TARTUFI

Naslov: TARTUFI Pon Jan 18, 2010 2:01 pm

Tartufi su, u najširem smislu, podzemne ili polupodzemne ektomikorizne, odnosno simbiontne gljive, kojima je priroda dodelila sudbinu skrivenog nacina života. Po pravilu su životno vezane za korenove veceg broja šumskog drveca i žbunova, bez kojih, prakticno ne bi mogle da opstanu.

O ovoj gljivi su pisane knjige i knjige, iako se još uvek o njoj malo zna. Poznata još od antičkih vremena, obavezna na meniju u gotovo svim restoranima po sredozemlju, a poslednjih nekoliko decenija.

Raste pod zemljom na oko 10-30 cm dubine, i to kao “parazit” na žilama korenja hrasta, topole, ili vrbe (ustvari nije parazit već je u pitanju savršena simbioza stabla i gljive).

Inače, tartufi “uspevaju” na određenoj geografskoj širini i ima ih od Amerike do Kine. Kvalitet ove retke i zbog toga dragocene gljive zavisi od zemljišta u kome raste. Najčešće su to topoljnjaci, vrbaci, a ima ih i u hrastovim šumama. Ako raste na rastresitom zemljištu, lepšeg je oblika ali manje specifične težine. Na tvrđem terenu ima nepravilan oblik, ali je zato čvršći.

Legenda kaže da su bogovi, stvarajući svet za sebe napravili hranu tartuf, čudesnu izraslinu koja raste u zemlji, opojnog mirisa i ukusa i za čoveka nevidljivu. Gastronomi ne mogu da se slože da li je ova gljiva začin ili hrana. Bilo kako bilo, tartufe su još u starom veku upotrebljavali Egipćani, Grci, Rimljani, pominje ih Plutarh, Ciceron ih naziva sinovima zemlje, a Plinije čudom prirode. U Srbiji se po prvi put piše o tartufima 1778. godine da bi već 1896. godine na dvoru kralja Milana Obrenovića francuski kuvar spremao specijalitete sa ovom gljivom.
Cene tertufa su astronomske (preterane) i u zavisnosti od sezone, kvaliteta i mirisa kreću se od 2.500 do 3.000 Eura po kilogramu. Ukoliko se nadje primerak teži od 100 grama, taj ne ide na vagu već na licitaciju i takve primerke nazivaju još i “Džokerima”. Zvanični vlasnik Ginisovog belog tartufa je Đankarlo Zigante iz Grožnjana koji je pronašao tartuf težak 1,310 kg. Neki manji primerci od oko kile su prodavani i po 200.000 dolara!
Koliko je tartuf na ceni najbolje govori podatak da je prošle godine u novembru na Međunarodnoj dobrotvornoj aukciji u Italiji beli tartuf, težak 1,2 kilograma prodat za 95 hiljada evra (prosečna postignuta cena za gram je bila 3,25 evra).

Bela topola (Populus alba), je glavni simbiont belog tartufa(Tuber magnatum) u Srbiji.

Najskuplji su beli tartufi(Tuber magnatum) zbog sporijeg uzgoja.U Italiji i Francuskoj se već uzgajaju plantažno.Posao je isplativ,jedino se do prvih plodova dolazi nakon tri godine čekanja,ali se posle beru dugo godina.Kod nas ima nekoliko uzgajivača.

Topole brzo rastu pa sa njima i tartufi ranije pocnu da radjaju. Hrast luznjak sa druge strane raste mnogo sporije i ima mnogo vecu cenu pa su sume tog hrasta znacajno proredjene. I hrast i topola javljaju se na terenima gde je relativno visok nivo podzemne vode. Blizina reka,recica i potoka je jedan od pokazatelja moguceg prisustva belog tartufa. Ti (beli) tartufi vole terene nastale recnim nanosima koji osim toga moraju da budu dovoljno porozni, propustljivi za vazduh . Pored hrastova i topola beli tartuf javlja se i pored lipa, lesnika i....

Samo u Evropi je za sada poznato blizu 200 vrsta, svrstanih u vise rodova. Rodu Tuber spp. pripadaju pravi tartufi – gastronomski i komercijalno najcenjenije i najskuplje gljive na svetu!

