ŠIPAK

[size=12]Šipak [size=12]Šipak- plod divlje ruže ( lat. rosa canina ), je najbogatiji prirodni izvor vitamina C, ali sadrži u sebi bioflavonoide i enzime koji potpomažu njegovu asimilaciju. Šipak je 120 puta bogatiji vitaminom C od pomorandže. Zreli plodovi koriste se za spravljanje čaja, pekmeza, džema, ali, salatu ili sok od šipaka retko ko pravi i to zvuči pomalo ekscentrično! Ukuvanjem šipaka vitamin C u ogromnoj meri biva uništen, kao sve ostalo korisno u njemu, pa makar pekmez bio sladak “da se prsti poližu”. To se ne događa ako se na pr. 200gr.zrelih šipaka pažlivo očisti od semenki (što jeste malo “pipav” posao) i pridoda kao sastojak nekoj uobičajenoj raw salati od povrća. Šipak dozreva od septembra do oktobra, ali se može brati sve do sredine decembra.Valjano je brati samo zdrave i čvrste, a ne mekane-gnjile šipke. ( Mala dodatna nevolja jeste samo nemilosrdno bodljikavo trnje po granama, ali uz malo veštine, adekvatne rukavice i odeću, berba može biti bezbolna i efikasna. Važno je obratiti pažnju na to gde se žbun nalazi, da ne bude ublizini prometnih saobraćajnica gde šipak često raste i na drugim zagađenim mestima. Alternativa bockavom branju je kupovina od piljara koji će se zarad pazara na vaše pitanje o lokaciji branja svoje robe, zaklinjati da su to činili bezmalo na Divčibarama! ) Dakle, sok od šipaka pravi se na sledeći način: Pribavljenu količinu plodova dobro oprati i ocediti, zatim voćarskim ili nekim drugim oštrim makazama odstraniti peteljku s jedne, i vrh s druge strane šipka i preseći ga na polovine ili četvrtine, U zavisnosti od volje i strpljenja semenke i dlačice odbaciti(kao kod pravljenja salate), ili sve skupa odmah ubaciti u električnu seckalicu doliti dovoljno prokuvane-ohlađene (prethodno prečišćene- strukturisane vode), i mleti, ali ne da se u potpunosti sve usitni ali da liči na sok. Onda to sipati u čist sud, dobro poklopiti i odložiti na hladno ili u frižider. Nakon oko 1-2 h. vecina semenki će pasti na dno, pa pažljivo izručiti gornji sloj tog “polusoka” u drugi sud, izbaciti poneku zaostalu semenku a onda to vratiti u seckalicu pa detaljno usitniti. Dobijeni sok biće crvene boje, a gustina će mu zavisiti od količine dodate vode. Sok procediti kroz cedku za čaj, dodati vitamin C u prahu 1gr po litru, a potom razliti u čiste plasične flaše od 0,5 l.(sok je pravi koncentrat) zašrafiti poklopac, i staviti u zamrzivač. Po potrebi odmrznuti, piti kao sok ili koristiti kao preliv za salate i jela. Sirovi-raw šipak-sok je prijatno kiselkastog ukusa, pravi “eliksir-terminator” slobodnih radikala u ljudskom organizmu. Nazdravlje!

Ovo zvuči stvarno super...jedino je priprema zaista pipava

Kada sam bila u deficitu C vitamina jela sam svježe plodove šipka, a od sušenih radila čaj. Sušene plodove šipka sam ostavljala namočene u vodi preko noći, a ujutro samo procijedila i malo zagrijala. Na taj način se ne gubi C vitamin niti iz šipkovog čaja.

Bed Bob ::

Dear kolegice Luna, s onu stranu puhanja vegi/tajfuna, ja sam slobodan smatrati da je vitamin C u znatnoj m(j)eri u osušenim plodovima šipka već morao nestati, upravo procesom sušenja... :silent: Zašto? Zbog toga što vitamin C biva razoren ukoliko biva izložen kontaktu sa sv(j)etlošću, zrakom/vazduhom, toplotom, alkalijama/bazama... Dakle, nisam siguran koliko je učinkovito glede očuvanja vitamina C, Tvoje opisano potapanje sušenih šipaka u hladnu vodu, te jutarnje ceđenje/blago grijanje tog nastalog teja? Ali enzimi i bioflavonoidi, po mom sudu, ostaju živahni-„veseli“. Koji postupak sprovodiš kad kreneš sušiti plodove šipka? Da li ih pre sušenja(dehiratacije putem izlaganja vazduhu) kreneš seć na polovine ili to ne činiš, ili ih hoćeš sušiti u izvornom obliku? Da li se nužno mora dogoditi buđanje(nastanak plesni), ukoliko šipak neistranžiramo/neiseckamo na sićušne komadiće zbog bržeg-efikasnijeg sušenja?

