O ljubavi

Naslov: O ljubavi Uto Dec 22, 2009 11:58 am

Zaključana ljubav

Vrhunska snaga, a i nevolja, leži u nepristupačnosti ljubavi. Ona caruje u najvišim sobama uma, zaključana iza takvih brava da prva otvara drugu, a osma devetu; ali suprotni postupak, da peta otvara četvrtu ili treća drugu vrlo teško ide.

Drugim rečima, ljubav je zaključana tako da se u njene odaje lako ulazi, a teško iziazi. Ključari svih brava su emocije.

Dok dolaze isti tamničari, koji uvek zakljuavaju sledeće ljubavne zanose, ljubav će se uvećavati u svojoj prijatnoj izolovanoj sobi, gramzivo spremna da poveća svoju energiju kroz vaše čulne zanose, ali nikad voljna da svoju veliku snagu uloži u trajno zadovoljstvo svoga nosioca, vas, koji je tako usrdno i uredno hrani.

Ljubavni oltar

Vrata ljubavnog oltara će se spontano otvoriti tek kada istovetne emocije — koje su redom zaključavale vrata, obilaze i da provere da li katanci još stoje — prestanu da dolaze. Ali, to je spor način koji dugo traje, i sloboda ljubavi, kao i sloboda od ljubavi, dolaze polako, često nikada, jer se brave u takvom slučaju dugo i postepeno otključavaju.

Kada bi ljubav bila nežna biljka kako se često opisuje, volela bi svetlost i sunce. Svaki cvet, ma koliko bio lep, vredi samo ako se pretvori u plod. Plod je materijal koji priroda zahteva, jer je on jedina svrha i stvarnost, dok cvet nije ništa drugo do varka, to i jeste glavna uloga svakog cveta pod kapom nebeskom.

Samo oslobođena ljubav može dati svoje plodove, a to se događa kada napusti svoje mračne visoke odaje. Postoji samo jedan brz način za oslobađanje ljubavi iz stega sopstvenog uma: ljubav se može otključati samo ako je neki tajni neznani emocionalni ključ zaključan zajedno s njom. On može da otvori vrata obrnutim redom. Taj ključ je, takođe, emocija, često jednostavna, staronagonska i više animalna nego ljudska. Ona je sposobna da otvori vrata kada se ubaci namerno i nezavisno od bilo koga, osim vas. Svaki čovek ima tu tajnu emociju, ali je često ne poznaje i ne zna da je upotrebi. Neznana tajna emocija može brzo da otključa vrata obrnutim redom i da oslobodi i ljubav i ljudsku jedinku. Tajna emocija je najčešće mirisna, ali može biti izazvana vidom, sluhom ili dodirom. Ona mora biti jednostavna, mora znati da zub vremena treba da se slomi na njoj, a ne da je ošteti.

Da bi tajna emocija ostala čila i čitava, morate da je upotrebite uvek kada je ljubavna veza na pomolu, drugim rečima — uvek morate da je imate uz sebe, jer nikad se ne zna kada će zatrebati. Vi je sami odaberite već danas i najbolje je da to bude mirisna emocija vezana za neko vaše lično, prijatno iskustvo, najbolje iz rane mladosti, a koje nije nastalo uticajem bilo kog čoveka. Najbolje je da tajna emocija ima poreklo iz neorganske prirode: kiša, grom, vetar, more, reka, a može da potiče i od biljaka ili životinja.

Naslov: Re: O ljubavi Uto Dec 22, 2009 12:00 pm

Dva uslova

Dva su uslova delotvornosti vaše tajne emocije - da je nastala pre vremena zaljubljivanja i da je nezavisna od uticaja voljenog objekta, to znači, memorijski sterilna u odnosu na njega.

Postoje razlike izmedu žene i muškarca u vrsti i količini emocija na putu prema hermetičkim odajama uma, a one, izgleda, nestaju kada se u te odaje stupi.

Za ljubav, bez obzira na to da li je trajno ii privremeno stanje, najvažnije je da je slobodna. Kada nije slobodna, ljubav je, neurogeno gledano otpevana pesma, bez obzira da li je reč o rajskoj melodiji ili gomili neprijatnih zvukova.

