Pamcenje

Naslov: Pamcenje Čet Jan 21, 2010 11:33 am

Na pamćenja, pored ishrane, stresa, fizičke i mentalne aktivnosti utiču i opšte zdravstveno stanje, datum izdavanja krštenice, lučenje hormona i lekovi koji se koriste. Ponekad, zdravstveni problemi, kakvi su depresija, uznemirenost, poremećaj rada tiroidne žlezde ili trudnoća, mogu negativno da utiču na pamćenje, bilo da se radi o trenutnom, kratkoročnom ili onom najtežem, dugoročnom gubitku memorije.
Zbog toga, čim se pojave prvi simptomi kao što su otežana koncentracija i brzo zaboravljanje trebalo bi da se preduzmu mere predostrožnosti. Prvi korak je kontrola ishrane! Ona bi trebalo da bude raznovrsna, ali da ne sadrži namirnice bogate zasićenim mastima. Jer, visok nivo holesterola u krvi otežava dotok kiseonika do mozga. Naravno, dobra stara pravila važe i ovde - jedite 4-5 puta dnevno da biste držali pod kontrolom nivo šećera u krvi, ne preskačite doručak i ne preterujte sa prostim šećerima.
Što se tiče mesa, ribe i jaja jedite meso siromašno zasićenim masnoćama, mlečne proizvode sa malim procentom masti i bar 2 puta nedeljno ribu i morske plodove. Ostrige su izuzetno korisne jer sadrže cink koji pospešuje memoriju, dok jaja obiluju proteinima velike biološke vrednosti i lecitinima koji bistre pamćenje, pa se preporučuje da se na meniju nađu 3 puta nedeljno. Pored toga karnitin, aminokiselina koja se nalazi prvenstveno u namirnicama životinjskog porekla, mleku i posnom mesu, potvrdila su neka istraživanja, pomaže u početnim fazama Alchajmerove bolesti kao i kod starijih koji boluju od depresije.
Kad su mahunarke u pitanju sve dolaze u obzir - sočivo, pasulj, soja, grašak... One će da vas naoružaju sa dovoljno gvožđa kao i vitamina iz grupe B, lecitinom i fitoestrogenima koji su vrlo važni kao prevencija.
Integralne žitarice - pirinač, pšenične klice, ovas, zob, kao i integralne testenine i hleb, takođe, igraju važnu ulogu jer su bogate lecitinom i vitaminima B. Od voća i povrća dobro je da se jede ono obojeno u zeleno, bilo da se radi o plodu ili listovima. Razlog - ima antioksidantske osobine i sadrži vitamine A, C i E i mineral selen. A, suvo i koštunjavo voće i morski plodovi, obezbeđuju vitamin E, kojeg ima i u biljnnim uljima i pšeničnim klicama.
Stalna je dilema da li alkohol šteti ili, u umerenim količinama, može da pogoduje boljoj memoriji. Neka istraživanja potvrdila su da jedna čašica dnevno nekog alkoholnog pića pospešuje cirkulaciju i trebalo bi da usporava zaboravnost. I pored toga trebalo bi da se ima na umu da alkohol ima mnogo kalorija i da, bez obzira što je dobar za kardiovaskularne probleme, loše utiče na druga oboljenja.
U trenucima velike napetosti ili kad smo pod stresom aktivnost mozga opada. To, naravno, negativno utiče na koncentraciju a mogu da se jave i blokade u mišljenju i pamćenju. Zbog toga se preporučuju vežbe za eliminisanje stresa, pospešivanje cirkulacije i dotok kiseonika do mozga. Čak i kada je problem već evidentan redovne vežbe mogu da pospeše cirkulaciju i da dovedu do poboljšanja. Šetnja ili plivanje, 3 puta nedeljno po 15 minuta, dovoljni su za prve rezultate. Isto važi i za mentalne funkcije tako da bi vijuge trebalo da budu što aktivnije (igrajte šah, rešavajte ukrštene reči i mozgalice sličnog tipa).
Dragana Milutinović

Naslov: Re: Pamcenje Čet Jan 21, 2010 11:35 am

BILJE ZA PAMĆENJE:

