Vestacka inteligencija

Naslov: Vestacka inteligencija Pet Dec 11, 2009 1:13 pm

Veštačka inteligencija (VI) predstavlja mešavinu konvencionalne nauke, fiziologije i psihologije, sve u cilju da se napravi mašina koja bi se, po ljudskim merilima, mogla smatrati "inteligentnom". Mogućnost stvaranja inteligentnih mašina zaokuplja ljudsku maštu još od drevnih vremena, ali tek sada, sa brzim tempom razvoja računara i već pedesetogodišnjim iskustvom na polju istraživanja tehnika VI programiranja, san o pametnim mašinama počeo je da postaje stvarnost.

Naučnici su konačno sposobni da stvore sisteme koji razumeju govor i mogu da pobede najbolje igrače šaha, dok je hardver sa elementima veštačke inteligencije već isproban u oružanim sukobima (sistemi krstarećih projektila koje je američka vojska koristila u Pustinjskoj oluji).

Sa određenim programima za IBM i Apple Macintosh personalne računare, veštačka inteligencija je počela da polako, ali neumitno zadire i u svakodnevni život.

Međutim i pored sveg napretka, naučnici se još uvek nisu uhvatili u koštac sa osnovnim izazovom u razvoju inteligentne mašine - pravljenjem sistema koji oponašaju ljudski mozak.

Nije ni čudo, jer ljudski mozak sa više milijardi neurona predstavlja možda i najsloženiju tvorevinu u univerzumu.

Naslov: Re: Vestacka inteligencija Pet Dec 11, 2009 1:15 pm

Mozganje

Ideja o računarima koji koriste princip rada ljudskog mozga privukla je, pre nekih 25 godina, pažnju Džefa Hokinsa, tada mladog (danas ima 47 godina) istraživača pripravnika u Intelu. Hokins je predložio projekat istraživanja mozga čuvenom Gordonu Muru, koosnivaču Intela i u to vreme izvršnom direktoru kompanije. Mur je prosledio Hokinsov predlog Tedu Hofu, inače jednom od izumitelja Intelovog mikroprocesora. Hof je zaključio da je projekat suviše smeo i odbacio ga.

Hokins je bio prisiljen da svoja razmišljanja o mozgu ostavi za kasnije, te se upustio u mnogo prizemniji rad na razvoju portabl i u pravom smislu reči "ručnih" računara. Prvi portabl prenosni računar (lap-top) razvio je u firmi Grid Systems, a najpoznatiji je po svom pionirskom radu u kompaniji Palm ("palm" u prevodu znači "dlan"). U kompaniji Handspring, stvorio je čuveni Treo pametni-telefon.

Poslednje dve godine, međutim, Hokins se u potpunosti posvetio svojoj prvobitnoj ideji i proučavanju biološke i mašinske inteligencije. Kao plod ovog rada, Hokins je, zajedno sa popularizatorom nauke Sandrom Blejksli, objavio knjigu "On Intelligence", koja je privukla značajnu pažnju naučne zajednice.

U ovoj knjizi, Hokins tvrdi da mozak ne funkcioniše kao fantastično brza procesorska jedinica tipa mikročipa, već se pre radi o memorijskom sistemu koji čuva zapise o svim opažanjima tokom vremena - bilo da se radi o vidnim, zvukovnim ili taktilnim podražajima.

Hokins veruje da je ovaj sistem hijerarhijske prirode, tj. da postoje delovi mozga nižeg ranga koji primećuju određene detalje, koje ljudi zatim uobličavaju u ukupna iskustva.

Naslov: Re: Vestacka inteligencija Pet Dec 11, 2009 1:17 pm

Prikupljanjem nebrojeno mnogo ovih podražaja svakog momenta i svakog dana, mozak, ili tačnije neokorteks - deo mozga zadužen za operacije višeg ranga - može da predvidi šta da se radi u svakoj situaciji na koju nailazi.

