja sa svojim novim izborom hrane, tu sam; na sreću, odkako postoji sajt, imam sve više prijatelja istomišljenika

Zao mi je sto ne nailazis na razumijevanje sredine, ali kako rece Helena, vremenom to sve dodje na svoje: ti malo oguglas, okolina shvati da to sto radis i nije bas tako caknuto i nadjete se negdje na sredini.

Ja sam prestala jesti meso sa 17-tak godina i to nakon sto sam upoznala jednu jedinu osobu u mom okruzenju koja je bila vegetarijanka. Taj dan sam dosla kuci i svecano objavila da ja vise ne jedem meso. Moji su to shvatili kao neki hir, baba se zabrinula da nisam potpala pod uticaj subotara (izvinjavam se ako je to necija vjera), a ja se od tog dana nikada nisam osvrnula na moguce podsmjehe i provokacije.
Meni je i prije toga bilo tako kristalno jasno da zivotinje nisu za jelo, a od tada je to postala bezmalo zapovijest. Godine su prolazile, moj "hir" nije jenjavao ni na drugom kontinentu, ni u vezama sa mesozderima, a zdravlje mi se nije narusilo.
Ja nisam imala puno situacija u kojima sam se natezala sa ljudima. Mozda se ja tako postavim da nikome ni ne pada na pamet da dovede u ptanje ispravnost mog nacina zivota.
Svaka informativna diskusija je dobrodosla, ali kvazi-argumenti tipa: "Pa i biljke su ziva bica!" je diletantizam za koji ne ustupam vrijeme. Primjetila sam da su ljudi dosta burnije reagovali kada je moja bolja polovina presla u vegije - valjda je ta vrsta lujkavosti dozvoljena zenama, ali muskarac kada padne na te grane... Normalno, bilo je i price da sam ga ja preobratila...
Jedna stvar u koju apsolutno vjerujem je da mi najefikasnije poducavamo primjerom. Nikada nikome nisam popovala kako da se hrani, a primjecujem da su moji roditelji vremenom dosta promijenili nacin ishrane i cak mi se cini da sa dozom nekog ponosa govore ljudima da im cerka ne jede meso (sada je to ovde "in").

Uh, ja oduzi...Samo naprijed i javi nam se kad god te stegnu. Mi smo tu da damo podrsku!

Moji misle da me udarila kometa, mokra čarapa i šta sve još ne...
Oteli me vanzemaljci i popapali mozak ili ono što je tamo već bilo.

Kod mene je doslo do malog pomaka. Posto smo vec ( moji prijatelji i ja) u godinama kad pocinju da se ispostavljaju racuni za zivot koji smo vodili, pocinju kod prijatelja da se javljaju pritisak i kojekakve boljke. Sve je vise onih koji pocinju da vode racuna sta jedu, pa im zacudo sad doktori preporucuju da izbegavaju svinjetinu, i ostale masnoce, so itd. Onda se malo suzdrzavaju, pa onda daju sebi oduska, pa onda tabletice... Tako da primecujem da pocinju da me gledaju drugim ocima. Bio sam svakako sto kazes "vanzemaljac", ali polako se ONI spustaju na zemlju

He he kod mene skoro niko nije ni reagovao jer sam još kao mala pitala tetu u hamburgeriji da mi izvadi viršlu iz hot doga!)))) a sada je i moja sestra vegetarijanka..

Ne borim se

Mislis "ignorises ih" ?

Ma kakvi, samo kažem da se ne borim protiv njih... To je samo trošenje energije uzalud...

Hvala...

Ja sam Teina sestra

Ehej, dobro nam došla ovde

Vi ste divni, puni razumevanja. To je lepo... ko može.
Nas je samo troje, ćerka i muž, tako da nema govora o dva ručka. Trošilo bi se previše vremena u kuhinji, a i tako mnogo hrane ostaje, pa se ili jede "staro" ili baca. A to ne dolazi u obzir.
Tako da ja spremam, oni jedu.... .

Pre 20 godina moj muž je jeo meso bar u dva obroka dnevno. Za kuvani kupus me pitao da li sam sigurna da to jedu ljudi .
Sad je 90% vegeterijanac. Skoro "dobrovoljno" .
A ćerka je u fazi da jede "šta daš"....
Čak sami i roditelje od 70-tak godina vremenom naučila da kad mi dolazimo, spreme "prikladnu" hranu.
Mislim da ljudi potajno vole da ih se pogura, ako je ideja ispravna. Sve za zdrav život !!!

