Secanje na patrijarha Pavla

Naslov: Secanje na patrijarha Pavla Uto Nov 17, 2009 12:39 pm

Od slabasnog decaka, za cije zdravlje je rodbina palila svecu, preko skolovanja,monaskog zivota i naucnog rada, stigao je dotle da ga proglase naslednikom Svetog Save i zivim Svecem.
Rodjen je 11.9.1914godine kao Gojko Stojcevic u Slavonskom selu Kucinci (tada Austrougarska, sada Hrvatska),u porodici siromasnih zemljoradnika. Imao je veoma tesko detinjstvo, u mladosti je bio bukvalno na samrti.
Gimnaziju je zavrsio u Beogradu,a sestorazrednu Bogosloviju u Sarajevu. Bogoslovski fakultet je studirao u Beogradu.
Rano je ostao bez roditelja. Otac mu je bio na radu u Americi,gde je dobio tuberkulozu i vratio se kuci samo da umre. Gojko je tada imao tri godine. Ubrzo mu i majka umire. Srpskog Patrijarha je odgajila tetka. Shvatila je da je on slabasno, bolesljivo dete,pa ga je oslobodila teskih seoskih poslova i omogucila mu da se skoluje.
Tokom skolovanja iz veronauke je imao dvojku i vise je voleo matematiku i fiziku,a tek pod uticajem rodbine upisuje Bogosloviju. Dok je studirao na Bogoslovskom fakultetu, uporedo je vanredno zavrsavao i gimnaziju samo da bi mogao da upise Medicinski fakultet.Stigao je do druge godine medicine, a bogosloviju je sticajem ratnih okolnosti diplomirao tek 1942godine.
“Zahvaljujuci diplomi tadasnjeg Teoloskog fakulteta,uspeo sam da se,po dolasku II svetskog rata iz Slavonije vratim u razruseni Beograd. Najpre da bih se izdrzavao,radio sam na gradjevinama,ali takve fizicke napore nisam mogao da izdrzim ,pa sam se razboleo... Utociste sam nasao u vise manastira po Srbiji (Vujin kod Gornjeg Milanovca, Sv.Trojica kod Ovcar Banje, Blagovestenje u Ovcarsko-kablarskoj klisuri,Raca pod Tarom). Otac Justin me je poveo najpre u manastir Vujin,gde sam se,postedjen teskih poslusanja, najvise posvetio citanju,jer je moj zastitnik imao mnogo knjiga znalacki odabranih” -napisao je patrijarh u autobiografskom spisu “Bez osuda,otvoreno,ocinski”.
Negde u leto 1945.g. otac Justin je Gojka odveo u manastir Blagovestenje,gde je i sam bio premesten. Tamo se Pavle konacno odlucio da, zbog bolesti, ne moze biti svestenik. “Svestan, dakle, da taj poziv nije za mene i da, odmalena bez roditelja, ne mogu imati svoju porodicu, zamonasio sam se uoci Blagovesti 1946.g. Zavrsetak rata nije doneo kraj kraj iskusenjima ni narodu ni Crkvi. Sa odlukom okupatora nije se povuklo i ono “zlo domace” ,vec je nastavilo da zavadja i zastrasuje ljude na razne nacine, pod vidom borbe protiv narodnih neprijatelja...”
Pavle je u cin jeromonaha unapredjen 1954.g.,a arhimandrit postaje 1959.g.Od 1955.-1957.g bio je na postdiplomskim studijama u Atini. Ostalo je zapisano: Jednom prilikom je jedan velikodostojnok SPC, raspitujuci se o nasim djacima u Atini, dobio ovakav odgovor:”Kada bi nasa grcka crkva imala pet svestenika kao sto je vas Pavle, ne bi se bojala za svoju buducnost,vec bi bila najjaca crkva na svetu...”
Za episkopa rasko-prizrenskog Pavle je izabran 29.5. 1957.g., a patrijarh srpski Vikentije posvecuje ga 21.9. iste godine u Sabornoj crkvi u Beogradu.
U svojoj eparhiji obnavljao je i gradio nove crkve,posvecivao i monasio nove svestenike i monahe. Starao se o Prizrenskoj bogosloviji, gde je drzao predavanja iz crkvenog pojanja i crkvenoslovenskog jezika. Cesto je putovao, obilazio i sluzio u svim mestima svoje eparhije. Kao episkop paskoprizrenski svedocio je u UN o stradanju srpskog naroda na Kosovu i Metohiji.

