Sok od psenicne trave

Pozdrav svima!
Resio sam da namestim sok od psenicne trave.
Kupio sam seme psenice,stavio da prenoci u vodi a zatim odradio postupak klijanja
u staklenoj tegli 24 sata,sa par ispiranja semena dnevno.
Pratio sam uputstva sa jednog klipa na Youtube i postavio semena u cinijice na mokroj krpici,a zatim ih poklopio.
Posle tri dana klice su krenule ka vrhu.
Izneo sam ih na svetlo dana i svakodnevno zalivao.
Kao rezultat dobio sam nakon 8 dana lepo zeleno zito...ali
Oko trecine semena je bilo plesnavo.
Ono sto mene zanima je da li se trava moze koristiti bez obzira sto je seme
u fazi plesnavosti?
Stavio sam travu (osisanu oko 2cm iznad semena) u blender sa malo vode,
i izmiksao a zatim procedio i sok izgleda ok.
Od 200gr semena imam oko 2,5dcl razredjenog soka.
Znaci moje pitanje je: da li je bezbedno koristiti sok i koliko dugo moze stojati u staklenoj flasi u frizideru?

Moje iskustvo je drugačije. Ne čekam tako dugo da seme isklija u travu. Čim počne da klija i izbaci bele izdanke, koristim ga za ishranu u obliku salate sa ostalim dodacima. Ili ga meljem u mašini za meso i dobijem savršeno žito. Sprema se kao i klasično žito sa mlevenim orasima i žutim šećerom. Ako ostane na suncu da se suši sa dodatkom malo soli i bosiljka dobija se mana hleb ili odlična podloga za sirovu pizzu. To su neka moja iskustva sa klicama. Ako dugo budu izložena vlazi normalno je da se pojavi plesan i buđ. Sem ako se ne radi u sterilnim uslovima a mi takve mogućnosti u kući nemamo. Bar ne većina od nas.

Ne znam u cemu gresim.
Pratio sam uputstva sa ovog video klipa.

Treba biti jako oprezan. Pšenica je jako podložna plesnima i gljivičnim oboljenjima. Zato uzgajanje pšenične trave zahteva vrlo čistu (skoro sterilnu sredinu). Jedan primer: U labalatorijama za uzgoj micelija (seme plemenitih pečurki) koristi se pasterizovana pšenica kao nošač. Odnosno "inficira" se micelijem. Uzgoj pšenične trave zahteva vrlo čistu sredinu do te mere da i vazduh u prostoriji mora dolaziti kroz klimu ili filtere, ruke moraju biti savršeno čiste ili koristiti hiruške rukavice, koristiti destilovanu ili filtriranu vodu. Čak postoje i posebne komore koje su slične većim akvarijumima sa filtiranom ventilacijom u kojima se uzgaja pšenična trava. Posle svakog uzgoja komore se sterilišu da ne bi došlo do infekcije. Međutim ne treba odustajati. Treba birati vrste starih arhajičnih sojeva pšenica koji su otporni na bolesti i sa njima eksperimentisati. Uz povišenu higijenu uspeh je moguć.

@sininsa: Hvala ti na informacijama. Znaci, ako sam te dobro razumeo, ti mislis da sok od trave kod koje na dnu postoji plesan nije za upotrebu?

Ne! Trava je regularna. Mislim ja bih je klopao. Seme koje je inficirano sa plesni je podzemni deo biljke. U inostranstvu koriste posebne podloge (posebana vrsta zemlje) u koje se sadi seme i iz kojeg raste trava. Travu šišaš znači uzimaš zeleni deo. Što je mlađa trava to je kvalitetnija. Mere predostrožnosti su neophodne, posebno, za klice a i za travu jer iz zdravog semena izbija zdrava trava. Plesni i buđ su niže vrste gljiva i odgovara im: vlažan, topao i mračan ili senovit prostor. Znači vlagu i toplotu ne možeš da izbegneš ali sunce im nikako ne odgovara. Uz malo više higijene znatno može da se uspori pojava plesni. Odnosno da trava stigne pre nego što se seme ubuđa. Pogledaj malo na netu ima i slika kako se uzgaja pšenična trava. Isto tako probaj da nađeš knigu (možda ima na netu) Milice Šibalić: "SUPERHRANA" Proklijalo seme, zeleni izdanci, presno povrće, voće i voćni sokovi. Izdanje iz 1988-me. Ne piše izdavač. Verovatno je Milica Šibalić izdala knjigu. Ako je nema ja je imam, pa ako baš budem morao da je pravim u pdf-u. Okačiću je za sve koje zanima. Ako je nađeš javi bio bih ti zahvalan.

