Sport

Naslov: Sport Čet Dec 03, 2009 11:47 am

Sport i zdravlje

Dugi niz godina sportisti, sportski treneri, psiholozi, lekari, itd. govorili su ljudima da bi trebalo redovno da vežbaju kako bi postali zdraviji i kako bi sačuvali svoje zdravlje. Mnogobrojne ankete su potvrdile da većina ljudi veruje da redovno vežbanje (sportsko-fizička aktivnost) blagotvorno deluje na zdravlje. Sada se pouzdano zna da se mogu ostvariti mnogobrojne zdravstvene prednosti ukoliko se bavimo redovno sportsko-fizičkim aktivnostima.

Odavno je dokazano da adekvatno aerobno vežbanje može dovesti do poboljšanja telesne kondicije i zdravlja. Nedavna istraživanja su pokazala da se zdravstveno stanje može popraviti i putem vežbi slabijeg intenziteta, što doprinosi zdravijem životu i poboljšanju zdravlja. Kombinacije vežbi slabijeg intenziteta koje se mogu koristiti za poboljšanje zdravlja su skoro neograničene i one mogu uključivati aktivnosti kao što su hodanje, plivanje, vožnja bicikla, itd.

Neke od zdravstvenih prednosti povezane sa redovnim vežbanjem uključuju niži rizik od razvijanja bolesti srca, dijabetesa i osteoporoze, redovno vežbanje takođe daje dobre rezultate kod smanjenja telesne težine, krvnog pritiska, holesterola, itd. Nedavna naučna istraživanja ukazuju na to da se osobe koje redovno vežbaju bolje nose sa stresom, ali i da su manje podložni depresiji i anksioznosti.

Prema anketi koja je trajala u periodu 28.05 - 28.06.2009 učešće u anketi uzelo je 305 ispitanika, a pitanje ankete je bilo "Koliko ste sportski aktivni?"
Rezultati su sledeći: 1x nedeljno 20% (61), 3x nedeljno 20% (60), 2x nedeljno 20% (59), 5x i više puta nedeljno 16% (49), 4x nedeljno 14% (42), Nijednom 11% (33).

Da li smo svesni svih dobrobiti koje nam sport (sportsko-fizičko vežbanje) može doneti, ili se sportom bavimo samo zato što je to "in", ili iz čak iz nekih skroz drugih razloga...???

Naslov: Re: Sport Čet Dec 03, 2009 11:50 am

Pobeda i poraz su pratioci sportske aktivnosti i od njih bitno zavisi ponašanje sportista i njihova motivacija za aktivnosti koje predstoje. Nisu retki slučajevi neadekvatnog reagovanja sportista u ovim situacijama, koje može da ukazuje na mnoge psihodinamičke dimenzije karakteristične za pojedince ili ekipu u celini. Zato, u radu sa sportistima, treba gosvetiti punu pažnju u njihovom pripremanju da adekvatno i realno prihvate i prime pobedu i poraz.

Reagovanje sportista, trenera i članova stručnog tima na pobedu i poraz ukazuje na to kakva je njihova emocionalna stabilnost, posebno nivo frustracione tolerantnosti, homogenost, odgovornost, kritičnost, pa i kultura. I pobeda i poraz imaju svoje pozitivne i negativne efekte. Najčešći pozitivni efekti pobede su: osećanje uspeha, zadovoljstva, sigurnosti, potenciranje optimizma i shvatanje da je sistematsko vežbanje (trening) urodilo plodom, zatim potenciranje želje da se nastavi, tj. intenzivira trening, podsticanje pozitivne psihodinamike u sportskoj grupi itd.

Kao mogući negativni efekti pobede mogu se pomenuti: preterana samouverenost i nerealno povećanje nivoa aspiracije, odnosno precenjivanje sopstvenih, a podcenjivanje protivničkih mogućnosti, naročito mogućnosti narednog protivnika, zatim opuštenost i nemogućnost potpunog mobilisanja energije za sledeće takmičenje, pretarano opuštanje i sl.