Naslov: Re: TARTUFI Pon Jan 18, 2010 2:03 pm

Osnovna laicka podela, ucinjena prema preovladjujucoj boji omotaca je na:

MALI BELI TARTUF, MARTOVSKI TARTUF-(Tuber borchii)

Medju belim tartufima, po kvalitetu je iza pravog belog, ali daleko iznad svih ostalih “belih” vrsta. Ime Tuber borchii dobio po De Borchu, mikologu koji ga je prvi opisao. To je sitnija vrsta, sa plodnim telima dimenzija 2-3 cm, retko do velicine manje mandarine. Peridija bez bradavica, na dodir baršunasta, najpre belicasta, kasnije žuckasto-okerasta sa primetnim tamnijim površinama. Na preseku, gleba u pocetku svetla, mramorirana, kasnije mrko-ružicasta, sa belicastim, cesto razlivenim venama. Mirisa dopadljivog, uglavnom na beli luk. U Italiji je cenjena vrsta, sakupljaju ga uprirodi, ali i rado veštacki gaje. Sakuplja se po pravilu u martu i aprilu, ali se sezona branja nekada proteže od novembra do maja. Uspeva pod razlicitim vrstama drveca, do 1600 m nad morem, pa cak i u uskom litoralnom pojasu. Difuzno prisutan u Citavoj Evropi, u Srbiji pronadjen za sada samo na nekoliko mesta. Zbog privlacnog mirisa i ukusa, široko se koristi kod delikatesnih preradjevina od mesa i sira.

LETNJI TARTUF, BURGONJSKI (Tuber aestivum)
Njegovo ime (strucno, domace), sasvim jasno otkriva vreme njegovog dozrevanja. Ovo je široko rasprostranjena i jedna od najpoznatijih vrsta jestivih tartufa. U simbiozi sa razlicitim vrstama drveca raste u razlicitim staništima sve do 1600 m nad morem. Nalažen je od severa Afrike, širom Evrope do Skandinavije. Plodna tela formira plitko, cesto vire iz zemlje. To je tartuf sa najkrupnijim, grubim i cesto ispucalim bradavicama, pa deluje bodljikavo. Boja peridije pretežno crna sa cestom primesom ridjih tonova. Na preseku, gleba, u zavisnosti od stepena zrelosti, od svetle žuckaste do okeraste, sa kratkim venama. Velicine je od klikera i oraha do srednje pomorandze. Ekstremno oko 1 kg! Mirisa je blagog, više na gljive i spada u tartufe srednjeg kvaliteta.

JESENJI TARTUF (Tuber macrosporum)
Naucno ime je dobio po upadljivo krupnim sporama zbog cega je nemoguca zamena sa drugom vrstom. To je malo proucena, retka i malo poznata evropska vrsta. Plodna tela su uglavnom mala, prosecno od velicine klikera do velicine jajeta. Teži od 100 g su veoma retki! Omotac je tanak, sacinjen od niskih, pljosnatih bradavica, crnkaste boje sa površinama boje rdje. Na preseku je sivkasto-mrko-crne boje, sa tankim belicastim venama. Raste na slicnim mestima i pod istim drvecem kao i beli tartuf, ali ima širu ekološku valencu, pa ga je moguce naci i u nekarbonatnim zemljištima i tamo gde belog tartufa nema. Prema oceni malobrojnih poznavalaca i gastronomskih iskušenika, ova vrsta, po kvalitetu spada u sam vrh najboljih konzumnih tartufa i pravo je otkrice za svakog novog sladokusca! Novija istraživanja ove vrste u Italiji, pokazala su da je jesenji tartuf gljiva izvrsnih svojstava i da je jako dugo neopravdano zapostavljan! Kolicina koja se ubere i ponudi tržištu u citavoj Evropi, trenutno ne prelazi 1000 kg!