Ruzmarin i ginseng
Od davnina su se ruzmarin, ginseng i ginko biloba koristile da probude posustalu memoriju, a novija istraživanja su potvrdila njihovu delotvornost. Ove biljke sadrže antioksidanse koji ubrzavaju krvotok i protok kiseonika do mozga, dok je ginko biloba posebno odgovorna za održavanje moždanog metabolizma.
Esencijalno ulje ruzmarina može da se utrlja u kožu, kao i u zglobove i laktove, što će da pospeši cirkulaciju. Slično deluje i topla kupka ako u vodu za kupanje sipate čaj od ruzmarina (50 g suvih listova potopite u 1l ključale vode).
Azijski ginseng sadrži vitamine iz grupe B, vitamin C, aminokiseline, estrogen i utiče na bolje fizičko i mentalno zdravlje.
Ginko biloba, to jest flavonoidi iz njenih listova štiti moždane ćelije od delovanja slobodnih radikala, pospešuju memoriju i koncentraciju i obezbeđuje protok kiseonika i hranljivih materija do mozga što ga čini duže “mladim” i aktivnim.
Pored toga lecitin (ima ga u najviše u soji i žumancetu) pospešuje saznajne funkcije i pamćenje.
Matični mleč jača koncentraciju i smiruje nerve.
Magnezijum jača nervni sistem i opušta u slučaju premora (ima ga u mahunarkama, žitaricama, orasima, lešnicima i kakau).
Pivski kvasac utiče da ne dođe do ateroskleroze (čisti kvrne sudove od naslaga holesterola i kalcijuma) .

Naslov: Re: Pamcenje Čet Jan 21, 2010 11:40 am

Definicija inteligencije je nastala od latinskih reči inter što znači “među” i legere u prevodu “brati, skupljati”. Sklapanjem ova dva pojma i njegovim uopštavanjem dolazimo do značenja - uviđati međuveze ili međuodnose u pojmovima sa kojima se susrećemo i na osnovu kojih gradimo predstavu o svetu koji nas okružuje. Inteligencija predstavlja jednu od najispoljenijih dimenzija ličnosti pomoću koje se mere individualne razlike

Postoje 3 osnovne kategorije inteligencije:

Apstraktna ili verbalna inteligencija koja obuhvata mogućnost pojedinca da se koristi pojmovima i terminima (rečima), da uviđa njihovo značenje i da ih funkcionalno kombinuje.

2. Praktična inteligencija koja podrazumeva spretnost u rukovanji predmetima i stvarima u sredini u kojoj živimo (manipulativne sposobnosti), i mogućnosti psihomotornog reagovanja u problemskim situacijama.

Socijalna inteligencija koja kategoriše umešnost u interakciji sa ljudima.

U procenjivanju inteligencije se uzima u obzir više sposobnosti, s obzirom na to da je inteligencija veoma kompleksna psihološka funkcija. I oko ovog je, takođe, bilo rasprave među psiholozima te se kalkulisalo oko raznih mogućnosti. Današnja psihologija priznaje dva faktora. Gfaktor - opšta sposobnost ličnosti tj. generalni faktor i S faktor – faktor specifičnih sposobnosti tj. specifični faktori. Na ovaj način se izbegava da se pomoću jedne osobine i manjka svih ostalih odredi stepen inteligencije koji ne bi odražavao realnu sliku. Shodno tome bitno je uključiti sve bitne faktore (kao što su svest, opažanje, mišljenje, pamćenje) i tada govorimo o prosečnoj inteligenciji sa eventualnom posebnom nadarenošću za neku određenu sposobnost.

Koeficijent inteligencije (količnik inteligencije, kvocijent inteligencije, IQ) je numerički prikaz stepena razvijenosti inteligencije tj. predstavlja razliku između mentalnog i kalendarskog uzrasta. Izračunava se po formuli:

IQ = MU (mentalni uzrast / KU (kalendarski uzrast) x 100

Kod odraslih ljudi koeficijent inteligencije ne zavisi više toliko od uzrasta, već predstavlja meru relativne razvijenosti inteligencije pojedinca unutar polja koje se ispituje i za koju je test standardizovan. Za odrasle, vrednost IQ-a se predstavlja na Gausovoj krivoj sa središnjom vrednošću (prosečnim IQ-om) od 100 i standardnom devijacijom od 15 ili 16.

Naslov: Re: Pamcenje Čet Jan 21, 2010 11:42 am

U zavisnosti od rezultata testa i vrednosti IQ-a, visina inteligencije se može podeliti na:

Visoko natprosečna inteligencija (potencijalni geniji, IQ viši od 140)

2. Natprosečna inteligencija (IQ između 111-120)

3. Prosečna inteligencija (IQ je između 90-110)

4. Ispod prosečna inteligencija (IQ je između 70-89)

Vrednosti inteligencije ispod 70, u zavisnosti od uzroka deficita (tj. nastalim od rođenja ili stečenim kasnije), predstavlja mentalnu retardaciju (oligofrenija, duševna-mentalna zaostalost, slaboumnost), koja se dalje deli:

1. Laka duševna zaostalost ili debilnost (IQ je između 50-69)

2. Umerena duševna zaostalost ili lakša imbecilnost (IQ je između 35-49)

3. Teška duševna zaostalost (IQ je između 20-34)

4. Duboka duševna zaostalost ili idiotija (IQ je ispod 20)

» Voce i pamcenje
» Sok za bolje pamcenje