Ukoliko su Hokinsove ideje tačne, mogle bi da imaju nebrojeno mnogo primena. Sa dovoljno podataka o vremenskim uslovima, na primer, Hokinsovi računari bi mogli da predvide kišu ili sneg, bez upotrebe stvarne vremenske prognoze, isključivo na osnovu "šestog" čula. Poslednje dve godine, Hokins je, zajedno sa Džordžom Dilepom, sada glavnim inženjerom u novoosnovanoj kompaniji Numenta, radio na razvoju programa zasnovanog na sličnoj memorijskoj arhitekturi.

Hronologija

Iako se prvi tragovi razmišljanja o veštačkoj inteligenciji mogu naći još u drevnom Egiptu, tek sa razvojem elektronskog računara 1941. godine stvorena je tehnologija za njeno oblikovanje. Termin "veštačka inteligencija" upotrebljen je prvi put 1956. godine na
kongresu u Dartmutu, u Novoj Škotskoj (Kanada). Kongres je organizovao Džon MekKarti, kojeg mnogi danas smatraju ocem veštačke inteligencije. Iako konferencija sama po sebi nije predstavljala veliki uspeh, pioniri na polju veštačke inteligencije okupili su se na jednom mestu radi razmene ideja i udareni su temelji za budući rad na polju.

Godinu dana kasnije, testirana je prva verzija novog programa pod nazivom The General Problem Solver (GPS). Program je bio sposoban za rešavanje većeg boja opštih problema. Par godina kasnije, IBM je stvorio tim za istraživanje veštačke inteligencije. Herbert Gelerneter proveo je tri godine na razvoju programa za rešavanje geometrijskih teorema.

Naslov: Re: Vestacka inteligencija Pet Dec 11, 2009 1:19 pm

Uporedo sa pojavom novih programa, MekKarti je spremao veliko otkriće u istoriji veštačke inteligencije - računarski jezik LISP, koji se još uvek koristi. Godine 1963, Masačusetski institut za tehnologiju (MIT) primio je 2,2 miliona dolara od američke vlade za istraživanje veštačke inteligencije, namenjenih, pre svega, održavanju tehnološkog primata SAD nad tadašnjim SSSR-om.

Godinu dana kasnije, pojavio se veliki broj programa, od kojih je najzapaženiji bio SHRDLU.

Program je bio sposoban za rešavanje manjih prostornih i logičkih problema. Krajem šezdesetih godina prošlog veka, pojavio se i program STUDENT, koji je rešavao algebarske probleme, i SIR, koji je mogao da razume jednostavne rečenice na engleskom jeziku.

Napredak u šezdesetim godinama prošlog veka obeležila je pojava ekspertskih sistema koji izvode predviđanja verovatnoće rešenja u zadatim uslovima. Desetak godina kasnije, ekspertski sistemi upotrebljavani su za prognoze na tržištu vrednosnih papira i u medicinskoj dijagnostici.

Tokom osamdesetih godina prošlog veka, veštačka inteligencija je razvijana mnogo bržim tempom. Polje istraživanja je takođe sve češće zalazilo u korporacijski sektor. U 1986. godini, prodaja programa i hardverske opreme zasnovanih na VI iznosila je samo u SAD oko 425
miliona dolara. Kompanije kao Digital Electronics koristile su XCON, ekspertski sitem projektovan za programiranje velikih VAX računara. Kompanije DuPont, General Motors i Boeing su takođe u velikoj merili koristile ekspertske sisteme.

Pojava personalnih računara ubrzala je razvoj VI i donekle promenila smer ulaganja.

Naslov: Re: Vestacka inteligencija Pet Dec 11, 2009 1:20 pm

Osamdesetih godina prošlog veka pojavilo se i novo polje na istraživanju VI - veštački vizuelni sistemi. Tako je rad naučnika sa MIT-a omogućio postavljanje kamera i računara u industriji, kao sredstava kontrole kvaliteta. Iako grubi, ovi sistemi mogli su da razlikuju oblike i predmete.

Do 1985. godine, preko stotinu kompanija nudilo je veštačke vizuelne sisteme samo u SAD, a prodaja je dostigla iznos od oko 80 miliona dolara. Međutim, krajem osamdesetih godina, potražnja za VI sistemima je opala, a industrija je izgubila gotovo pola milijarde dolara.

Zbog toga su i ulaganja u istraživanje VI sistema opala.