Goco, to je super kako si ti uspela da "disciplinuješ" svoje, i naravno, dobro je za njih da se hrane kvalitetnije.
Ali, ne ide uvek svuda glatko....najveći pritisak trpe upravo oni kojima je najteže - ljudi koji su od skora vegetarijanci ili vegani ili sirovnjaci... zato što okolina misli da je to samo neki hir koji će brzo proći...nekad se i posle niza godina nadaju da će "hir" proći, prosto ne veruju da neko može da živi bez mesa.
Ima svačega. Kad neko sazna tako važne stvari i donese odluku da promeni svoj životni stil, u svom ushićenju obično misli da će ga okolina zdušno podržati. Ali, to se ne dogadja. Dogadja se upravo suprotno, a varijacije su od podsmevanja tipa "do juče si jeo šnicle, a sad se praviš tu nešto" do "ako nastaviš sa takvim glupiranjem, uskoro ćeš se teško razboleti" (a vrlo verovatno i umreti).

eh da, mene otprilike drustvo skoro svaki put pita el si jos uvek vegetarijanac....alli me inace ne smaraju uglavnom cak ni tata vise ne gundja toliko ..doduse s vremena na vreme spomene kako sam previse mrsava i kako cu da se razbolim....hm sta li ce biti kad konacno uspem da se otarasim mleka i jaja...treba da idem na neki sistematski uskoro jedva cekam da vidim krvnu sliku ( nadam se da je dobra) pa da mogu svima da masem kako se ok hranim...

I evo moje seke sa našim mačorom Ilijom na slici:)))

E da..ma meni u principu niko ne popuje valjda strogo delujem pa ko veli ako pisneš...razbiću te:)) moj momak je svaštojed pa uvek jede sve što ja spremim..mada ne kuvamo previše kod kuće..tako da on jede šta želi i ja šta ja jedem i svima dobro. (hranimo se kod mog deke inače) vikendom kuvamo i to veganski i za sad smo oduševljeni raznovrsnošću kuhinje.
Mama mi je popovala malo, ćale se samo smejao al ko ih šiša:)) dok je meni dobro i dok ne jedem životinje sve je savršeno:)

Da, na dobrodošlici, imenjakinjo

Htedoh reći isto to što je i neko pre mene, pošto me drugarica pre neki dan pitala da li sam još uvek vegetarijanac (tj. ka, znam ) i rekoh, naravno... Da, tata je kao kucnuo o drvo, jer to znači da ću, po njemu, smršati, a mama nije ništa rekla, sad i ona jede zdravije kada napravim, gleda koji proizvod je na kojoj listi i ne kupuje više ove sa crne i rekla je jednom prilikom da neće ni njoj škoditi da jede zdravije... Što je naravno i istina, s obzirom na to da ona kao prosvetar živi na perecama i pogačicama sa čvarcima i ne pije vodu skoro uopšte, samo kafu...

Sedim na poslu jutros opušteno, čaj, kafa kako ko...
I koleginica se "pohvali" kako je upravo kupila svežu teleću glavu.. Ima 8 kg i čekala je da joj donesu odmah...!!!
Zgranuta sam, zgađena... Dokle to ide!!!!

E sa takvima provodim 8 sati dnevno. I stvarno mislite da me brine šta ONI misle o mojoj ishrani !!!!!!!

Najbliži su valjda članovi porodice, a ne kolege sa posla... A da ima raznih ljudi, stvarno ima... To svakako ne možemo sprečiti...

gordanak ::

Sedim na poslu jutros opušteno, čaj, kafa kako ko...
I koleginica se "pohvali" kako je upravo kupila svežu teleću glavu.. Ima 8 kg i čekala je da joj donesu odmah...!!!
Zgranuta sam, zgađena... Dokle to ide!!!! !

Pa to je neki specijalitet, teleća glava. Sveže iskasapljena sa tek ubijenog teleta. Najvažnija je ta svežina, tj. da se ubijanje obavi neposredno pre uzimanja odgovarajućeg dela tela kako bi se pripremio da ga ljudi pojedu. Ljudi naročito uživaju da jedu mišiće, tkiva, unutrašnje organe...glave...
Ali svest o tome ŠTA ZAPRAVO RADE nije ih još dotakla...sećaš li se one rečenice Goco sa naših časova joge o tome da gde svest ne obasja, nema ni saznanja.