Naslov: Re: TARTUFI Pon Jan 18, 2010 2:05 pm

OBICAN CRNI TARTUF (Tuber mesentericum)
Crni tartufi – Pod tim imenom krije se vise vrsta. Najrasprostranjeniji je Letnji tartuf, Tuber aestivum, koji raste od severne Afrike do Engleske. Spada u srednje vredne tartufe i ima cenu od nekoliko stotina €. On se najlakse gaji. Pod uslovom da se izabere dobra lokacija, da se teren dobro pripremi, da se nabave ispravno mikorizovane sadnice, da se obezbedi dobro navodnjavanje i ispravna obrada zemljista ovaj tartuf redovno i izdasno radja. Iako cena ni izdaleka nije tako privlacna kao kada je rec o belom tartufu ovaj tartuf moze, shvatite ovo vrlo uslovno, da da i preko 700grama po sadnici godisnje. Sa gustinom od 500 sadnica po ha to je 350 kg/ha pomnozeno sa cenom od 200€ na primer to je 70.000 €/ha.A cena moze da bude i znatno veca.
Najinteresantniji crni tartuf je Tuber melanosporum. Njegova cena je nesto niza od cene belog ali na zalost njegova pojava u Srbiji je po nekima sporna a po nekima samo sporadicna. I on se gaji. Znatno lakse od belog i znatno teze od letnjeg. . Na dobrom zemljistu uz sve uslove i on moze da prinese 350 kg/ha ali sa cenom vecom od 1000€.......

Verovatno je naš najcrnji tartuf. Sasvim retko postoje ridje bradavice. Naucno ime dobio po omotacu – opni koja oblaže cesto prisutno bazalno udubljenje, cak šupljinu (mesenterikus). Plodna tela su okruglasta, manje više pravilnog oblika, srednjih dimenzija, od lešnika do manje pomorandže. Gleba na preseku sivkasto-okerasta sa belicastim venama koje se granaju od bazalne šupljine ka periferiji. Miris ovog tartufa je karakteristican, intenzivan, hemijski (na jodoform) i za mnoge ne baš prijatan. Ipak, neka jela ili preradjevine spremljene sa njim, imaju dobar ukus. Raste pod razlicitim vrstama drveca, na karbonatnim terenima. Sazreva od kraja leta, u jesen do zime.U centralnom i severnom delu Srbije je relativno redak. Pošto je u Makedoniji to prilicno cesta vrsta, realno ga je ocekivati u vecoj brojnosti u jugoistocnim, južnim, kao i drugim krecnjackim delovima naše zemlje.

ZIMSKI TARTUF (Tuber brumale)
Zbog sazrevanja u zimskim mesecima, ime mu potice od latinske reci brumalis, što znaci - zimski. Sezona sakupljanja je obicno od novembra do marta, ali prvi primerci mogu da se nadju vec u septembru, cak i ranije. Plodna tela manje-više okruglasta, pretežno crne boje, po koji put sa udubljenjem ili malom šupljinom. Dimenzija najcešce malih, od velicine lešnika i oraha, retko kao pomorandža. Bradavice kod ove vrste su veoma varijabilne po velicini i obliku, pa vizuelno, po koji takav primerak, moguce je zameniti sa plodnim telima drugih crnih vrsta! Ipak, karakteristican i dopadljiv miris, sa parfemskom notom ukoliko je ubran u pravo vreme, odvaja ga od svake druge vrste! Gleba na preseku kod mladih primeraka bela, sa starenjem prolazi svetlu i tamnosivu fazu do konacno mrko-crne, sa karakteristicnim, širokim belim venama. U Evropi, to je obicna i kod nas dosta cesta vrsta. Uspeva na razlicitim zemljištima, pod razlicitim vrstama drveca, od dolinskih do planinskih šuma. Sistematicari razlikuju još jedan srodan i po svemu slican oblik oznacen kao T. brumale forma MOSHATUM, ali intenzivnijeg i delikatnijeg mirisa na musk i glebe koja nikad nema sivu ili crno-sivu boju. Karakteristika zimskog tartufa je da se peridija, vec pri osrednje intenzivnom cetkanju prilikom pranja, lako odlubljuje od plodnog tela.

Još uvek nije dovoljno poznato, ne samo kod nas, vec i u Evropi, da je Srbija uz Francusku, Italiju i neke druge zemlje, geografski smeštena u optimalnom podrucju za postojanje i razvoj, vec može da se kaže, citavog bogatstva vrsta podzemnih i polupodzemnih gljiva. Od 1991 godine, u okviru temeljnih naucnih istraživanja domacih istraživaca, pa do danas, pronadjeno je na teritoriji Srbije preko 40 vrsta tartufa u širem smislu! Medju njima 6 konzumnih vrsta, od kojih 4 crne i 2 bele! Pomenuti beli tartuf, najskupoceniji proizvod šume, najskuplji tartuf i jedna od najukusnijih gljiva uopšte, osim u nekoliko pokrajina Italije, Istri, ogranicenom podrucju Madjarske, oficijelno je poznat i iz šireg prostora Srbije!