Još jedno razočarenje predstavljao je tzv. "pametni kamion", čiji je razvoj finansiralo Ministarstvo odbrane SAD. Cilj projekta je bio razvoj robotskog vozila koje bi samostalno izvršavalo mnoge borbene zadatke. Zbog malo verovatnog uspeha, Pentagon je uskratio finansiranje projekta.

Uprkos obeshrabrujućim događajima, VI se polako oporavila. U Japanu je razvijana nova tehnologija. U SAD je razvijena tzv. "nejasna logika", koja je namenjena obradi nepreciznih ili promenjivih podataka. Za razliku od tradicionalnih binarnih vrednosti, ova logika koristi veliki opseg vrednosti radi veće fleksibilnosti. Na taj način, računar je mogao da donese zaključke u neizvesnim uslovima.

Kao mogući način za postizanje VI razmatrane su i neuronske mreže. Osamdesete godine prošlog veka su uvele VI na korporacijsko tržište i pokazale da tehnologija ima konkretne primene.

Mnogi očekuju da će VI tehnologije biti ključne u 21. veku.

Naslov: Re: Vestacka inteligencija Pet Dec 11, 2009 1:22 pm

"Evolucioni putevi veštacke inteligencije i simulacije poceli su znacajnije da konvergiraju tek u poslednjoj deceniji dvadesetog veka, iako su istraživanja u obe oblasti zapoceta znatno ranije. Veštacka inteligencija proistekla je iz istraživanja u oblasti kognitivne psihologije i matematicke logike, cije je osnovno težište bilo na objašnjenju rada ljudskog mozga i izradi algoritama opšte namene za rešavanje razlicitih problema.

S druge strane, simulacija kao naucna disciplina
nastala je iz potrebe da se analizira ponašanje složenih, dinamickih sistema iz realnog okruženja. Iako se, na prvi pogled, osnovni predmet izucavanja razlikuje u ove dve
discipline, postoje preplitanja ideja i slicnosti koje su motivisale istraživace iz obe oblasti na uzajamnu komunikaciju."

Naslov: Re: Vestacka inteligencija Pet Dec 11, 2009 1:26 pm

Roboti

Ova kategorija sadrži spisak različitih vrsta robota. Obuhvaćeni su specifično serijski proizvođeni roboti kao i razni prototipovi, smeli projekti kao i robotoliki objekti.

Android je robot napravljen po uzoru na muškarca, obično oponašajući njegov izgled i ponašanje. Reč potiče od grčkog andr-, što znači „čovek, muškarac“, i sufiksa -eides, što znači "pripadnici, srodnici" (jednina eidos). Iako je pojam idealnog androida do danas ostao vezan samo za naučnu fantastiku, humanoidni roboti već postoje.

GuRoo (GuRoo) je humanoidni robot razvijen Mobil Robotiks Laboratoriji (Mobile Robotics Laboratory) u Školi za informacione tehnologije i električni inženjering na Univerzitetu Kvinsland u Australiji.

Razmere

* Visina: 1.2 metra
* Masa: 38 kilograma

Naslov: Re: Vestacka inteligencija Pet Dec 11, 2009 1:28 pm

Dedblou (izvorno engl. Deadblow - udarac smrti) je borbeni robot napravljen i upravljan od strane Granta Imahare (Grant Imahara). Napravljen je od titanijuma i visokokvalitetnog aluminijuma a izrada je koštala preko 20 000 američkih dolara. Njegovo oružje je pneumatski čekić. Učestvovao je takmičenju BetlBots (BattleBots) u srednjoj klasi težine, gde je pobedio u dve runde i bio rangiran drugim mestom u svojoj klasi.

Nakon ovoga, robot će zajedno sa Grantom učestvovati u eksperimentima poznate emisije Mitbasters (Mythbusters). Na početku članka, Grant naređuje svom robotu „Drži ga, dečko“.

Delta roboti su vrsta pralelnih robota, koje karakterišu tri ruke pričvršćene za bazu robota. Ključna tačka dizajna delta robota je korišćenje paralelogramskih konstrukcija ruku koje podešavaju orijentaciju posledljeg segmenta robota, koji vrši posao.

