Aris je cetinar koji se zbog svog dekorativnog izgleda uzgaja planski, a, kao i ostalo crnogoricno drvece, ispusta prijatan osvezavajuci miris.
Koriste se delovi bogati lekovitim etarskim uljima – listovi-iglice, mladi pupoljci sa vrhova grana, kora i smola arisa.
Listovi – iglice arisa prava su riznica vitamina C i od njih se prave hranljivi vitaminski napici. Upotrebljavaju se sveze, jer susenjem u velikoj meri gube lekovita svojstva.
Pupoljci arisa prikupljaju se u prolece, a obiluju uljima i taninskim materijama zbog cega su dobri u lecenju bolesti respiratornih organa.
Smola arisa je gusta i tamna tecnost, slozenog hemijskog sastava. Koristi se za inhalaciju – u preparatima za prociscavanje disajnih puteva.
Za inhalaciju:
U lonac prokljucale vode dodati kasikicu smole arisa. Pustiti da kljuca, dok se smola ne rastopi i pocne da ispusta karakteristican osvezavajuci miris. Prineti licu tridesetak santimetara od lonca i duboko udisati.
Jacanje imuniteta:
Sakupiti prstohvat svezih listova – iglica arisa, iseckati ih po polovini i dodati u pola litre prokljucale vode. Pomesati, poklopiti i drzati 30minuta.Skloniti listove, procediti tecnost kroz gazu i piti sa dodatkom meda i limuna.
Rane i povrede:
Oguliti koru sa arisa, oprati je, ocistiti i ostaviti na suvom i toplom mestu nekoliko nedelja, dok ne postane krta i lomljiva. Istucati je u prah. U slucaju rana i povreda na kozi, kasicicu praha preliti kasikom caja od kamilice i dobijenu smesu naneti na ranu, pa previti zavojem ili flasterom. Menjati oblog ujutru i uvece.
Lekovito bilje