Naslov: Re: TARTUFI Pon Jan 18, 2010 2:07 pm

ISTORIJAT ISTRAŽIVANJA U SRBIJI

Još davne 1778 godine, Fridrih Vilhelm fon Taube, vladin savetnik carske krune - carice Marije Terezije, putešestvenik i plodan putopisac, pohodeci podrucja Slavonije i Srema, piše da u tadašnjim sremskim šumama “u trifama vlada obilje”
, za koje nadalje kaže da “ni u cem ne zaostaju za pijemonteskim” (cuvena pokrajina u Italiji). Više od jednog veka kasnije – 1896, zahvaljujuci Kralju Milanu Obrenovicu koji je uvezao prve pse tartufare, otkriveno je u Srbiji i prvo nalazište tartufa u šumi
“Koviljaci”, izmedju Kragujevca i Gornjeg Milanovca. Vec tada je ovaj srpski vladar planirao da uveze “seme tartufa” koje bi zasejao na svom imanju kraj Niša, s ciljem da veštacki odgaji tartufe. Nekoliko decenija kasnije – 1933. J. Jekic, objavljuje nalaz nekoliko primeraka tartufa u podrucju Jastrepca. Sledeca ozbiljna akcija traženja tartufa u Srbiji, u dunavskom basenu, uz pomoc sakupljaca iz Istre i njihovih pasa, a pod rukovodjenjem Vojtjeha Lindtnera, kustosa Muzeja srpske zemlje, izvedena je tek pola veka kasnije – 1947 godine. Od šest istraživanih lokaliteta, u tri su nalazi bili pozitivni: Morovic, Pancevo, Rogot.
U poslednjoj deceniji prošlog veka, pa sve do današnjih dana, odvijaju se u Srbiji, do sad najobuhvatnija i plodna naucna istraživanja tartufa. Pocev od 1991 godine, na ukupnom prostoru Srbije, na preko 200 lokaliteta, otkriveno je preko 40 vrsta podzemnih i polupodzemnih gljiva. Samo iz roda pravih tartufa pronadjeno je 13 vrsta . To prakticno znaci da je do sada u Srbiji, na relativno malom delu evropskog kopna, pronadjena približno polovina svih do sada poznatih evropskih pravih tartufa što neosporno govori o znacajnom bogatstvu naše zemlje u pogledu hipogeicnih gljiva. U prirodnjackom, ali još više u prakticnom smislu, nalaz belog tartufa – gastronomski, jedne od najpoželjnijih, a komercijalno, svakako najskupljih gljiva - na širokom prostoru Srbije, svrstava našu zemlju u red izrazito malobrojnih privilegovanih zemalja i regija (Italija, Istra, južna Madjarska) gde je ova dragocena vrsta do sada pronadjena. Uzimajuci u obzir ukupan do sada istraživani – ali još uvek nedovoljno istraženi prostor – celokupne teritorije Srbije, kao i stepen istraženosti po sezonama, buduci nalazi novih vrsta tartufa, a narocito novih lokaliteta, nece biti posebno iznenadjenje! Znacajan doprinos, takvim otkricima, davali su do sad, a ocekuje se i ubuduce, pojedini tartufari, clanovi našeg društva.
(MONDO) : Da je Srbija bogata tartufima potvrdjuju ovih dana berači ove skupocene pečurke koji su zaposeli šume u okolini Golupca i Kučeva. Njihova potraga za pečurkom, koja važi za najjači afrodizijak nije uzaludna. Ispostavilo se da tartufa najviše ima u selima Dobra, Brnjica, Radenka, Dvorište i Krivača.

KURIR: Srbija je jedno od najvećih nalazišta najskupocenije pečurke na svetu - tartufa! Neverovatno bogatstvo koje leži pod zemljom, na svetu se može pronaći samo još u Italiji i Istri.

Srbija je, jedno od velikih nalazišta ove skupocene i retke gljive, ali bez legalnog tržišta. Kod nas se, naime, ljudi u izuzetno malom broju bave branjem tartufa. Skupocene gljive do sada su iskopavane u zapadnom Sremu (okolina sela Platičevo i Morović), južnom Banatu, okolini Pančeva, Valjeva, Bele Palanke, Bora i Rogota kod Batočine.