Zato je zdrava samo ona ljubav koju stalno hrane nove zdrave emocije i u stanju je da se lako oslobađa stega uma. Kod ljubavi nije štetna dugotrajnost, kako bi se moglo učiniti, već je i kod kratke i kod duge ljubavi najvažnija dinamičnost, pri čemu se emocije stalno uvećavaju, a ona se stalno oslobađa.

Ljubavna patnja ne nastaje zbog toga što emocije stalno ulaze u tajne ljubavne odaje, već što se očekivani odgovor ne vraća. Jasno je da za to nisu krivi ni muškarac, ni žena kao inspiratori ljubavi, već sam zaljubljeni, jer on (ona) nema načina da bude zadovoljan(na) svojim ljubavnim statusom, a skloni su da nezahvalno krive, ni manje ni više nego baš onoga koji ih je doveo u stanje zaljubljenosti.

Često se kaže ,,kamo sreće da je nikada nisam sreo (srela), sve bi bilo drukčije”. Nije tačno: sve bi bilo isto, možda i gore. Bolje bi bilo da pomognu sami sebi, umesto što štetnim odsustvom skromnosti misle da imaju pravo da im zadovoljstvo padne sa neba.

Za svaku ljubavnu nepriliku ili patnju postoji emocionalni ključ. Kako neko može da pomisli da će mu od koristi biti tuđ ključ? To nikako ne može, ma kako se upinjali i zavaravali. Taj ključ zaista, morate vi sami da napravite, jer on nije ni od gvožđa, ni od zlata - već od istog materijala od kog ste i vi sazdani.

Naslov: Re: O ljubavi Uto Dec 22, 2009 12:01 pm

Biologija ljubavi ili odakle dolazi ljubav?

Oduvek se govorilo da ljubav dolazi iz srca. Po najnovijim otkrićima u svetu nauke, izgleda da to i nije baš tako. Naime, utvrđeno je da ljubav i zaljubljenost dolaze pravo iz mozga. Sva ona slatka osećanja nastaju radom određenih delova mozga, kao i promenama u nivou i dejstvu supstanci koje omogućavaju rad mozga. Evo do kakvih su zanimljivih podataka naučnici došli.
Anatomija ljubavi

Dva britanska neurobiologa, Semir Zeki i Andreas Bartels sa londonskog Univerziteta su pokušali da doznaju šta se dešava u našem mozgu kada volimo. Ispitivanje su izveli na 17 studenata, 11 ženskog i 6 muškog pola. Ispitanici su gledali u slike voljenih osoba, nakon čega su se u njima pojavila osećanja koja su prepoznali kao ljubav. U tom trenutku, jednom od najnovijih imidzing tehnika su snimani protoci krvi kroz njihov mozak. Cilj je bio da se otkrije koji su delovi mozga najaktivnijni, tj. kod kojih je protok krvi najintenzivniji.

Utvrđeno je da su se kod različitih osoba aktivirale različite oblasti mozga (i po lokaciji i po broju). Međutim, četri oblasti su kod svih bile zastupljene i dominantne. Jedna od oblasti se nalazila u središnjem delu insule i izgleda da je odgovorna za «stomačne probleme» koje imamo kada smo zaljubljeni.

Druga oblast je u prednjem delu cinguluma. Poznato je da se za ovaj deo mozga vezuju aktivne hemijske supstance koje imaju sposobnost da izazovu euforiju. Poslednje dve oblasti se nalaze u dubljim strukturama mozga poznatim kao strijatum, koji je odgovoran za prijatna osećanja koja nastaju kada nešto doživimo kao nagradu. Važno je istaći da delovi mozga koji su aktivni kod osoba obolelih od depresije, u ovom slučaju nisu pakazivali bilo kakvu aktivnost.

Studentima su nakon toga prikazane i slike dobrih prijatelja koje su takođe aktivirale određene delove mozga, ali ne iste kao u predhodnom slučaju. Sledeće istraživanje koje planiraju će biti ono koje se odnosi na majčinsku ljubav i otkrivanje regija odgovornih za takve emocije.

