Vino

[b]Oni koji ga piju zaista duze zive.


I to zahvaljujuci:


1. Resveratrol – supstanca koja utice na dugovecnost, a nalazi se u opni crnog grozdja – najvise u sortama kaberne sovinjon i muskat tamni.


2. Casa crnog vina prosecno sadrzi 650 mikrograma resveratrola ( otvoreno vino ne bi smelo da stoji duze od 1 dana, da resveratrol ne ispari). Vina koja se prave u hladnijim predelima imaju vecu kolicinu ove supstance.





Najnovija otkrica naucnika govore, da i za umerene pusace ima leka. Dokazano je da 2 case vina ponistavaju negativne efekte 1 popusene cigarete:


· Procijanidol (1 od sastojaka vina) sprecava degradaciju vitamina C, sto je za pusace veoma vazno)


Za one koji ne gase cigarete nema puno pomoci, jer bi otisli u drugu, “vinsku” krajnost.





Redovno i umereno konzumiranje vina, ima znacajnu ulogu u funkcionisanju:


1. digestivnog trakta – vino tokom jela stimulise rad zlezda i regulise zeludacnu kiselinu


2. stimulise rad creva i povecava unos minerala i vitamina


3. pojacava aktivnost bubrega i izbacivanje vode iz organizma, a sa njom i toksina


4. smanjuje i onemogucava razvoj i rast bakterija i virusa


5. usporava dekalcifikaciju kostiju i tako sprecava osteoporozu.





Vecina dijeta koje imaju za cilj smanjenje telesne tezine, iskljucuju upotrebu vina. Nedavno su objavljena istrazivanja pr J.Keula, poznatog sportskog fizijatra, koja pokazuje da konzumiranje belog vina znacajno smanjuje holesterol i secer u krvi, kao i telesnu masu.Pr je zakljucio da sto se dijeta tice, mnogo su uspesnije one koje ne iskljucuju upotrebu vina, jer za razliku od drugih alkoholnih pica, vino topi salo.





Dobar cep je dobar cuvar vina. Otkad je Don Perignon 1680 god. prvi put zacepio sampanjac, smatra se da je dobar cep, mir u boci.


Drveni cep je romantican i lep, ali i sakupljac bakterija,pa se danas preporucuju plasticni cepovi. Procenjuje se da 3 – 5 % flasiranih vina propadne svake godine zbog kvarenja cepova.





Bilje i zdravlje




[/b]