No, svakako je opravdano-na dobrom zdravlju zasnovano, te i za pohvaliti Te što nisi bila malodušna niti lijena/lenja kad si se u sezoni berbe mogla odati konzumaciji sv(j)ežih šipuraka! I ja sam bio sklon (p)odati se sličnom „poroku“/pošasti! POZDRAV!



Post scriptum: About značaja C vitamina možete pročitati knjigu „Vitaminologija“, dr. Vladislav Daničić, Beograd 2002. str. 42-57., kao i knjigu „How to live longer and feel better“, Linus Pauling, New York and Oxford, Copyright 1986.(postoji i prevod na srpski jezik, kao i „Kako živjeti dulje i osjećati se bolje“, Linus Pauling, Globus/Zagreb, 1989 godine, također nije zgoreg obratiti pozornost/pažnju i na knjigu „ Earl Mindel`s Vitamin Bible For The 21st Century. Copyright 1999 by Earl Mindell and Hester Mundis/ prevod na srpski jezik, Beograd: Mono & Manana press, 1999.)

Paaa, dragi prijatelji-ce, usudite se navaliti na takovu „askorbinsko-kiselkastu“ materiju!

Malo sam zbunjen. Ovaj tekst mi lici na podsmevanje onima koji ne govare ekavski. Svako ima pravo pisati svojim pismom pogotovo sto je to pisanje za sve nas jasno i netreba prevod. Sve informacije se prikupljaju iz nekih literatura koje su blago receno zastarele. Ne bi da ulazim u diskusiju bez licnog iskustva. Na osnovu cega mogu znati koliko ima vitamina u nekoj hranljivoj supstanci i koliko ce doticnog moj organizam i u kojoj kolicini prihvatiti. Verujuci onome sto je tamo neko napisao na osnovu nekih informacija koje je i on od nekog prepisao malo je vise nego povrsno oslanjati se na te informacije. Pri tom kinjiti nekog sto je napisao to kako je napisao je cinicno i licemerno. Jako je uvredljivo ako takav tekst potice sa mesta jednog urednika.

Bed Bob ::

ja sam slobodan smatrati da je vitamin C u znatnoj m(j)eri u osušenim plodovima šipka već morao nestati, upravo procesom sušenja... :silent: Zašto? Zbog toga što vitamin C biva razoren ukoliko biva izložen kontaktu sa sv(j)etlošću, zrakom/vazduhom, toplotom, alkalijama/bazama...

Mislim da si u pravu, vezano uz ovo. C vitamin je vrlo nestabilan i sklon oksidaciji. Pretpostavljam da se dio vitamina gubi u procesu sušenja.

Citat :

Koji postupak sprovodiš kad kreneš sušiti plodove šipka? Da li ih pre sušenja(dehiratacije putem izlaganja vazduhu) kreneš seć na polovine ili to ne činiš, ili ih hoćeš sušiti u izvornom obliku? Da li se nužno mora dogoditi buđanje(nastanak plesni), ukoliko šipak neistranžiramo/neiseckamo na sićušne komadiće zbog bržeg-efikasnijeg sušenja?

Nemam pojima. Kupovala sam već posušene plodove šipka od travara.

Citat :

No, svakako je opravdano-na dobrom zdravlju zasnovano, te i za pohvaliti Te što nisi bila malodušna niti lijena/lenja kad si se u sezoni berbe mogla odati konzumaciji sv(j)ežih šipuraka! :!:I ja sam bio sklon (p)odati se sličnom „poroku“/pošasti! POZDRAV!