Doktorka Žaklina Marjanović iz Centra za multidisciplinarne studije Univerziteta u Beogradu već duže vreme proučava tartufe i jedan je od najvećih stručnjaka za skupocene gljive u Srbiji. Ona nije želela da za Kurir otkrije tačne lokacije na kojima se nalaze tartufi, ali tvrdi da Srbija leži na bogatstvu koje je potpuno neiskorišćeno.

Naslov: Re: TARTUFI Pon Jan 18, 2010 2:09 pm

- Tartufi su jako retki i veoma skupi, a u Srbiji ih ima na pretek. Rastu u ravničarskim krajevima, ispod hrastova i topola. Njima je potrebno drveće, a najbolji tartufi leže ispod hrasta.

- Najveći tartuf koji je pronađen u Srbiji težio je 400 grama. Ti veći komadi se prodaju na aukcijama po basnoslovnim cenama. Nije ni čudo što neko da tolike pare, jer je tartuf redak i skupocen kao dijamant. U Italiji se na njega tako i gleda, kao na dragi kamen, ali kod nas je situacija drugačija. Kod nas se niko ne interesuje za to. Tek od ove jeseni ustanovljeno je neko legalno tržište. Čak ni kuvare kod nas tartufi ne zanimaju. Mi smo jedina zemlja koja ima tartufe, a nema organizovano tržište za njih - kaže doktorka Žaklina Marjanović.

Ona dodaje da bi stranci pohrlili u Srbiju da je opustoše kad bi znali koliko tartufa ima ispod naše zemlje.
- U svetu je poznato da u Srbiji ima tartufa, ali s obzirom na to da mi nemamo organizovano tržište, stranci misle da su to male količine. Kad bi se saznalo koliki je raj ova zemlja za tartufe, Srbiju bi u roku od 24 sata preplavili tartufari - poručuje doktorka Marjanović.

Oplenac pun tartufa: Šuma od 87 hektara oko spomen-kompleksa postala najbolje nalazište skupocene gljive u Srbiji. Dolaze tragači iz cele zemlje, a viđani su i Italijani .

Ekonomist: “Ovde ima tartufa ali je neophodna edukacija da bi ljudi uopšte znali kolika je njihova prava vrednost. Tu će svoj doprinos dati klubovi tartufara, kojih je u Srbiji i Beogradu sve više”, napominje u razgovoru za Ekonomist magazin Zvonimir Jovanović. Jovanović objašnjava da kod nas tartufa ima u Šumadiji, u okolini Beograda, u južnom Banatu, oko Valjeva i to belog, koji spada među najskuplje. Ima jak, specifičan i prijatan miris, dozreva u ranu jesen, kada su blage zime ima ga i u decembru. Postoji i crni tartuf, letnji i zimski i razne druge podvrste.

Srbija je prirodno stanište tartufa u kojoj zbog neznanja godišnje istruli nekoliko stotina tona tartufa velike vrednosti. Na velikom broju staništa raste beli tartuf, ekstra klase. Kod nas gljivu najčešće pronalaze specijalni psi, Francuzi koriste dresirane svinje, a Rusi pripitomljene medvede. Sakupljanje i proizvodnja tartufa je unosan posao, potražnja je u svetu mnogo veća od ponude, kilogram kvalitetnog tartufa košta oko hiljadu evra.

Naslov: Re: TARTUFI Pon Jan 18, 2010 2:11 pm

Pored prirodnog staništa, uspeva i na plantažama. Za kontrolisano uzgajanje najbolja podloga je “hibrid” leske i hrasta na čijem korenu se nalaze mikorize tartufa. Na rod se čeka od pet do 15 godina i sa jednog hektara može da se “ubere” i do 100 kilograma.

Mikorizacija sadnica moze da se radi u apsolutno sterilnim laboratorijskim uslovima gde je rezultat skoro siguran.
Sasvim suprotan postupak je da se zreo tartuf razmlja i tako razmrljan razmuti u vodi. Prirodno voda ne sme da bude vodovodska (hlorisana). Tom "supom" zaliju se mlade sadnice i, uz puno srece dobije se mikoriza.

