Bundeva

Naslov: Bundeva Pon Jan 18, 2010 10:19 am

Latinski naziv: Cucurbita pepo

Sinonimi: bela bundeva, belokorka, dulek, ludaja, bela tikva, buca, tikva, bela ludaja, dudanja, bundevka, žuta tikva.

Bundeva je jednogodišnja zeljasta biljka sa šupljim, po nekoliko metara dugim vrežama. List je širok, na dugačkim peteljkama. Cvetovi su Izrazito žuti (cvatnja počinje u junu). Plodovi su krupni, okruglog oblika.

Bundeva sadrzi u sebi:

1. masnog ulja,

2. pektina,

3. belančevina,

4. šećera,

5. karotena,

6. manganove soli,

7. fosforne kiseline,

8. fitosterina

9. salicilne kiseline,

10. niz vitamina (karotina ili provitamina A, C i vitamina B grupe, niacin, folna kiselina i dr.),

11. kao i mineralnih sastojaka (kalijuma, fosfora, kalcijuma, gvožda).

12. Tu su i oligo i mikroelementi, pektini, celuloza i druga biljna vlakna.

Stanište: poznata je u kulturama svih toplijih zemalja sveta.

Lekoviti deo biljke: seme i meso bundeve.

Lekovito delovanje: plod bundeve preporučuje se kao diuretik, za izbacivanje suvišne vode iz organizma (naročito kod ljudi obolelih od reume, gihta, zapaljenja bubrega ili bešike). Odlična je dijetalna hrana za gojazne osobe, dijabeticare (ako se tokom pripreme ne zasladuje), kao i osobe sa oboljenjima želudca i creva. Preparati koji sadrže seme bundeve izuzetno pomažu osobama koje imaju problema sa prostatom.

Seme bundeve se preporučuje kao efikasno i neškodljivo sredstvo protiv dečjih glista i pantljicare (parazita).
U novije vreme otkriveno je da bundeva pomaže i obolelima od psorijaze.

Bundeva:

1. Smanjuje rizik od raka pluća,

2. usporava starenje,

3. pomaže dijabetičarima,

4. a u narodnoj medicini preporučuje se za uklanjanje pega,

5. kod ujeda zmije,

6. reume,

7. gihta,

8. zapaljenja bubrega,

9. za lečenje rana i opekotina

Meksiko je, pradomovina bundeve (Cucurbita pepo) a arheološki nalazi svedoče da su je stari narodi koristili još pre 4.000 godina, da bi Evropu osvojila tek u 15. veku.

Naslov: Re: Bundeva Pon Jan 18, 2010 10:21 am

Narandžastu boju duguje ogromnim količinama luteina, alfa i beta karotina, koji se u organizmu pretvaraju u vitamin A. U bundevi ima 90 odsto vode, a sadrži i niz dragocenih sastojaka: belančevine, ugljene hidrate, masti, vitamine A, C, B1, B2, B3, B6, niacin, folnu kiselinu, minerale (kalijum, fosfor, kalcijum, gvožde), oligo i mikro elemente, pektine, celulozu...

LIČNA KARTA
(šolja kuvane bundeve bez soli)

- 49 kalorija
- 2 g proteina
- 12 g ugljenih hidrata
- 3 g hranljivih vlakana
- 37 mg kalcijuma
- 1,4 mg gvožđa
- 22 mg magnezijuma
- 564 mg kalijuma
- 1 mg cinka
- 0,50 mg selena
- 12 mg vitamina C
- 1 mg niacina
- 21 mcg folata
- 2650 IU vitamina A
- 3 mg vitamina E
SASTAV I DEJSTVO

* Ako je bundeva često na trpezi može značajno da smanji rizik od raka pluća (kineska istraživanja kažu da su oni koji su jeli najviše hrane bogate kriptoksantinom za 27 % smanjili rizik od ove opake bolesti).

* Bundeva je prepuna važnog antioksidanta beta karotina, koji se u organizmu pretvara u vitamin A. Novija istraživanja pokazuju da ishrana bogata beta karotinom može da smanji rizik od određenih vrsta raka, kao i da zaštiti od srčanih bolesti. Beta karotin štiti i od degenerativnih promena tokom starenja.

* U narodnoj medicini bundeva se koristi za uklanjanje pega i kao lek kad ujede zmija. Pored toga upotrebljava se kao diuretik, naročito kod pacijenata obolelih od reume, gihta i zapaljenja bubrega ili bešike. Za lečenje rana, opekotina ili ispucale kože narodna medicina preporučuje da se bolno mesto namaže uljem od semena bundeve.

* Kuvana i pečena bundeva, ili sok od sveže isceđene bundeve, odlična je dijetalna hrana za gojazne, dijabetičare, kao i za obolele od želuca i tankog creva. Istraživanja su pokazala da ishrana bogata hranljivim vlaknima bundeve obuzdava apetit, a istovremeno obezbeđuje dovoljno kalorija.

* Za ublažavanje bolova u slučaju proširenih vena dobro je da se sveže strugana bundeva stavi kao obloga na obolela mesta i drži što duže.

Naslov: Re: Bundeva Pon Jan 18, 2010 10:23 am

GASI UPALE

U mesu bundeve ima oko 93% vode, 1% belančevina, 5 % bezazotnih ekstraktivnih materija, vrlo malo ulja, karotenoida, vitamina C, enzima, mnogo manganovih soli. Pečene i kuvane bundeve i svež sok strugane bundeve koriste se lečenje zapaljenja tankog creva, krvavog proliva i teškoća sa mokrenjem.
Bundevino seme je lek protiv crevnih parazita. Odraslima se daje oko 400 g a deci 200-300 g sveže oljuštenih semenki, isitnjenih i pomešanih s medom. Pola sata posle toga trbalo bi da se popije ricinusovo ulje za čišćenje.
Hladno ceđeno ulje od bundevinog semena lako je svarljivo i zdravo. Predstavlja bogati izvor nezasićenih masnih kiselina, pre svega alfa linolenske i oleinske kiseline, koje često nedostaju ishrani.

Odličan je izvor biljnih sterola koji povoljno utiču na reprodukciju. Sadrži i beta karotin, vitamin E i kalijum. Lecitin iz tog ulja sprečava aterosklerozu i snižava nivo holesterola u krvi, a korisno je u održavanju funkcije prostate, pomaže kontrolisanje rada bešike, a deluje i kao regulator hormona.

SEMENKE
ČUVAR PROSTATE

Karotenoidi, omega-3 masne kiseline i cink, odgovorni su za blagotvorno delovanje semenki bundeve na prostatu, a cink iz semenki čuva gustinu kostiju. Seme bundeve veoma je bogato magnezijumom, manganom, fosforom, gvožđem, bakrom, cinkom, vitaminom K i proteinima.
SAVET PLUS: Na Karibima bundevu pripremaju kao paprikaš, tako što je kuvaju sa ljutim papričicama, mahunarkama, ponekad i mesom.
Francuzi prave supu koju serviraju u izdubljenoj kori bundeve.

Ovo ulje je gorkog ukusa i tamne boje, pa se retko upotrebljava u kulinarstvu. Pomaže oporavak kod obolenja jetre, korisno je kod različitih kožnih oboljenja, pa i psorijaze.

Koristi se i za podizanje otpornostisti organizma, u lečenju steriliteta, jer povećava količinu i kvalitet spermatozoida.
(Dr Jovan Tucakov “ Lečenje biljem”)

i alternativa forum

» Bundeva sa rogacem
» puding od bundeva