Porcija pistaća svaki dan može da spreči pojavu raka, pre svega raka pluća, pokazali su rezultati istraživanja predstavljeni na kongresu Američkog udruženja za istraživanje raka u Hjustonu.Pistaći, kako su istakli naučnici, sadrže gama-tokoferol, jedan od mnogobrojnih oblika vitamina E koji je poznat po antioksidacionom svojstvu i zaštitnom dejstvu protiv nekih vrsta raka, preneli su francuski mediji. Naučnici su konstatovali da bi redovno konzumiranje pistaća moglo da poveća apsorpciju gama-tokoferola, što bi trebalo da smanji opasnost od pojave raka pluća i raka prostate. U ispitivanju je učestvovala grupa pacijenata koji su svakodnevno jeli oko 100 komada pistaća, što odgovara težini od gotovo 70 grama pistaća. Nakon nekoliko sedmica, poređenje sa kontrolnom grupom je pokazalo da je kod njih nivo gama-tokoferola bio mnogo viši. Naučnici kao dobar izvor gama-tokoferola navode, između ostalog, ulja od soje i kukuruza, kao i kikiriki.
Ove semenke izuzetno su bogate:
1. kalijumom,
2. kalcijumom,
3. vitamin C,
4. vitamin A, i
5. vitamin E,
6. kao i folatima
Pistaći, ta omiljena dekoracija mnogih, naročito istočnjačkih, poslastica, su semenke malih stabala, poreklom iz južnog Turkestana, a već četiri milenijuma se gaje u celom Sredozemnom basenu. Ima ih više vrsta, a stabla im se dele na muška i ženska (kao kod kivija).
Semenka je prekrivena crvenosmeđom opnom, a jezgro joj je intenzivno zeleno, pa se rado koristi za sladoled. LJuska se otvara poput školjke. Prodaju se kao usoljene grickalice, a mogu se koristiti za dodavanje ratluku, svim kolačima (kao zamena za orahe), raznim kremovima, voćnim salatama…
Ukus pistaća je veoma nežan, ali se kuvanjem ta prefinjena aroma gubi – ali, boja i dalje ostaje. No, nisu samo lepi i ukusni, nego su i zdravi. Pistaći, naime, u 100 grama sadrže 107 miligrama kalcijuma (važnog za gradnju kostiju i zuba), 121 miligram magnezijuma, 490 miligrama fosfora i čak 1.025 miligrama kalijuma (bitnog za čišćenje organizma), dok natrijuma ima zanemarljivo malo.
Uz to, ima i mikroelemenata:
1. gvožđa,
2. cinka,
3. bakra,
4. mangana,
5. selena, kao i
6. vitamina C (pet miligrama), kao i
7. folata, važnih za njegovu apsorpciju,
8. zatim vitamina A (28 mikrograma),
9. E (4,6 mikrograma) i
10. brojnih aminokiselina.
No, mora se reći i da su izuzetno kalorični – 557 kcal, odnosno 2.332 kJ u 100 grama, pošto su i izuzetno masni (44,4 miligrama masti), ali i bogati ugljenim hidratima (27,97 miligrama), no sadrže i belančevine (20,61 miligrama) i dijetalna vlakna (10,3 miligrama).
Ned Jul 23, 2023 10:26 am od Arijel5