Naslov: Re: O ljubavi Uto Dec 22, 2009 12:04 pm

Biohemija ljubavi

Bilo koji naučnik će vam reći da ljubavna euforija nema nikakve veze sa Kupidonovim strelama, osim ako ih mali vilenjak nije predhodno umočio u supstancu sa neromantičnim nazivom feniletilamin. Ova supstanca koja se još naziva i «molekulom ljubavi», nastaje prirodnim putem u našem mozgu. Za nju se kaže i da je biološki rođak amfetaminu, s obzirom na to da je vrlo slične građe. Dopamin i norepinefrin su odgovorni za nastanak ljubavne euforije. Zapravo, feniletilamin pomaže oslobađanju dopamina (supstanca koja takođe omogućava protok informacija u mozgu) u tz. centrima za zadovoljstvo. Dopamin čini da se lepo osećamo, a norepinefrin stimuliše produkciju adrenalina koji utiče, pored ostalog, i da naše srce ubrzano lupa. Kombinacija ove tri supstance dovodi do osećanja zaljubljenosti, uzbuđenosti, blaženstva i sreće. Njihova aktivnost je razlog zbog koga se zaljubljeni osećaju euforično i puni energije - kao da «lebde u vazduhu».
Takođe, ovo je i razlog zbog koga zaljubljeni mogu voditi ljubav satima i razgovarati danima do kasno u noć bez osećanja zamora i iscrpljenosti. Opojna emocija zaljubljenosti, povezana sa ubrzanim pulsom, vlažnim dlanovima, osećajem otežanog disanja, se često tumači prekomernim lučenjem feniletilamina, odnosno nekom vrstom overdoze.

Produkciju feniletilamina mogu da izazovu i na izgled beznačajne stvari, kao što je recimo, suret pogleda ili nežni dodir ruke. Izgleda da i vatreni poljubac, ali i skakanje padobranom, bungee jumping, vožnja paraglajderom i sl. doprinose pojačanoj aktivnosti ove tri supstance. Time se objašnjava slično osećanje koje se tom prilikom javlja.

Feniletilamin se nalazi u određenim dozama i u čokoladi, te se jedno vreme smatralo da osobe kojima nedostaje ljubav cesto jedu cokoladu.

Danas se takvo gledište izmenilo, obzirom da je utvrđeno da se najveći deo feniletilamina koji se nalazi u čokoladi brzo razgradi i to pre nego što stigne do mozga, te je njegov uticaj minimalan, osim kod osoba osetljivih i na male doze ove supstance.

Ipak, pozitivno dejstvo čokolade nastaje usled sprečavanja razgradnje prirodne supstance pod nazivom anandamid koja izaziva prijatno i veselo raspoloženje.

Naslov: Re: O ljubavi Uto Dec 22, 2009 12:06 pm

Dnevna maštarenja

I neki drugi fenomeni koji prate ljubav i zaljubljenost, se mogu objasniti hemijskim promenama u mozgu. Na primer, kada se zaljubimo skloni smo da dosta vremena provedemo u intenzivnom mastanju o voljenoj osobi, često razmišljajući po stoti put šta se sve desilo u vezi sa voljenom osobom tokom dana. Misli se same nameću, teško ih je odgnati i usresrediti se na nešto drugo. Ovaj fenomen se objašnjava time što pojačana aktivnost navedenih supstanci dovodi do eksperimentalno potvrđenog sniženja nivoa serotonina, a to se manifestuje, kao i kod opsesivno-kompulzivne neuroze, prisustvom nametljivih misli koje se iznova javljaju i teško ih je odstraniti.
Nežnost

Hemijska supstanca oksitocin je dobila naziv “supstanca neznosti”. Oksitocin je povezan sa sekrecijom mleka u žena, a takođe čini žene i muškarce spokojnijim, smirenijim i senzitivnijim za osećanja drugih. Ima veoma važnu ulogu u nastanku seksualne pobuđenosti koji predhodi orgazmu, a ujedno podstiče i nežnost među ljubavnicima, pre, tokom i nakon vođenja ljubavi. Oksitocin se sekretuje pod dejstvom i emocionalnih i fizičkih stimulusa. Glas partnera, njegov izgled, pa čak i seksualna fantazija mogu da iniciraju sekreciju oksitocina.
Privrženost

Kada medeni mesec prođe i zaljubljenost počne da bledi, nova grupa supstanci stupa u akciju. Novi oblik hemijske nagrade u vidu prijatnosti dolazi od endorfina. Naime, naučnici veruju da se nakon određenog perioda, od 18 meseci do 4 godine, naše telo navikne na ljubavne stimulanse. Pošto se poveća tolerancija na feniletilamin, strasna romansa se može razvijati u dva pravca – ka indiferentnom odnosu ili ka onome što Helen Fisher, profesor psihologije i autor knjige «Anatomija ljubavi», zove privrženost.

