Safran

Naslov: Safran Uto Jan 12, 2010 11:46 am

Njegovo ime potice od persiske reci “zaefaran” sto znaci “pozuti”.

Latinski naziv – Crocus sativus, a narodni nazivi – caforan, krok, brndusa.

Kleopatra ga je koristila kao krem za tamnjenje koze, anticki rimljani su njime ukrasavali postelje mladenaca, Fenicani su ga smatrali lekom, alhemicari su od njega proizvodili zlato. Nije vazno sto je bilo lazno...vazno je da je imalo pravi sjaj. To sto je svet otkrio da je zacin zahvaljujemo indusima.

Safran je zacinska biljka koja ima najduzu tradiciju koriscenja u fitoterapiji.

Cinjenica da je za 1kg ovog zacina potrebno 130 000 – 150 000 cvetova, ga cini jednim od najskupljih zacina na svetu.

Najvise se gaji u Iranu, Francuskoj, Spaniji, Grckoj, Turskoj i Austriji, pa se sa ovim zacinom najcesce srecete u njihovim kuhinjama.

Prisustvo safrana cete poznati po prijatnom gorkasto – pikantnom ukusu, intenzivne arome, ali pre svega po zlacanoj obojenosti jela koja se pripisuje velikom sadrzaju karotinoida.

U mediteranskoj i orjentalnoj kuhinji stavlja se u specijalitetima od pirinca i morskih plodova.

Kuvanje sa safranom:

1. Mozete birati izmedju mlevenog safrana i njegovih vlakana. Vlakna daju izrazitiji ukus od mlevenog safrana, narocito ako ih pre stavljanja u jelo istucate u avanu.

2. Ako pre svega zelite da vam jelo dobije zlatnozutu boju, dodajte safran vec na pocetku pripremanja jela.

3. Ako zelite da istaknete aromu, safran stavite pred sam kraj kuvanja.

4. Neiskoriscen zacin drzite dalje od delovanja svetlosti i vlage. Treba da se cuva u zatvorenim staklenim ili metalnim posudama.

5. Kao i u slucaju drugih retkih mesavina zacina, kupovanjem na orjentalnim pijacama ili u neproverenim prodavnicama zacina, izlazete se riziku da po ceni safrana kupite nesto sto na njega lici, ali ni u kom slucaju nije safran ( pre je jeftina mesavina mlevene kurkume).

Treba zapamtiti da:

1. Pravi safran nije jeftin

2. Ima izrazitu aromu koja odmah udara u nos, cim se otvori vrecica.

3. Safran, bilo da je mleven ili u vlaknima, ima intenzivno crvenkastu boju bez belih tacaka ili nekih drugih necistoca.

Naslov: Re: Safran Uto Jan 12, 2010 11:48 am

Safran se vekovima upotrebljava kao lek:

1. Protiv oboljenja bubrega

2. Poremecaja u radu srca – preskakanja i aritmije

3. Poboljsava apetit

4. Regulise probavu

5. Inhaliranjem vodenom parom sa ekstraktom safrana efikasna terapija protiv glavobolje, migrene i vrtoglavice.

6. Bogatstvo riboflavinom – vitaminom B2 – odgovornom za stvaranje crvenih krvnih zrnaca

7. Sadrzi materiju krocetin koja dokazano snizava nivo holeserola i stetnih masti u organizmu

8. Pomaze u slucaju aterioskleroze

9. Znatno smanjuje rizik od srcanog udara

10. Njegov miris ima blago sedativno dejstvo koje je dobro za:

· Smirenje

· eliminaciju stresa

· Melanholije

· Depresije

· A u jacim dozama izaziva stanje opijenosti.

Istazivanja su pokazala nesumnjivu lekovitost safrana, ali i da se nesavesnim rukovanjem i prekomernom upotrebom ( velike kolicine), moze biti veoma opasan po zdravlje, pogotovo dece.

Naslov: Re: Safran Uto Jan 12, 2010 11:49 am

Dnevna kolicinasafrana koja se bez rizika sme uneti u organizam je 2 – 3 grama dnevno – u zavisnosti od telesne tezine pacijenta. U dozama preko 5 gr izaziva tegobe kao: osecaj mucnine, povracanje, a unosenje 10 i vise grama dovodi do veoma ozbiljnih medicinskih stanja. Zato su fitoterapeuti iskljucili upotrebu safrana u lecenju odojcadi i starijih osoba.

Bolesti bubrega:

U 1l vode dodati 250gr suvih plodova brusnice. Kuvati dok bobice ne omeksaju, procediti, pa u caj dodati kasikicu safrana. Piti tokom celog dana.

Bolne i obilne menstruacije:

Istucati u prah kasikicu semena mirodjije, dodati kasikicu safrana i dosuti solju kljucale vode. Poklopiti, ostaviti da stoji 1h, pa procediti kroz gazu. Piti ohladjeno tokom dana.

Snizavanje holesterola:

Usitniti u blenderu sargarepu i pola celera, dodati solju svezeg soka od pomarandze i pola kasikice safrana. Dobro promesati, i piti ujutru i uvece.

Praktika – lekovito bilje