Nesto izmedju:
S jeseni se skupe zirovi a jos bolje je da se beru pred ispadanje. Tako je zir zasticen od dodira sa tlom i infekcije nezeljenim gljivicama. Skupljeni zirevi se dezinfikuju rastvorom srebro-nitrata pa se stratifikuju u vlazan, cist, pesak. S proleca u momentu klijanja zirici se umacu ili prelivaju napred spomenutom "supom" i sade u saksije sa sterilisanom zemljom. Posle izvesnog vremena kada se koern malo razvije i razgrana otkine se delic korena i pod mikroskopom se proveri da li je doslo do zeljene mikorize. ...

Drugi postupak je da se mikorizuju male sadnice tako sto se koren pazljivo opere od zemlje, sterilise rastvorom srebro-nitrata, dobro ispere , umoci u supu i posadi u saksije.
E sada posto se mikoriza uspostavila na relativno malom broju sadnica pribegava se kontaktnoj mikorizi. To znaci da se uz saadnice gde se tartuf "uhvatio" za koren posadi jos nekoliko sadnica sa cistim korenom i "infekcija" ce se preneti sa korena na koren. Kada je simbiont lesnik onda su korenovi izdanci takve sadnice takodje inficirani pa je to mozda najlakse za sirenje plantaze. Osim prirodnih korenovih izdanaka moguce je proizvesti jos puno sadnica iz istog zbuna tako sto mlade izdanke povijemo do zemlje i zagrnemo pa dobijemo tzv polozenice. I one ce po svoj prilici biti kontaktno mikorizovane.

Dakle, najjednostavniji nacin za formiranje male plantaze je da se kupi par sadnica mikorizovanog lesnika i da se "zaraza" prosiri preko korenovih izdanaka , polozenica i kontaktnom mikorizom.
Medjutim, da bi se u nekom poslu sa zivim bicima a tartuf je to nesumnjivo kao i njegov simbiont, postigao neki uspeh, treba dobro upoznati zivotni ciklus tog organizma. U ovom slucaju jedan od kljuceva razumevanja lezi u shvatanju pojma mikoriza kao specificnog oblika simbioze.
imas seme pa ga posejes u rasadnik....i niknu mlade biljcice, koje mnogi zovu sejanci. U momentu kada ih izvadis sa zeljom da ih presadis one postaju sadnice ( jer treba da se sade).
U nasem slucaju rec je o sadnicama drveca pogodnog za mikorizu odredjenje vrste tartufa.
Najveći proizvođači tartufa su Francuzi koji godišnje na prirodnim staništima i veštačkim tartufištima sakupe 1,5 hiljadu tona. Daleko iza njih su Italijani, koji za godinu “ulove” oko 100 tona. Španci, na trećem mestu, pronađu manje od 100 tona.

Naslov: Re: TARTUFI Pon Jan 18, 2010 2:13 pm

BELI TARTUF - Tuber magnatum pico

Po mnogo cemu, beli tartuf (Tuber magnatum Pico), jeste istinski kralj medju tartufima. Pre svega, on je i »naucno verifikovani kralj« podzemnih gljiva. Jer za razliku od latinskih imena drugih vrsta pravih tartufa – macrosporum, maculatum, aestivum, excavatum…(u prevodu: krupnospori, pegavi, letnji, šuplji,... ), naucni naziv MAGNATUM koji u svojoj osnovi sadrži latinsku rec MAGNUS (sa znacenjem: veliki, ugledan), istice ne samo njegov veliki fizicki porast, vec i njegov “visoki staleški položaj” medju pravim tartufima. Po velicini to i jeste najkrupnija vrsta, a po cenjenosti medju gastronomima – ipak vrsta broj jedan! Prosecna težina plodnih tela krece se izmedju 25 i 50 g i prema literaturi može da dostigne velicinu manje dinje što zaista pretstavlja izuzetnu retkost! Po velicini i kvalitetu, beli tartuf iz Srbije ni malo ne zaostaje za tartufima iz poznatih regija Italije i Istre.

Beli je ređi i mnogo cenjeniji. Nalazi se oko reke Jasenice i Kubišnice, Natalinaca, i raste do veličine od 30 do 40 grama, ali ga je teško pronaći jer je na dubini i od jednog metra. Ređi je, teško ga je naći, pa mu je i cena nekoliko puta veća od cene crnog tartufa koji raste na Staroj planini, Kosmaju, Venčacu... Najbolja mesta su sve hrastove osunčane šume sa krečnjačkom podlogom.
Sezona “lova” na Bele tartufe počinje krajem jeseni i traje celu zimu sve do proleća. U tom periodu tartuf je najbolji, najmirisniji i zbog niskih temperatura ima i manje štetočina. U potragu je najbolje ići noću ili rano ujutro i to više puta. Ne ide se na slepo već na proverena mesta gde ste ih ranije nalazili i naravno ta mesta čuvate kao najstrožu tajnu. Tartuf neverovatno brzo raste, crvi i ostale podzemne živuljke ga prosto obožavaju i to je jedan od razloga zašto stalno treba visiti u šumi i iskopati ga što pre.