Naslov: Re: Secanje na patrijarha Pavla Uto Nov 17, 2009 12:42 pm

Za patrijarha SPC izabran je 3.12. 1990.g. Izbor tada nije prosao lako. Obavljen je za zivota tadasnjeg patrijarha Germana, mimo njegove saglasnosti. Pavlovo ime naslo se na listi kandidata tek u devetom krugu glasanja. Po Apostolskom nacinu biranja 3 koverte stavljene su na Jevandjelje, promesane u,a jedna je izvucena. Tako je izabran 44. srpski patrijarh Pavle.
“Moje su snage slabe, to svi znate. Ja se u njih ne nadam. Nadam se u vasu pomoc, kazem i ponavljam,u pomoc Bozju kojom me On i do sada drzao. Neka bude Bogu na slavu i na korist Njegovoj crkvi i nasem napacenom narodu u ova teska vremena. Mi nemamo nikakav program patrijarske delatnosti, nas program je Jevandjelje Hristovo” ,rekao je tada, neposredno posle izbora, patrijarh Pavle.
Bavio se i naucnim radom. Objavljivao je monografije, studije,visetomne knjige,molitvenike i druge bogosluzbene spise. Dugo godina je bio predsednik komisije Svetog arijerejskog sinoda za prevod Svetog pisma Novog zaveta, ciji je prevod objavljen 1984.g., a 1990.g. i ispravljeo izdanje. Dok je bio vrhovni poglavar SPC ,obnovljeno je i osnovano vise eparhija. Obnovljena je Bogoslovija na Cetinju,otvorena Duhovna akademija u Foci, Bogoslovija u Kragujevcu,a osnovana je i informativna sluzba SPC “Pravoslavlje pres”. Pokrenuo je 1993.g.u Beogradu Akademiju za umetnost i konzervaciju,uspeo da vrati veronauku u skole,a svojim pozrtvovanjem uspeo je i da Bogoslovski fakultet vrati pod okrilje Beogradskog univerziteta, iz koga su ga komunisti izbacili 1952.g. Zbog svih zasluga Bogoslovski fakultet mu je dodelio zvanje pocasnog doktora bogoslovlja.
Gotovo da nema coveka koga nije zadivila njegova skromnost,isposnistvo,mekota duse i spremnost da uvek i svakome pomogne. Jednostavnost je bila njegov zivotni stil. Postoji prica da je patrijarha Pavla jedan agent FBI, koji je bio u njegovom obezbedjenju tokom posete Americi 1992.g., nazvao “svecem koji hoda>. Prethodno se sagnuo i poljubio mu ruku.
Slicne reci mogu da se cuju i sirom Srbije, od ljudi koji su prisustvovali njegovim bogsluzenjima,ali i od onih koji su ga sretali na ulicama Beograda, dok je isao sa stapom u ruci. Mada svi episkopi imaju automobil koji koriste za putovanja po eparhiji,a to cine i mnogi svestenici,patrijarh je svoj automobil koristio samo kada je morao na kraci put. Po Beogradu se uvek kretao peske ili gradskim prevozom.
Slovio je za coveka koji je predstavljao pravu muku za ljude iz obezbedjenja koji su ga pratili. Cesto je znao da im se izgubi na ulici,ulazio je u razgovore sa prolaznicima ili nesto kupovao u usputnim prodavnicama. Brinuo je sam o sebi-sam je spremao hranu,koja je gotovo uvek,preko cele godine,bila posna,a najcesce je jeo obicno povrce na vodi. Samo o praznicima dodavao je malo ulja,retko kad parce ribe. Omiljeno pice i hrana su mu bili sok od paradajza i kopriva. Posebno je interesantno da je patrijarh Pavle ostavljao hranu da odstoji po nekoliko dana pre nego sto bi je pojeo,kako bi ona bila izlozena bakterijama,jer je smatrao da je to blagotvorno za organizam. Odecu je sam sio,krpio i prao.Ni za cipele mu nije bila potrebna nicija pomoc,popravljao ih je i odrzavao sam. Oni koji su imali priliku da borave u sobi u kojoj je spavao kazsu da je po skromnosti podsecala na pravu monasku keliju.
Sto se tice njegovog redovnog posla u Patrijarsiji,trazio je od svih da sve funkcionise sto bolje moze,a sam je nadgleda skoro sve poslove i davao savete.Posle radnog vremena,kada bi radnici otisli kuci,isao je i gasio svetlo ako je gde ostalo upaljeno.Cesto je sam popravljao slavine,roletne,brave na vratima,pa cak i lift.Nije ga bilo neobicno videti ni kako skuplja papire oko glavnog ulaza u zgradu Patrijarsije.
Jednom prilikom je postavio pitanje:”Pasivnim,cak poslovnim odnosom svestenstva prema pastvi,ne odbijamo li od sebe narod koji sve vidi,umesto da ga okupljamo?”A onda je zapisao i ovo:”Da mogu stici,vaskrsli Bog mi je svedok,pred crkvama,bolnicama,pa i pred luksuznim dvoranama za bankete i modne raskosi,stajao bih i licno prosio za stradalu nasu bracu,sestre i decu. Svako od nas trebalo bi,na jedan aktivan nacin,da posrami sve one bahate lakomosti koje zive na tolikim javnim mestima,a ne da se samo zgrazavamo i ocajavamo sto je mracna,opaka bestidnost zavladala svuda oko nas.”
Kada je u leto 1996.g.patrijarh bio u poseti SAD,prihvatio je predloge i molbe tamosnjih vernika da mu operaciju ocne katarakte izvrse u Americi.