Morala sam. Imala sam jedan zdravstveni problem zbog kojeg su mi preporučali C vitamina u dozama 1500mg dnevno, pa sam istraživala gdje ga najviše ima da ne pijem u tabletama...Volim jesti šipak iako mi ga baš nije milo čistiti. Pošpricam sve po i oko sebe dok vadim koštice

nole ::

Malo sam zbunjen. Ovaj tekst mi lici na podsmevanje onima koji ne govare ekavski. Svako ima pravo pisati svojim pismom pogotovo sto je to pisanje za sve nas jasno i netreba prevod.

Gle stvarno Tek sam sada skužila ono (j) u zagradama

Citat :

Pri tom kinjiti nekog sto je napisao to kako je napisao je cinicno i licemerno. Jako je uvredljivo ako takav tekst potice sa mesta jednog urednika.

Sve je u redu. Bad Bob, evo smajlića za tebe:

[size=12]

nole ::

Ako imas dusu i ako volis ovaj sajt molim te prestani. Ubi nas u ako si covek i normalan shvatices. Bar se nadam i verujem u to. Volim te i sve najbolje u zivotu i tebi samo nemoj vise da nas ubijas.

Uvaženi kolega nole, da li je to u Vašoj-Tvojoj last rečenici/zamolbi nas-tupila INTROSPEKCIJA(samoposmatranje), te je to nagoveštaj Vašeg-Tvog preokreta u samoodnošenju? Što se mene tiče, ja "nisam čovek, ja sam dinamit"!
Post scriptum: Mrzi me da ga merim sadena u ove "sitne sahate", al svečano se zaklinjem/obećajem da nije baš celih 5 meteri, neg samo oko 22cm.-"odokativno gledajući" dužina ovog mog "u(ne)redničkog od-govora!
П О З Д Р А В!

Opis biljke: šipurika ili šipak trajan je grm visine 2 do 3 metra. U prvoj godini pojavljuju se uspravni izboji što se, u sledecim godinama, razgranjuju u mnogobrojne povinute i visece grane. citav grm obrastao je oštrim i prema dole svinutim bodljikama. Listovi su neparno perasti, a listici jajastog oblika i oštro nazubljeni. Cvetovi su bele do belo-ružicaste boje. Plodovi su jajastog oblika, svijetlocrvene boje, a sadrže veliki broj tvrdih semenki. Cvetovi su ugodna mirisa, a plodovi kiselkasto-slatka ukusa što steže. Semenke su bez mirisa, ali zato caj ima veoma ugodan miris. ... ,

Stanište: sipurika je veoma rasprostranjena po celoj Evropi. U
našim je krajevima ima u prilicnirn kolicinama, a raste po živicama, uz rubove šuma, u šikarama i drugde.
Lekoviti deo biljke: za lek sabiru se plodovi i cvetne latice ..
Lekovito delovanje: šipurika je lekovita biljka koja, uz crni ribiz, ima najviše C vitamina. Posebno je važno što kuvanjem šipurika ne gubi taj vitamin. Caj se preporucuje majkama za vreme dojenja. Proizvodi od šipurike otklanjaju tzv. proletni umor, malaksalost, bledolikost i nevoljkost kao i sve ostale tegobe povezane s pomanjkanjem vitamina C. Sipurika povoljno deluje na probavni trakt i na izlucivanje mokrace bez ikakvih nadražaja bubrega. caj od šipurike preporucuje se za sprecavanje kamenaca u bubrezima i mokracnim kanalima. Isto tako, deluje na cišcenje krvi, a koristi se kod upalnih procesa bubrega, bubrežne nakapnice i mehura. Cvetne latice šipurike upotrebljavaju se za pripremanje caja kod krvarenja iz želuca, creva, pluca i hemoroida kao i protiv proliva i želucanih grceva. Pomešana s drugim biljkama koristi se u lecenju mnogih drugih bolesti.
Izvor:http://www.herbateka.eu/?q=node/163

Pravo je vreme za šipak



"Šipak je bogat vitaminom C i ima ga 0,4-1%, deset puta više nego limun. Divlja ruža može se uzgajati iz reznica i iz semena. Reznice verodostojnije prenose osobine matične biljke u odnosu na seme.