Najlakši način za pronalaženje tartufa jeste praćenje tragova divljih veprova, za koje se veruje da jedući ovu pečurku jačaju svoju seksualnu moć. Legenda kaže i da je Napoleon Bonaparta bolovao od impotencije, a da se izlečio baš zahvaljujući tartufima.

Podzemne su pečurke, pa njihovo otkrivanje nije nimalo lako. Nekada su se za njihovo otkrivanje koristile svinje, ali sada se one "izbacuju iz posla" jer tartuf pojedu čim ga pronađu. Zbog toga ove gljive sada traže psi tragači, koji se posebno obučavaju za to. To može biti bilo koja vrsta psa. Potrebno je samo da nema baš izražen lovački instinkt - objašnjava doktorka Marjanović.

-Ukorenjeno je mišljenje da svinje najbolje pronalaze tartufe i to mišljenje potiče iz Francuske. Istina, sve je počelo tako što je svinja nekog domaćina, u nekim gladnim godinama, iskopala čudnu gljivu koju je domaćin probao i ispostavilo se da reč o veoma vrednoj gljivi koja raste ispod zemlje. Svinje dobro pronalaze tartufe, ali one to čine radi sebe, pa se najčešće desi da pojede tartuf koji je pronašla. Takođe, tartufari idu i za divljim svinjama i tartufe traže tamo gde su one rile, ali, ipak, najsigurniji su i najbolji psi tragači. Čuo sam, ali video nisam da su neki tartufari uspeli da dresiraju veverice koje se, takođe, smatraju vrhunskim nalazačima tartufa - kaže tartufar sa Oplenca.

Naslov: Re: TARTUFI Pon Jan 18, 2010 2:14 pm

Ipak, od posla i ekstra zarade nema ništa ako tartufar nema dobro dresiranog kera.

- Dobro izdresiran pas za traženje tartufa vredi od 1.000 do 10.000 evra, pa i više, ali se retko dešava da neko proda kera. Suština je u tome što svaki vlasnik na poseban način, takoreći šifrovano, obučava svog psa tako da on razume komande samo onoga ko ga je obučavao. S kerom za traženje tartufa se razvija poseban odnos, a za obuku psa je potrebno oko dve godine svakodnevnog rada od desetak sati.
Oni koji se bave sakupljanjem beloga tartufa (Tuber magnatum Pico) kažu da je izuzetno uzbudljivo kada vam pas počne kopati po zemlji. Nezna se veličina onoga što je našao, čak ni dali ima išta na tom mestu, i oseća se prijatna neizvesnost.
Pas je ipak nezamenjiv, lako se dresira, i nije potrebna neka specijalna i skupa rasa. Ono što je bitno je da ne bude neki gonič ili krvolok jer kad namiriše zeca, srnu a bogami i fazana odjuri pa ga nema sat-dva.
Važno je biti tik uz psa i skloniti ga na vreme sa rupe da ne dodje do oštećenja tartufa jer mu tada cena pada. Kada se pojavi “krompirić”, prstima i uz pomoć male specijalne tartufarske lopatice, pristupa se vađenju, maksimalno pažljivo, kao da vadite neeksplodiranu minu.
i na kraju, ali pod OBAVEZNO!!! sledi nagrada. Komadići sira, neke salame ili viršle predhodno potopljene u maslinovo ulje sa aromom tartufa. Psi to prosto obožavaju. Jako je važno zatrpati rupu kako bi tartuf ponovo mogao rađati.
Tartufi se mogu pronalaziti (sa više ili manje uspeha) i radiestezijskim instrumentima: visak, rašlje, L-antene. Takođe, jedan od posrednih indikatora prisustva tartufa je prisustvo roja sitnih mušica oko donjeg dela stabla drveta.
Treba naglasiti da nisu svi pronađeni gomolji tartufi, te je potrebno da se osoba prethodno bliže obavesti iz stručne i naučne literature !!!
Tokom iskopavanja gomolja može doći do oštećenja korenovog sistema drveta !!!
Male gomolje treba ostaviti da dalje rastu !!!
Iskopanu zemlju treba vratiti na korenje obrnutim redom od onog tokom kopanja (da se, koliko-toliko, ponovo uspostavi prirodna ravnoteža koja je postojala pre kopanja) !!!