Naslov: Re: Secanje na patrijarha Pavla Uto Nov 17, 2009 12:44 pm

Izmedju crkve i politike
Zbog polozaja na kome se nalazio,srpski patrijarh Pavle cesto je bio u kontaktu sa politicarima.Njegovi protivnici su mu zamerali sto je stavio svoj potpis za predejtonski sporazum bosanskih Srba i Slobodana Milosevica,sto je isao na Milosevicev prijem i cak ga jednom primio u Patrijarskom dvoru.
“Dolaze do mene negodovanja sa raznih strana...Biti izvan politike za mene znaci ne praviti razlike medju strankama.Ali,Crkva ne odbija ni one koji misle da su nevernici,pogotovo kad i oni traze nacina da dodju u Patrijarsiju,svejedno iz kakvih namera.Uostalom,ja sam svesteno lice,asveta tajna svestenstva ne pravi odabir koga cete primiti i saslusati ako ga neka muka vodi do vas.A i gresnici su uglavnom veoma nesrecni ljudi,narocito kad su prepuni sebe” ,objasnjavao je patrijarh Pavle.
Cesto su ga kritikovali da je bio naklonjen Milosevicu,sto je Pavle u vise navrata demantovao.U “Slobodnoj Bosni” izjavio je da “Milosevic nije Hriscanin”: “U svojoj knjizi Tudjman kaze za Milosevica da je socijalista.E,sad da li je socijalista ili komunista,ne znam,ali znam da on nema veze sa Crkvom.Milosevic ne ide u crkvu.Crkva nikad nije bila ni za,ni protiv njega.Milosevic bi hteo sve,pa i Crkvu da okrene u svoju korist”.
Pavle je govorio i da Crkva nema svoju partiju:”Do mene su dolazile i pismene i usmene poruke da sto god jea kazem,s’obzirom na mesto na kojem sam,sve je politika:ili si za stranku ili si za opoziciju.Ja sam im na to odgovorio da je taj princip uzak-rekao je jednom prilikom patrijarh,i dodao da u crkvi vazi princip apostola Pavla,koji je rekao:”Ako jedete,ako pijete,ako sta drugo cinite,sve na slavu Bozju cinite”. –Dakle sve moze biti kako Bog hoce,a moze i suprotno.Pod to spada i politika.
Njegova svetost se tokom celog zivota trudio da se ne mesa direktno u politiku.Apelovao je na razum,mir,sabornost i covekoljublje.Nikada nije izlazio na izbore,sve do 2006.g. i glasanja za novi ustav Srbije.Tada se narodu obratio putem televizije i pozvao da izadje na biralista.
Ostace upamcene reci patrijarha Pavla,koji je jednom rekao da ne pristaje ni na veliku ni na malu Srbiju ako bi bile posledice zlocina. “Meni se pripisuje da vodim Srbe u rat radi odrzavanja velike Srbije.Medjutim,ako bi trebalo da se odrzi velika Srbija zlocinom-ne pristajem,neka nestane velike Srbije.Ako bi trebalo da se odrzi mala Srbija zlocinom,opet ne pristajem,neka nestane i male Srbije.Ako bi trebalo da se odrzi poslednji Srbin zlocinom,opet ne pristajem,neka nas nestane,zlocinom da se odrzimo to ne”!