Šipak se nalazi se u prirodi i u vrtovima kao biljka privedena kulturi. Divlji šipak raste u prirodi. Njegov plod je sitan i kiselkast, zbog čega se naziva šipak Ijutunac. Plod uzgajanog šipka znatno je veći i prijatnog je slatkog ukusa. Lekovitost divlje ruže ili šipka poznata je našem narodu od davnina. Svedoče o tome recepti o pripremanju džemova i pekmeza iz 17. veka. Naši stari upotrebljavali su šipak kao voće i kao lekovitu biljku. Od šipka se mogu praviti sokovi, pekmezi, vitaminski koncentrati, sirupi, vino... Vitamini i ostali sastojci ploda šipka doprinose opštem zdravlju organizma, posebno povećanju otpornosti tokom zimskih meseci. Šipak se veoma ceni kao dobar lek protiv proliva i grčeva u stomaku. Pomešan s drugim biljkama koristi se u lečenju mnogih bolesti.
Šipak je bogat vitaminom C i ima ga 0,4-1%, deset puta više nego limun. Od brojnih sastoja čaj od šipka ima zapaženo mesto među sličnim napitcima zahvaljujući pre svega sadržaju vitamina C. Tako, na primer, samo jedna šoljica zadovoljava sve dnevne potrebe čoveka za tim vitaminom. Što se ostalih lekovitih svojstava tiče, proizvodi od šipka otklanjaju malaksalost, utiču na bolje izlučivanje mokraće i pročišćavaju krvne sudove.
Osim lekovitih svojstava divlja ruža ima i lep izgled, pa se može uzgajati i na okućnici kao ukrasni grm. Tokom cvetanja grm divlje ruže okiti se brojnim lepim cvetovima intenzivnog prijatnog mirisa. Divlja ruža dugo zadržava lišće i plodove uprkos delovanju mrazeva, pa je zimsko vreme preporučljivo za branje plodova. Divlja ruža može se uzgajati iz reznica i iz semena. Reznice verodostojnije prenose osobine matične biljke u odnosu na seme.
I razmnožavanje pomoću semena daje relativno dobre rezultate. Nakon prvih mrazeva treba ubrati potrebnu količinu plodova te im izvaditi semenke. Semenke treba pomešati s peskom i ostaviti u sandučićima ili kutijama da stoje spolja u zimskim mesecima. U proleće ih treba posejati na željeno mesto. U trećoj godini rasta divlja ruža već daje plodove koji osim lekovitosti i lepo izgledaju."
Izvor: http://www.poljoprivreda.info/?oid=16&id=90

Pekmez od šipka

Porcije: 0 Priprema: Kuvanje: Mirovanje: Sastojci: 4 kg šipka 1,5 kg secer

Priprema jela: Krupan, zreo šipak oprati, odseći peteljke i crne kapice i oštrim nožem prepoloviti. Izvaditi semenke i očistiti dlačice. Očišćen šipak oprati u hladnoj vodi, ocediti i ostaviti da prenoći. Sutradan preliti hladnom vodom da šipak ogrezne i kuvati, stalno mešajući. Kada šipak omekša, skloniti sa šporeta, ispasirati, staviti u čistu šerpu, dodati šećer i nastaviti s kuvanjem dok pekmez ne zgusne. Vruc pekmez sipati u tegle zagrejane u rerni, pa ih vratiti u mlaku rernu da se uhvati korica. Kada se pekmez ohladi, zatvoriti tegle i skloniti među zimnicu. Prijatno