Naslov: Re: TARTUFI Pon Jan 18, 2010 2:16 pm

Tartuf ima hranljivu vrednost, mada je na velikoj ceni zbog mirisa. Doduše, mnogi mu pridaju afrodizijačka svojstva, što takođe može biti jak razlog za veću tražnju od ponude.

Tajna tartufa leži u njegovom mirisu koji jedne "opija", a drugima smrdi. Tartufi se koriste kao začin, čudnog su, nedefinisanog oblika, liče na korenje. S obzirom na to da se vade iz zemlje, bitno je da se dobro operu. Koriste se u sirovom obliku, izrendani na kajganu, špagete, njoke, ...

Tartufi se smatraju vrhunskim i veoma skupim kulinarskim specijalitetom, posebno u italijanskoj i francuskoj kuhinji.

Jedno od prvih pravila u ovom poslu je princip „ da tartufar bude što manje viđen».

I, nemojte misliti da neki tartufar može da nabere ogromne količine ove čudesne gljive. Kada su najbolji dani dnevno se nabere 200-300 grama tartufa koji se čuvaju na poseban način do dolaska otkupljivača što je, takođe, problem za tartufare.

U Srbiji postoji samo jedan zvanični otkupljivač i do njega je da li će vam i po kojoj ceni otkupiti ubrane tartufe.

Znamo mi tartufari koliko vredi naša roba na svetskom tržištu, na tim aukcijskim prodajama, ali nam je problem kako da dođemo do aukcije - kaže sagovornik koji ne bi da mu ime bude objavljeno. A posebno ne ime njegovog psa.

Naslov: Re: TARTUFI Pon Jan 18, 2010 2:18 pm

TARTUFARSKI KODEKS

Covek, od vajkada, kao i sva druga živa bica, ima pravo da skuplja i koristi plodove prirode.

Tartufar sakuplja podzemne gljive na jedinstven nacin – iskljucivo pomocu posebno obucenog psa.
Tartufar treba da sakuplja podzemne gljive na razuman, eticki i ekološki održiv nacin.
Tartufar sakuplja samo zrele i zdrave tartufe ostavljajuci sve trule ili njihove delove u istoj šumi.
Tartufar redovno zatrpava ležiste tartufa posle vadjenja.
Tartufar otkopava dragocenu gljivu pažljivo i pomocu malih alatki, minimalno oštecujuci okolno korenje.
Tartufar tokom traženja koristi samo jednog radnog psa, uz koga može da obucava najviše jednog mladog psa.
Tartufar koristi iskljucivo psa koji je poslušan, ne proganja divljac i ne pokazuje interes za nju.
Tartufar od uvek zna da su jedini i nezamenljivi izvor dragocenih tartufa - šuma i pojedinacno drvece.
Tartufar je u stalnoj misiji zaštite i unapredjenja svih izvornih šuma i stabala koja radjaju tartufe.
Tartufar treba da obavlja sakupljanje tartufa samo od izlaska do zalaska sunca.
Tartufar ostavlja šumu koja radja tartufe, onakvom kakvu želi da zatekne.
Tartufar poštuje propise društva i odgovarajuca zakonska
akta.
Tartufar otkriva nova nalazista aktivnim traženjem.
Tartufar ne zloupotrebljava saznanje o tudjem
nalazištu.
Tartufar nikada ne zaboravlja da je samo delic prirode koju domacinski
treba da cuva i razumno unapredjuje – ostavljajuci je novim generacijama.

Izvori: Kurir, mondo, ekonomist, poljoprivredni forum...

Naslov: Re: TARTUFI Pon Nov 14, 2011 1:04 pm

NAPOMENA:

Svima koji procitaju ovu temu o tartufima porucujem da ja ne znam nista o njima i da mi ne salju privatne poruke! Jednostavno sam za potrebe podforuma namirnice, trazeci razne namirnice biljnog porekla naisla na tartufe na netu, i sa vise lokacija sastavila i postavila ovde.

Hvala na razumevanju. Smile