Za fazu privrženosti, naučnici smatraju da je odgovoran endorfin, supstance slične morfinu, koje se prirodno luče u mozgu. Kada vidimo voljenu osobu, dok razmišljamo o njoj, ne luči se više intenzivno feniletilamin kao što je bilo tokom faze zaljubljenosti, već endorfini koji dovode do osećanja smirenosti, smanjenja strepnje, topline, pouzdanosti i spokojstva. Endorfini nisu tako uzbudjujući i stresogena kao feniletilamin, već vode stabilnijim odnosima i jačoj vezanosti.
Činjenica da su period «medeni mesec» u ljubavi i period zrele ljubavi stimulisani različitim supstancama, može objasniti zašto se neke osobe ne mogu zadržati duže u vezi. Naime, oni se dobro osećaju samo uz uzburkane emocije koje sa sobom nosi pojačano dejstvo prirodnih amfetamina u mozgu (odnosno feniletilamin), dok im smirujuće dejstvo endorfina jednostavno ne odgovara. Mnoge osobe zapravo celog života imaju serije veza od 6 meseci do 4 godine obzirom da je to neki period kada nivo supstanci aktivirane tokom zaljubljenosti neizbežno počinju da opadaju. Ako ipak uđu u brak, ovakve osobe su sklone da imaju paralelne veze ne bi li dostigle ponovo svoju ljubavnu opijenost. Najveći procenat razvoda upravo se javlja negde u četvrtoj godini braka.
Ipak, nisu kod svih osoba takve potrebe. Naučnici smatraju da što su dvoje ljudi duže u braku, veća je verovatnoća da će i ostati u braku. Na neki način, oni postaju zavisnici od endorfina i bračnog spokojstva. Nedostatak endorfina je zapravo uzrok zašto dve osobe koje su bile u dugoj vezi žude jedno za dugim nakon rastanka. Odsustvo endorfina igra određenu ulogu i u žalosti za umrlim partnerom.

Naslov: Re: O ljubavi Uto Dec 22, 2009 12:08 pm

Monogamija

Samo oko 3% sisara je monogamno, odnosno vezano samo za jednog partnera sa kojim se i pare. Vazopresin - često nazivaju «monogamnom supstancom». Istraživanjem u «monogamnom» životinjskom svetu (glodar voluharica) došlo se do zaključka da doživotno parenje može biti povezano sa dejstvom vazopresina. Pre parenja, mužijak je podjednako prijateljski raspoložen i prema muškim i prema ženskim jedinkama. Unutar 24h nakon parenja, mužijak je upecan za čitav život. Kada se vazopresin izluči, mužijak postaje indiferentan prema svim ženkama osim prema jednoj. Takođe, postaje jako agresivan prema drugim mužijacima sa ispoljavanjem ponašanja karakterističnog za sindrom ljubomornog muža.
Miris ljubavi

Odavno je poznato da insekti luče posebne, lako isparljive supstance koje se nazivaju feromoni i služe da se privuče jedinka suprutnog pola u okviru svoje vrste. Utvrđeno je da i životinje luče feromone. Za razliku od insekata kojima za prijem informacije služe antene, životinje imaju razvijene posebne prijemne organe. Taj organ se nalazi u nosnoj duplji životinje i naziva se «vemeronazalni organ» (VNO).

Ovaj organ služi kao detektor feromona i nema ulogu u prijemu drugih mirisa. Pojedini naučnici smatraju da i kod čoveka postoje supstance koje imaju istu ili sličnu ulogu kao feromoni kod životinja. Dr. Winnifred B. Cutler iz Filadelfije je prvi dokazao prisustvo feromona kod ljudi. On i njegovi saradnici smatraju da feromoni mogu imati ogroman uticaj na partnera. Potvrđeno je da feromoni koje luči muškarac, može da utiče na menstrualni ciklus žene, kao i na njenu reproduktivnu moć. Takođe se smatra da su feromoni odgovorni za veću seksualnu privlačnost žene tokom perioda ovulacije.