Izvor:http://www.mojkuvar.com/modules/recette/article.php?storyid=1016

Sipak - plod divlje ruze

Za koliko osoba: Vreme za pripremu: Vreme za spremanje: Kategorija: RAZNO Težina: Lako
Par reči o receptu
Sastojci
Odlučite li se i ove jeseni zaći u prirodu, upravo u ovo godine dočekati će vas plameno crveni plodovi divlje ruže koji se koristi kao pučki lijek protiv mnogih bolesti. Raste na planinama i u ravnicama, a najčešće u živice, pašnjake ili šikare kako primorja, tako i kontinentalnih područja. Šipak je od davnina poznat u ljekarstvu i u prehrani pa je nekada služio kao hrana siromašnim slojevima. I danas ga narod upotrebljava za liječenje zubobolje, bolesti bubrega, dizenterije i padavice. Neki narodi od šipka spravljaju kompote, salate, kolače, juhe i druga jela. Još su stari rimljani vjerovali da šipak liječi bjesnoću pa odatle i potječe znanstveni biljke: Rosa canina. Divlja ruža je razgranat, do tri metra visoki i bodljikavi obrasli grm čiji su listovi naizmjenični i sastavljeni od pet do sedam jajastih te oštro nazubljenih listića. Biljka cvate u kasno proljeće s lijepim ružičastim ili bijelim ružicama ugodna mirisa, a imaju po pet latica. Iz njihovih loža razvijaju se jajasti, crveni te na površini sjajni, oko jedan i pol centimetara dugi plodovi. Šipak je pun dlakavih plodića, a sazrijeva od rujna do sredina studenoga. U proljeće se sabiru latice divlje ruže te se od njih pravi slatko ili džem koji se uzima tri puta dnevno po žličicu uz prstohvat praška od preslice. Ovaj lijek liječi sve plućne i unutarnje bolesti. Također, latice se koriste u pripravljanju salata, jedu se sa jogurtom i sl. Listovi divlje ruže bogat su izvor vitamina C pa se, dok su mladi, sabiru i suše za pripremu vitaminskih čajeva. U naš se šipak na veliko sabire i suši jer je ustanovljeno da njegovo mesnato usplođe sadrži izuzetno velike količine vitamina C (400-1400 mg posto). Čak i osušen ili prerađen šipak sadrži određenu količinu ovog vitamina. No, ipak, najviše vitamina C sadrži zreli šipak koji još nije omekšao i počeo gubiti svjetlocrvenu boju. Također, šipak sadrži i druge vitamine: B1, B2, E, K i P, a bogat je karotinom. Sadrži invertni šećer, saharozu, organske kiseline, pektin, treslovine, a plodići (koštice) sadrže vitamin E i vanilin koji daje ugodnu aromu. Za sušenje, šipak valja ubrati prije nego potpuno sazrije i omekša. Ubranog treba uzdužno prerezati i osušiti, a nakon toga sitno izrezati ili samljeti. Najviše se cijeni onaj osušeni šipak koji je zadržao lijepu crvenu boju. Takav se dodaje različitim smjesama za čaj, a zamjena je za ruski čaj. No, najbolji je čaj od čistog šipka koji sadrži visok postotak vitamina, a prednost mu je što je lijepe boje, ugodna okusa i treba ga manje sladiti zbog nešto većeg sadržaja šećera u plodu. Za čaj su pogodni i plodići (koštice) šipka zbog ugodne arome vanilina te ponešto vitamina. Napitak protiv kamenca u bubrezima i mokraćnom mjehuru spravlja se: dvije žlice šipka prelijemo s litrom ključale vode, ostavimo 8 do 10 sati da odstoji, ocijedimo te dodamo četiri žlice pravog meda i soka od pola limuna. Ovaj čaj valja piti tri put dnevno po šalicu prije jela. Za kroničnu upalu bubrega priprema se čaj od ploda kadulje, šipka, preslice, borovnice i bokvice u jednakom omjeru. Jedna žličica smjese prelije se s dva do tri decilitra ključale vode, ostavi poklopljeno 10 do 15 minuta te se pije ujutro, natašte te navečer prije spavanja. Jedna žličica usitnjene kore primorskog šipka i 50 grama rogača kuha se pet minuta u pola litre vode, to pijemo više puta dnevno, malu šalicu, a dobro je za liječenje proljeva.
Uputstvo pripremanja
Pekmez od šipka Iz mesnatog, kiselkasto-slatkastog i dosta trpkog šipkovog usplođa priprema se izvrstan pekmez. U tu svrhu najbolje je plodove ubrati nakon prvog mraza kada malo omekšaju. Oko 4 kilograma šipka operu se te oslobode ostatka čaške i peteljke, prerežu na pola i kuhaju 30-45 minuta u otprilike dve i pol litre vode, dok koža ne omekša. Nakon toga se procijede (propasiraju) kroz sito da bi se smjesa oslobodila sitnih dlačica i koštica koja se, po želji, može i zamrznuti. Dobivenu smjesu potrebno je ukuhati uz dodatak jednog kilograma šećera, a želi li se dobiti miješana marmelada dodaju se jabuke ili drugo voće. Smjesa se ulije u sterilne staklenke i prekrije celofanom. Hranjivi pekmez bogat je vitaminom C.
Nutriocinističke informacije
Kod susenja sipka za caj: plodove oprati,prebrisati,otkloniti peteljke, zarezati uzduz i staviti susiti u rerni na 110 *C par sati. Plodove izvaditi protresti i nastaviti susenje ako su jos uvek pre mekani. Potpuno osusene plodove stavljati u staklenke i koristiti tokom godine za kuvanje caja.