Naslov: Re: Secanje na patrijarha Pavla Uto Nov 17, 2009 12:47 pm

Pouke patrijarha Pavla Srbima i svim ljudima:
“Cuvajmo se od neljudi,ali se jos vise cuvajmo da i mi ne postanemo neljudi”
Nikada nije davao neodmerene izjave,nikada nije podsticao na sukobe.Uvek je mirio,uvek je smirivao i vracao sve univerzalnim hriscanskim vrednostima...
“Zakon Jevandjelja mora se primeniti za zakon drazve” ,naglasavao je je patrijarh otvoreno se suprostavljajuci rezimu Slobodana Milosevica,a narod upozoravajuci da se “sili treba prikloniti samo zato sto ona Boga ne moli” i da nije na odmet “mudrost zmije,a krotkost goluba”.
“Uzdam se u Boga da ce ovim vlastima otvoriti oci da ovaj namuceni narod prestanu zlostavljati”
“Ovi dogadjaji slute na najgore,pa zato ne prestaje da ocinski molim i preklinjem,kako ogorceni narod,mlade i stare,da se uzdrze od svakog izazivanja nereda,tako i one naoruzane da budu cuvari reda i mira,a ne vlasti koja tragicno po sve nas sve vise tone u neznanju sta radi”. Nekoliko dana pre ove poruke,na Spasovdan,patrijarh Pavle je predvodeci oko pola miliona Beogradjana u praznicnoj litiji,prosao kroz kordon policije.
“Nevolja je bilo i bivace,ljudi i neljudi je bivalo i bivace.Okolnosti ne zavise uvek od nas,ali da li cemo biti ljudi ili neljudi to od na zavisi”.
“I danas kad se nad Kosovom i Metohijom nadvijaju crni oblaci,podsecam vas na hriscansku obavezu i ljubav prema neprolaznim vrednostima”.
“Milioni obicnih ljudi zrtve su nemastine i gladi,dok manji broj zivi u neogranicenoj raskosi i telesnim zadovoljstvima.Mnogi narodi mukom i krvlju stecenu slobodu brane od nasilja globalistickog sistema”-Vaskrsnja poslanica2007.g.,upozoravajuci na opasnost laznih sloboda i demokratija i nametanje “unapred spakovanih i gotovih resenja”.

Naslov: Re: Secanje na patrijarha Pavla Uto Nov 17, 2009 12:49 pm

Veliki saljivdzija:
Za blazenopocivseg patrijarha Pavla vezano je mnostvo anegdota koje svedoce o snazi njegovog duha i bistrini njegove svesti.
Na 1prijemu u Beogradu bivsi americki ambasador Vorijen Cimrman pitao patrijarha sta SAD mogu da ucine za SPC,a patrijarh mu je odgovorio:”Samo nemojte da nam odmazete,na taj nacin ce te nam pomoci”.
Pavel je cesto prolazio pored cuvene beogradske kafane “znak pitanja”,prisao mi je 1boem koji je redovno dolazio u kafanu,i pripit ,obratio mu se recima:”Vasa svetosti,nas dvojica smo najbolji ljudi u Beogradu”, na sta mu je patrijarh odgovorio:”Jesmo,jesmo.al’kad popijemo,onda nista ne valjamo”.
Na zahtev nekih episkopa da im se poveca plata Pavle je odgovorio:”A zasto,kad ne mozemo ni ovo sto smo imali do sada da potrosimo?”
1 mu je dosao neki covek cetrdesetih godina, tvrdeci da mu se ukazala Bogorodica.Patrijarh ga je pazljivo saslusao i kazao:”Slusajte,gospodine,ja sam dugogodisnji kaludjer i vladika skoro 50godina,svakoga dana sluzim Bogu i ni andjeo mi se jos nije javio,a vama se Bogorodica javila!Nemojte,molim vas.”
Fotograf Vican Vicanovic pozeleo je da fotografise patrijarha Pavla,i obratio mu se :”Vasa svetlosti (umesto svetosti),na sta mu je patrijarh odgovorio:”Kad sam vec svetlost,sta ce vam blic”.
Ispred patrijarsije bili su parkirani luksuzni automobili,patrijarh je svog pratioca upitao ciji su,i dobio odgovor da su oni vlasnistvo spiskopa SPC.Patrijarh je na to kazao:”O Bog ga video,sta bi tek vozili da nisu dali zavet skomnosti”.Patrijarh Pavle se 1uputio na Banovo Brdo,na sluzbu u crkvu,iodbio pratioca da ide automobilom,vec autobusom.Na podsecanje pratioca da je nezgodno da ide gradskim autobusom,jer je leto i zene idu prilicno razgolicene na Adu Ciganliju,patrijarh je kratko odgovorio:”Svako vidi ono sto hoce...”