Interesantno je tvrđenje da feromoni žene mogu da utiču na drugu koja je u dužem periodu u njenoj blizini, te se dešava da imaju sinhrone menstrualne cikluse. Izgleda da je prirodna funkcija feromona veoma značajna za opstanak vrste. Smatra se da omogućavaju izbor partnera sa različitom strukturom imunog sistema od sopstvenog. Kao posledica toga, potomci dobijaju u nasleđe raznovrsnije odbrambene mehanizme koji im omogućavaju bolje prilagođavanje i preživljavanje.

Ekperimentalno je utvrđeno da ženka miša bira mužijaka sa različitim genetskim predispozicijama, ali takođe i da u toku bremenitosti bira jedinke koje imaju sličan genetski sklop. Izgleda da je priroda i to podesila, jer su upravo te jedinke one koje se nagonski brinu za očuvanje svog potomstva. Zoologičar Claus Wedekind iz Švajcarske je izveo eksperiment kojim je potvrdio da je i kod čoveka uticaj feromona na izbor partnera isti. Žene su birale nošene majice muškaraca koji su imali različiti genetski sklop od njihovih, dok je u periodu trudnoće izbor pao na bliske rođake.
Prisustvo VNO u fetusu čoveka je prilično dugo poznato. Međutim, u odrasle osobe postojanje VNO je dokazano tek sredinom osamdesetih. Nalazi se takođe u nosnoj duplji, ali nije toliko razvijen kao u životinja. Umesto bogatog spleta nervnih vlakana čine ga pojedinačne ćelije receptori.

Naslov: Re: O ljubavi Uto Dec 22, 2009 12:10 pm

Naravno, ima i naučnika koji se ne slažu u potpunosti sa postojanjem feromona kod čoveka. Furlow smatra da postoje feromonima-slične supstance koje počinju da se luče u toku puberteta i spadaju u grupu steroida.

U toku su brojne studije o feromonima kod čoveka i to uglavnom na temu uticaja na seksualnu privlačnost među polovima. Ipak, pokazalo se da su efekti feromona kod čoveka na seksualnu privlačnost mnogo manji nego što se očekivalo. Izgleda da čovek ima različita «čula za lepotu» nego druge vrste. Drugim rečima, za čoveka lepota koja se može videti očima privlačnija je od lepote koja se može osetiti čulom mirisa.

«Ljubav je složena emocija koju čine radost, oduševljenje, uzbuđenje, polet, sreća, optimizam, psihička i fizička snaga i samopouzdanje. Kao i svaka druga emocija, i ljubav izaziva niz telesnih promena ali za razliku od negativnih emocija besa, straha i tuge, ljubav „proizvodi” niz pozitivnih promena u organizmu. Umesto hormona stresa ljubav stvara „dobre” hormone koji povećavaju raspoloženje, vitalnost, optimizam i potpomažu u celini i psihičko i fizičko zdravlje. Osoba koja voli blista, oči joj sijaju, pokreti su joj laki, a misli vedre. Sreća nikada nije tako vidljiva kao na licu osobe koja je zaljubljena. Nije uzalud Meša Selimović rekao da je čovek bez ljubavi uvek na gubitku», kaže psiholog Desa Kujundžić.

Helen Fisher smatra da postoje tri različita sistema u mozgu odgovorna za ono što se dešava u ljubavi. Jedan sistem je povezan sa seksualnom željom i udružen je primarno sa testosteronom. Ako jednoj sredovečnoj ženi ubrizgate injekciju testosterona, njena seksualna potreba značajno raste.
Drugi sustem je onaj odgovoran za romantičnu ljubav, obsesivnu ljubav i zaljubljenost i povezan je, po njenim predpostavkama, sa visokim nivoima dopamina i norepinefrina, odnosno prirodnim stimulusima, i verovatno niskim nivoima serotonina, koji je odgovoran za opsesivno razmišljanje o voljenoj osobi.
Treći sistem je, po njenom mišljenju, je sistem odnovoran za odnost i privrženost partneru, osećanju smirenosti i mira i sigurnosti koje osoba ima u dugotrajnoj vezi. Neki od naučnika smatraju da je ovaj sistem povezan sa vazopresinom i oksitocinom takođe supstancama koje se prirodno luče u mozgu.
Prema tome imamo različite vrste sistema u mozgu koji utiču na naše različite postupke, ali svi oni međusobmo komuniciraju i povezani su.

» Moje ljubavi najdraze na svetu