Izvor:http://www.otkaceno.co.yu/modules.php?name=Recipes&op=viewrecipe&recipeid=143&offset=4

[quote="Bed Bob"]Pravo je vreme za šipak

Ovo nije slika biljke koja se u nasem narodu zove sipak i o kojoj se ovde govori. Kod nas je ova biljka i plod poznat pod nazivom "NAR" (Punica granatum). A sipak ili sipurak je plod divlje ruze (Rosa canina).

[quote="Dragoljub"]

Bed Bob ::

Pravo je vreme za šipak
Ovo nije slika biljke koja se u nasem narodu zove sipak i o kojoj se ovde govori. Kod nas je ova biljka i plod poznat pod nazivom "NAR" (Punica granatum). A sipak ili sipurak je plod divlje ruze (Rosa canina).

Уважени нови члане Драгољубе, опрости ми нисам више дана прегледао текстове на форуму, па Ти стога нисам могао ни одговорити благовремено!
Ја сам поставио ову тему о шипку/шипурку, и први текст одражава моје мишљење у вези с тим. - дакле, ја сам аутор тог текста.
Драго ми је да си се заинтересовао и приметио, те прибележио своју оправдану опаску у вези постављене слике, што је и мени још онда било неадекватно. Ипак сам поставио тај текст, да се види како се "доучено пише" по разноликим сајтовима, премда га ја нисам састављао, него само пренео, што је белодано.
Уколико сумњаш у у ове моје речи, слободно провери "левим кликом" на адресу коју сам тамо ставио док сам о тој "шипурколикој проблематици реферисао"!!! - ако се не сналазиш најбоље са тим кликањем или се несећаш где је то било, ако си изгубио оријентацију у мноштву постављених текстова, ево сад изнова и овде стављам тај линк: http://www.poljoprivreda.info/?oid=16&id=90
Post scriptum: У мом народу то се зове Добра воља, од зловоље кориснија и Боља!
ПОЗДРАВ!

Ко то каже, ко то (не)заобилази истину да шипака има и у априлу месецу? - достављам на увид и дуго проматрање/созрцаније/т(х)еоретисање једну скенирану, и две фотографије које сам пре пар дана (16.04.2008 године, сачинио), надам се да нису too much бодљикаве, стога препоручујем опрез, те не сносим одговорност за евенуално настале штетне последице по неопрезне виртуалне берачице и бераче!

zainteresirao sam se za susenje sipka za caj...procitao sam da ih radi lakseg susenja treba prerezati po duzini, pa me zanima da li treba odstraniti 'semenke' iz unutrasnjosti sipka??

imam i nedoumice u vezi metoda susenja...da li ih ostaviti na vjetrovitom natkrivenom mjestu ili u toploj rerni susiti???

pozdrav iz slavonije

Pozdrav nivano,

Prirodno susenje bilja se obavlja u hladovini u natkrivenim prostorijama - supe, tavani, nastresnice, gde ima protoka vazduha. Brzina susenja zavisi od temperature i vlaznosti vazduha - i naravno vrste bilja. Sloj nesme biti debeo. Ovakav nacin susenja zadovoljava amaterske potrebe, za neku vecu kolicinu postoje industrijslke susilice sa kontrolisanom temperaturom, prinudnim kretanjem vazduha i merenjem vlaznosti.

Znam samo da je drugar susio cele plodove, a za secenje nisam cuo.

Recept za caj: 1kasiku zdrobljenog sipurka kuvati 5minuta, sa 300gr vode, pa dodati 2-3 lista nane i poklopiti. Posle 2h procediti, zasladiti medom, i piti posle vecere radi dobrog i dubokog sna.

II recept: Pomesati 250gr sipurka i 200gr cveta lipe, pa 2 kasike ove mesavine preliti sa 1l hladne vode ,i lagano kuvati 5minuta, i posle 30minuta procediti, dodati med i limunov sok. Piti 2-3 soljice dnevno.
Ovaj caj je dobar da otkloni umor, malaksalost, prociscava krv, pospesuje izbacivanje vode iz organizma...