Naslov: Re: Secanje na patrijarha Pavla Čet Dec 03, 2009 11:27 am

BILJKE KOJE JE VOLEO I BRAO

U dvoristu manastira Rakovica, tik uz grob patrijarha Dimitrija, do pre nekoliko dana cvetale su zute hrizanteme. Danas na tom mestu, izmedju drveta mlade jabuke i visoke tuje (vrste cempresa), pociva njegova svetost patrijarh srpski gospodin Pavle.

Oba drveta zasadjena su ranije, daleko pre nego sto se saznalo da je poslednja volja njegove svetosti da se sahrani bas na tom mestu. Tako se upokojeni patrijarh, rekli bismo slucajno ili pak po Bozijoj promisli, nasao izmedju jabuke i tuje, listopadnog i cetinarskog, severa i juga, prolaznog i vecnog.

Njegova vecna kuca, kazu oni koji su ga dobro poznavali, slicna je svemu sto je on bio u zemaljskom zivotu: skromna je, tiha i zelena. Svako ko je poznavao patrijarha znao je sa koliko ljubavi je pricao o biljkama, sa koliko volje je za njima tragao po prirodi, koliko je u ishrani na njih polagao.

Jutarnje liturgije njegova svetost uglavnom je drzao u kapeli Svetog Simeona Mirotocivog, u zgradi Patrijarsije. Medjutim, njegova nedeljna i praznicna bogosluzenja bila su vezana za Sabornu crkvu. Pre i posle liturgije voleo je da proseta portom crkve u kojoj dominiraju stara tisova stabla, pod zastitom drzave, sa mocnim krosnjama ispod kojih pocivaju Dositej i Vuk.

Jednom takvom prilikom, izmedju ploca spazio je izniklo drvce. Zastao je, dobro ga pogledao i zaceprkao svojim patrijasiskim stapom: « Vidite, ova prelepa biljka nije za ljudsku upotrebu – obratio se ljudima koji su ga okruzivali. – Nijedan lek iz nje ne moze da se proizvede, ne moze da se izdelje posuda, niti da se bilo sta drugo napravi. To je kiselo drvo!»

Ova epizoda mali je primer koliko je patrijarh opazao i poznavao svet oko sebe, koliko se radovao svakoj biljcici, makar ona bila i kiselo drvo.

Dok je bio episkop raskoprizrenski, vladika Pavle je cesto kalemio voce u basti, ali i mnogo vremena provodio u prirodi. Poznato je da je i u najudaljenija sela isao peske, usput razgledajuci zivi svet. Cesto je u prolece brao lekovito bilje u podnozju sare, a zatim pune vrece na ledjima donosio do vladicanskog dvora u Prizrenu, gde je stolovao. Tamo je susio travke koje su, kako je govorio, mirisale kao Duh sveti.