Najčešća primena mu je u fabrikama, gde se koristi za hvatanje i pakovanje, pri čemu je dosta brz.

Naslov: Re: Vestacka inteligencija Pet Dec 11, 2009 1:29 pm

Ludobot (od lat. ludo što znači igra, i jednoj od skraćenica bot što za reč robot) je vrsta veštačkog društva za ljude: „robot za zabavu“.

Primer je Sonijev Aibo, koji je u stvari robot-pas, kućni ljubimac koji odrasta za vreme svog boravka uz gospodara i može da nauči da izvršava do sto glasovnih komandi, što ne znači da će uvek želeti da radi ono što gospodar želi.

Jednostavniji su primeri digitalnih kućnih ljuvimaca, simuliranih preko račinara, kao što su Neopets (Neopets), Tamagočiji (Tamagotchis) ili Digipets (Digipets).

Naslov: Re: Vestacka inteligencija Pet Dec 11, 2009 1:31 pm

Marvin (od Marvin - Mobile Autonomous Robot Vehicle for Indoor Navigation) je pokretni robot razvijen na Robotiks Leb (Robotics Lab) u okviru Univerziteta Kajzerslautern (Kaiserslautern) u Nemačkoj.

Ovog robota čine dva para diferencijalnij točkova, branik zarad sigurnosti pri radu, površinski laserski skeneri za otkrivanje prepreka na prednjem i zadnjem delu, pojas sa ultrazvučnim senzorima za prepoznavanje oštrikh ivica stolova, veb-kamera, još jedan laserski skener postavljen na visini od jednog metra za slobodniji pogled i sistem stereo mikrofona za lokalizaciju izvora zvuka.

Njegov sistem kretanja je baziran na prilaženju objektima a sposobnosi snalaženja ovise o dvodimenzionoj geometriji i topološkoj strategiji.

Tehničke osobine

* Dužina: 72 cm
* Širina: 72 cm
* Visina: 120 cm
* Težina: oko 80 kg
* Maksimalna radna težina: oko 100 kg
* Napajanje: 2 olovne baterije, svaka 12V
* Radno vreme: oko 3 sata
* Kretanje: Diferencijane osovine sa dva eketro motora
* Maksimalna brzina: 4.3 km/h
* Upravljanje: Kontrolni sistem od 2 Makson-motora (Maxon-Motor), kontrolisan preko kartice za procesiranje digitalnih signala (DSP-Board, DSP - Digital Signal Processing)
* Kompjuter: 1 ugrađeni Personalni računar
* Senzori: 2 SICK laserska skenera, ultrazvučni pojas, 2 mikrofona, veb kamera

Tim tvoraca

* Karsten Hilenbrand (Carsten Hillenbrand)
* Tobijas Lukš (Tobias Luksch)
* Jens Vetah (Jens Wettach)
* Jasir Niaz Kan (Yasir Niaz Khan)

Naslov: Re: Vestacka inteligencija Pet Dec 11, 2009 1:33 pm

Matilda (Matilda) je oklopljeni robot koji liči na vepra. Učestvovao je u svim epizodama britanske serije „Ratovi robota“ (Robot Wars). Do pete epizode, robot je bio naoružan motornom testerom koja se nalazila na brzorotirajućem disku, smeštenim na njenom zadnjem delu. Na prednjem delu su se nalazile pokretne kljove. Najupečatljiviji momenat njenog nastupa je izgubljena bitka protiv Rejzera (Razer) u četvrtoj epizodi.

Papero (PaPeRo) je lični robot koji se razvija u japanskoj firmi NEC Corporation. Upečatljiv je po svojoj prijatnoj pojavi i mogućnosti raspoznavanja lica (engl. Facial Recognition System. FRC). Razvoj robota je počeo 1997. sa prvim prototipom Er-100 (engl. R100) da bi do godine 2001. stigao do imena PaPeRo, što je skraćenica za „Lični robot partnerskog tipa“ (engl. „Partner-type Personal Robot“).

Papero je bio istraživan i razvijan sa namerom da bude partner čoveka i da bude u stanju da živi s njim. Iz ovog razloga ima različite osnovne funkcije za komunikaciju i saradnju sa ljudima.