Pozdrav i kad uspeš zovi na sok da isprobamo

Ok. Sad te razumem.
Evo i jedne slike gde se vidi seme koje je na tacni,bez zemlje,i naravno zelena trava.
Ovo belo izmedju semena je plesan ali trava izgleda zdrava.




p.s. sto se tice knjige slobodno je skeniraj i okaci.

Uh ko me vuko za tastaturu. Dobro ovih dana . Samo da skeniram i prebacim u pdf.

Da li može i koliko dugo da se čuva sok od pšenične trave?

@Obrad: ja sok cuvam 3 dana(toliko mi traje),u staklenoj flasi u frizideru,i dobrog je ukusa i mirisa. Boja se takodje ne menja. Za duzi period ne znam.

Sinisa, ja bih isto bila jako zainteresovana za pomenutu knjigu

Nema problema. U toku sledeće nedelje ću poslati knjigu. Nisam stigao ranije zbog nekih obaveza. Svakako je treba pročitati.

Unapred hvala. Onda, očekujem dalje informacije.

Evo nekoliko korisnih informacija
Često postavljana pitanja...
Da li pšenična trava sadrži gluten?
Ne, pšenična trava ne sadrži gluten. U stvari, pšenična trava je veoma pogodna hrana za osobe sa intolerancijom na gluten. Iako pšenično zrno sadrži gluten, pšenična trava nije žitarica, ona je zelena biljka i kao takva ne sadrži gluten.

Koliko soka od pšenične trave se može popiti u toku dana?
Ann Wigmore preporučuje da počnete sa oko 30 gr soka od pšenične trave dnevno. Posle nekoliko nedelja možete povećati količinu soka od pšenične trave do 60 gr dnevno. Tokom sledećih nekoliko meseci možete postepeno doći do 120 gr dnevno.

Kako da izbegnem plesan kada gajim pšeničnu travu?
Plesan je najčešći problem kada se gaji pšenična trava (u stvari često je to i jedini problem). Može da se primeti u vidu belih mehura koji se formiraju (obično u podnožju vlati) kada je živa i u vidu crnih tačaka kada je mrtva. Ovo su sugestije za prevenciju pojave budji na pšeničnoj travi koju gajite.
Nemojte namakati zrna pšenice duže od 8 sati.
Nakon namakanja, posadite zrna odmah posle odlivanja viška vode.
Pokušajte da održavate mikro klimu za uzgoj trave, tako da ne bude previše toplo ili previše vlažno, a preporučuje se temperatura oko 30 C.

Da li pojava budji na pšeničnoj travi ima uticaja na kvalitet trave?
Primećeno je da unos budji može rezultirati trenutnim reakcijama kao glavobolja, mučnina čak i pojava koprivnjače na koži.
Zato je važno da se trava iseče iznad budjavog dela kada se šišate za sok.
Takodje se preporučuje da ispraznite i sterilišite tacne nakon žetve kako bi se sprečila pojava budji.

Mogi li da sečem i ponovo pustim da poraste ista pšenična trava?
Iako je moguć ponovni porast pšenične trave nakon prvog sečenja i da se zatim još jednom iseče nanovo porasla trava, ovaj postupak se ne preporučuje zato što druga žetva trave neće sadržati ni približno hranljivih materija kao prva. Razlog je što velika većina hanljivih sastojaka u travi dolazi od semena kako ono razvija klicu.
Taj sadržaj hranljivih materija sadržan je u prvoj žetvi. Osim smanjenja hranljivog sadržaja, ponovni porast pšenične trave povećava rizik od pojave plesni.

Knjige Normana Volkera o Zivim sokovima i sokoterapijama mozete gratis skinuti sa ove adrese

montenet.biz/artikli.html*

Rawboy ::

Ok. Sad te razumem.
Evo i jedne slike gde se vidi seme koje je na tacni,bez zemlje,i naravno zelena trava.
Ovo belo izmedju semena je plesan ali trava izgleda zdrava.




p.s. sto se tice knjige slobodno je skeniraj i okaci.

Ipak je bolje saditi u zemlju, jer iz zemlje seme crpi hranljive sastojke, a i verovatno je manja mogućnost plesnjivosti.

Obrad ::

Da li može i koliko dugo da se čuva sok od pšenične trave?

Može do 5 minuta

Pozdrav svima, znam da je ovo stara tema, ali naisao sam na nju trazeci knjigu Milice Šibalić - SUPERHRANA. Nema vise nigde da se kupi, danima vec trazim. Da li neko ima knjigu ili da li ima neki link gde knjiga moze da se preuzme u elektronskom formatu? Unapred zahvalan.