Opuštenost i nemogućnost potpunog mobilisanja energije posle pobede, naročito posle značajne pobede, može negativno da se odrazi u sledećem nastupu (takmičenju), pogotovo sa slabijim protivnikom, kod koga opet može doći do povećanja motivisanosti zbog same činjenice što se susreće sa jakim protivnikom, koji je u prethodnom nastupu postigao značajnu pobedu.

Zato nisu retki slučajevi da favorit izgubi od autsajdera, a da je u prethodnom derbi susretu blistao i pobedio. Poraz takođe može pozitivno i negativno da utiče na ponašanje i postignuće sportista.Svaki poraz znači novo iskustvo i iz svakog poraza treba izvući neku pouku, koja može da koristi u sledećim takmičenjima.

On omogućuje da se realnije procenjuju sopstvene, a i protivničke vrednosti, kao i da se postavlja realniji nivo aspiracije. Poraz takođe može delovati motivaciono u smislu mobilisanja energije i potenciranja voljnih faktora da se neuspeh u narednim nastupima prevaziđe.

Naslov: Re: Sport Čet Dec 03, 2009 11:53 am

Negativne manifestacije poraza su: nezadovoljstvo, anksioznost, dezorganizovano ponašanje, regresija u ponašanju, osećanje neuspeha i nesigurnosti, agresivnost, pesimizam, razdražljivost, želja da se smanji, a u ređim slučajevima i da se prekine trening, zatim mogući su i međusobni konflikti, međusobno optuživanje i optuživanje drugoga za poraz itd. Kontrola svojih osećanja kod sportista nužna je i posle poraza, kao i posle pobede. Uloga trenera je složena i u toliko što on treba da pripremi sportiste da poraz prime sportski, ne samo emocionalno, već i racionalno i da što pre mobilišu svoje fizičke i psihičke snage, kako bi se poraz prevazišao.

Sportisti, dakle, moraju posedovati izvesnu vrstu otpornosti na neuspeh (poraz), ali ne u smislu pasivnosti i ravnodušnosti, već u smislu brzog reorganizovanja energije, oporavljanja i vraćanja u normalno stanje aktivnosti. To je moguće kod sportista koji su fizički i psihički dobro pripremljeni i koji su stabilne ličnosti.

Kod nedovoljno psihički pripremljenih ličnosti, kod labilnih, anksioznih i neurotičnih sportista, poraz se teže prima i prevazilazi. Kod takvih ličnosti češće su negativne posledice poraza (razočaranje, depresija, agresivnost prema protivničkim igračima, saigračima, publici i drugi oblici iracionalnog reagovanja).

Poraz se takođe negativno može odraziti na motivaciju i međuljudske odnose u sportskoj ekipi. Način kako sportisti jedne ekipe primaju poraz (realno i konstruktivno ili nerealno i destruktivno, optužujući druge, najčešće sudije ili u vidu međusobnih optuživanja i konflikata itd.) može poslužiti za procenu zrelosti i sposobnosti ekipe, stepena razvijenosti međuljudskih odnosa, nivoa psihološke pripremljenosti itd.

Analiza utakmice ili takmičenja u kome je doživljen poraz, trebala bi biti blagovremena, stručna i iscrpna. Za greškama ne bi trebalo da traga samo trener, već i igrači. Cela analiza treba da doprinese prevazilaženju negativnih posledica, da povrati samopouzdanje sportista i da ih mobiliše za sledeća takmičenja. Iz svega što je o psihološkoj pripremi rečeno, proizilazi da ona može da se odvija pre takmičenja, u toku takmičenja i posle takmičenja, a uloga psihologa u ovoj vrsti pripreme je nezamenljiva.

Psihološka priprema sportista, pojedinaca ili ekipe u celini, podrazumeva obavezno potenciranje psihologije pobednika.

» FISKULTURA, SPORT, REKREACIJA