Od prvog predstavljanja Papera nastalo je nekoliko različitih verzija, koje uključuju verziju za negu dece, revizije od 2003. i 2005. i „Pape-džira“ (PaPe-Jiro) - robotskog komičara. U godini 2006. predstavljen je virtuelni Papero koji može postojati na svakom personalnom računaru koji radi pod operativnim sistemom Majkrosoft vindouz.

Naslov: Re: Vestacka inteligencija Pet Dec 11, 2009 1:35 pm

Paro je terapeutski robot koji liči na bebu foke (Phoca groenlandica). Napravljen je sa namerom da ostvari opuštajući efekat i probudi emocionalne reakcije kod pacijenata u bolnicama i ustanovama za specijalnu negu. Ostvareni rezultat je sličan terapiji kućnim ljubimcima, ali bez njenih negativnih aspekata.

Dizajner robota je Takanori Šibata (Takanori Shibata) je sa razvojem počeo početkom 1993. na Institutu za istraživanje inteligentnih sistema, u vlasništvu japanskog državnog instituta za naprednu industrijalnu nauku i tehonlogiju (AIST - National Institute of Advanced Industrial Science and Technology). Paro je 2001. po prvi put prikazan u javnosti, bio je najbolji Komdeksov (COMDEX - Computer Dealer's Exhibition) finalista 2003. dok su se ručno izrađene verzije prodavale od 2004.

Robot ima dodirne senzore i reaguje na maženje pomeranjem svog repa i otvaranjem i zatvaranjem svojih očiju. Takođe reaguje na zvuke i može da nauči svoje ime. Pokazuje emocije poput iznenađenosti, sreće i ljutnje. Poizvodi zvuke slične zvucima prave bebe-foke i (za razliku od bebe-foke) aktivan je u toku dana dok noću spava.

Naslov: Re: Vestacka inteligencija Pet Dec 11, 2009 1:37 pm

PetroulBot (PatrolBot - pəˈtroʊlbɒt) je programabilan uslužni robot opšte namene, napravljen od strane firme MobajlRobots (MobileRobots Inc). Pri različitim sklopovima, PetroulBotovi služe kao osnova kompanijama koje razvijaju robote-dostavljače, robote za obezbeđenje, robote za nadgledanje okruženja, vodiče i ostale robote predviđene za rad u zatvorenom prostoru.

Sposobnosi

PetroulBot može da nadleda zgrade, izrađuje planove objekata i autonomno patrolira njima koristeći ugrađen senzor za lasersko merenje odstojanja. Koristi Karlo/Markov stil lokalizacije i modifikovanu iterativnu pretragu za upravljanje. Ako je hodnik blokiran, traži alternativne puteve; ukoliko postoje prepreke na putu, zaobilazi ih. Robot takođe vrši samopunjenje u svojoj automatizovanoj stanici, kada je to potrebno. Kao bežična (Wi-Fi) jedinica može da radi autonomno ili da bude kontrolisan iz daljine.

Primene

PetroulBot je robot-baza koja se integriše sa sigurnosnim alarmima, HVAC sistemima, električnim vratima, liftovima i ostalim sistemima u obezbeđenom objektu, pri čemu je programabilan prema potrebama vlasnika. Moguće primene su mu u: sistemima za preživljavanje, obezbeđenju, kontrolisanju parametara sistema, otkrivanju opasnosti, i dostavljanju.

Pripremljen kao robot za preživljavanje, PetroulBot pruža bežično nadgledanje i dvosmerni prenos zvuka preko kamere, mikrofona i zvučnika. Može biti upravljam ručno ili autonomno. Uljezi su vidljivi po putanjama koje ostavljaju za sobom dok hodaju - što se prati laserom. Senzor za gas određuje sadržaj kiseonika, ugljen-doksida i Vodoonik-sulfida (H2S) i pri kritičnim i nepogodnim situacijama može da aktivira alarm na robotu ili ovu informaciju dostavi svojoj stanici. Slično je sa dimom i temperaturom. PetroulBot je jedinstven po tome što je napravljen tako da može da ima dodatne senzore, otvore i jedinice kao i po svom grafičkom kontrolnom interfejsu.