Njegovi najblizi saradnici pricaju da je u to vreme posebno voleo da traga za Origanom i uvek je govorio da rasta na svim nasim planinama, na odredjenoj nadmorskoj visini. Uveravao ih je da taj zacin ne uspeva samo na mediteranu, vec da ga ima na celom Balkanu. Pomno je pretrazivao tle u potrazi za pupoljcima, jer je origano trebalo brati pre nego sto se raspukne u bele i ljubicaste cvetove. Sekao bi zatim celu grancicu sa pupoljcima i susio je okrenutu naopako. Kasnije bi odvajao listice i mleo ih. Uvek je u dzepu nosio ovaj zacin i dodavao ga povrcu koje je jeo.

Patrijarh je po poljima sakupljao kamilicu, zalfiju, hajducku travu, nanu odkojih je kasnije kuvao cajeve, a ostalo je upamceno da je sa velikom sigurnoscu razlikovao jestive od nejestivih gljiva.

Naslov: Re: Secanje na patrijarha Pavla Čet Dec 03, 2009 11:29 am

Patrijar Pavle je tvrdio da je covek stvoren kao vegeterijanac.

Po stupanju na patrijarski tron i premestaja u Beograd, patio je za cvetnim kosovskim poljima. U setnje je odlazio na obliznji Kalemegdan, posebno u prolece kada bi i u gradskom parku tragao za mladim maslackom, njegovom omiljenom salatom.

Mlade nezne listove donosio bi u Patrijarsiju i dugo prao pod mlazom vode, a zatim ih davao kuvarima da ga zacine po njegovom ukusu – sa malo sirceta divlje jabuke i morskom solju.

Iz jedne takve sakupljacke setnje potice i zgoda koja se godinama prepricava po Patrijarsiji. Patrijarh je postio cele godine, jeo je povrce na vodi, a samo u retkim slucajevima bi kanuo malo ulja. Ulje je za njega predstavljalo pravu gozbu. Jednom prilikom dok je tragao za maslackom po Kalemegdanu,objasnjavao je svom pratiocu kako je blagotvoran za organizam. Ovaj se na to nadovezao: - Da, posebno je lepa salata kad se maslacku doda maslinovo ulje, sirce, malo bibera, pa sve zacini belim lukom...

Patrijarh Pavle se na te reci okrenuo i rekao: - Zderonjo !

Samo u retkimprilikama patrijarh bi uzimao poneki komad ribe, dok se gotovo svakodnevo moglo videti kako iz dzepa vadi maramicu sa zavijenom glavicom crnog luka i u slast je jede. Kuvana blitva, spanac, karfiol, kopriva, krompir, svezi crni i beli luk su se mogli naci na njegovoj trpezi.

Voleo je grozdje,a izuzetno postovao vino za koje je govorio da je cista energija. Ipak, nije odobravao napijanje i cesto se u razgovoru vracao na svog rodjaka koji je popio roditeljsko imanje. Koji gutljaj vina uzimao bi samo tokom pricesca i na Lazarevu subotu, njegovu krsnu slavu. Omiljeno pice i zimi i leti, bio mu jr kuvani paradajz, a voleo je da popije i soljicu caja ili vocnog soka. Kafu nikada nije uzimao.

Jos 1 anegdota: Patrijar Pavle bio je poznat po stedljivosti. Saradnici pricaju da se bukvalno pridrzavao stiha iz Molitve Gospodnje: «hleb nas nasusni daj nam danas». Na kraju obeda pazljivo bi sadrzaj iz tanjira obrisao koricom hleba, a zatim pokupio i poslednju mrvicu na salvetu i sve pojeo.

Hranu nije bacao, cak ni kad bi se ukvarila. Tako je jednom prilikom neki stari sir dao svom trpezaru. Ovaj ga je pojeo i dobio stomacne smetnje. Kad se oporavio, dosao je kod patrijarha i rekao: - Do sada su trpezari uvek trovali patrijarhe. Vi ste prvi patrijarh koji je pokusao da otruje trpezara.

Zbog ovakvih navika u ishrani cesto je dovodio u nezgodnu situaciju ljude sa kojima bi obedovao, posebno kada se ne posti. Videvsi krajnje skroman sadrzaj patrijarhovog tanjira, mnogi su iz kurtoazije sledili njegov primer.

Ishrana bogata vitaminima i mineralima, duge setnje po prirodi, rani odlazak na spavanje i redovno odmaranje ucinili su da njegova svetost dozivi skoro stotu.

Casopis Magicno bilje