Poreklo gajene salate nije tačno poznato, međutim, postoje podaci da se još u doba starih Grka mnogo koristila u ishrani. Grčki lekar Hipokrat ju je, na primer, propisivao kao sredstvo za smirenje, a istoričar Herodot spominjao je sok od salate kao prirodni lek za miran san. Njihovo mišljenje delili su stari Rimljani, a koliko je bila omiljena, vidi se i po jednoj izjavi cara Dioklecijana. Posle njegove abdikacije, jedan prijatelj ga je molio da se vrati na vlast, na šta mu je car odgovorio: "Moj prijatelju, kada biste mogli da vidite kakvu divnu salatu ću da gajim, ne biste me tako uporno nagovarali da ponovo preuzmem ovaj teret."
Salata se u ishrani koristi kao prilog koje osvežava. Budući da sadrži oko 95% vode, ima malu energetsku vrednost, međutim, to nikako ne znači da je njena hranljiva vrednost mala. Naprotiv, salata je bogata vitaminima (najzastupljeniji je vitamin C, a ima i karotina, kao i vitamina B i E). Takođe, sadrži i mineralme sastojke od kojih su najzastupljeniji kalcijum, fosfor, gvožđe, mangan i magnezijum. Najbolje je koristiti što svežiju salatu, jer starenjem gubi vitamin C, pa čak i kada je čuvamo na hladnom mestu.
Najvažniji lekoviti sastojak salate je mlečni sok kojeg najviše ima u korenu i lisnim nervima. Upravo se u tom mlečnom soku nalazi jedna neškodljiva materija koja se naziva laktukarium koja deluje kao opijat. Deluje anelgetično, odnosno ublažava bol, sedativno (umiruje nervnu razdražljivost) i deluje, na neki način, hipnotično, jer olakšava san. Zato se i preporučuje nervoznim i napetim osobama, kao i onima koji pate od nesanice.
Budući da salata sadrži malo natrijuma, a znatnu količinu kalijuma, povoljno deluje na povećano izlučivanje mokraće. Zato se preporučuje osobama koje boluju od gihta i vodene bolesti. Ona je idealna kao dijetetska hrana, pa se preporučuje osobama koje imaju problema sa viškom kilograma, ali i onima koji pate od šećerne bolesti.