Naslov: Re: Vestacka inteligencija Pet Dec 11, 2009 1:40 pm

Robosaurus (engl. Robosaurus) je transformišući robot-dinosaurus, napravljen od strane Dauga Malevičkog (Doug Malewicki) godine 1989. i trenutno je u vlasništvu firme Monster Robots (Monster Robots, Inc).

Robosaurus je dizajniran po uzoru na Tiranosaurusa reksa i ima hidraulički pokretane ruke, prste sa kandžama, vilicu, kao i bacač plamena postavljen u glavi zarad efekta vatrenog zadaha, pri čemu se plamen izbacuje iz nozdrva.

Takođe je dizajniran po uzoru na transformerse, posedujući mesto za vozača u svojoj glavi i raspolažući mogućnošću da se transformiše u prevozno sredstvo. Učestvovao je u moto-događajima (konkretnije monster trak - Monster Trcuk) i aero-mitinzima gde je "jeo" i spaljivao vozila poput automobila i malih aviona. Maksimalna visina mu je 40 stopa ili oko 12 metara.

Robosaurus se može smatrati delom popularne kulture, a danas se u svetu mogu videti njegove razne imitacije. Na početku svoje karijere bio je parodizovan sa „Trak-o-saurusom“ (Truck-o-saurus) u epizodi „Simpsonovih“ (Simpsons).

Godine 1994. je učestvovao na En-Bi-Si (NBC) u filmu „Čelična pravda“ (Steel Justice), koji je bio originalno napravljen kao skeč za TV-šou. Takođe je igrao ulogu u skeču „Šou Večeri“ (The Tonight Show) sa Džejom Lenoom (Jay Leno). Robosaurus-olike mašine su se takođe pojavile u video-igrama, najizraženije u „Monster Trak Mednes“ (Monster Truck Madness), „Čudovište 4x4: Gospodari metala“ (Monster 4x4: Masters of Metal) 2004. godine, u Matelu (Mattel) itd.

Mašine bazirane na sličnom konceptu uključuju Megasaurusa i Transaurusa, kao i manje direktne imitacije, poput „Draka Dragonatora“ (Drako the Drangonator) i „Tranzile“ (Tranzilla)

Naslov: Re: Vestacka inteligencija Pet Dec 11, 2009 1:42 pm

Robot (od slovenskog - роб, робота, работа - težak, prisilan rad) je elektro-mehanička jedinica koja je u stanju da autonomno, po nekom programu, ili pod kontrolom čoveka izvodi određene zadatke. Roboti se koriste za izvođenje zadataka opasnih, teških ili napornih za ljude. Na primer sakupljanje nuklearnog otpada ili slaganje velikog broja žica prema boji, kao i repetitivne poslove gde se zahteva istrajnost i preciznost, kao što je sklapanje motora i šasije automobila.

Roboti koji imaju oblik ljudskog tela se još zovu humanoidni roboti. Ako je uz ovo još i svrha da se po njihovim ostalim karakteristikama, kao što su kretanje, govor, gestikulacije itd, što više približe ljudskim bićima, radi se o androidima. Ovaj termin se ipak češće sreće u naučnoj fantastici.

Inteligenciju koju robot poseduje čini u stvari program ili sistem programa, koji određuje sposobnost robota da prepozna određene situacije i da se u njima snađe ili ih rešava, ponašajući se na pravi način ili čak iz sopstvenog iskustva uči kako da se snalazi u novim situacijama i rešava nove probleme. Ova vrsta inteligencije se zove još i veštačka inteligencija i predstavlja zasebnu granu nauke.

Izraz „robot“ se prvi put pominje u drami Karela Čapeka „R.U.R.“.

Naslov: Re: Vestacka inteligencija Pet Dec 11, 2009 1:44 pm

Kenđi Urada (1944—1981) je prva osoba koju je ubio robot.

Kenđi je bio 37-godišnji inženjer održavanja u jednoj Kavasakijevoj fabrici. Dok je radio na pokvarenom robotu, zaboravio je da ga potpuno isključi, posle čega ga je robot gurnuo u mlin.

Kao posledica njegove smrti, fabrički roboti su sada ograđeni da se ovakve nesreće više ne bi dešavale.