Zadnje teme | » SokovniciNed Jul 23, 2023 10:26 am od Arijel5 » moj kuvarNed Jun 21, 2020 2:15 pm od zugicradovan » kolaci od sojeNed Apr 28, 2019 4:11 pm od zugicradovan » Soja poreklo priprema i jos po nestoPon Apr 01, 2019 6:52 pm od zugicradovan » kuhinjski aparati za pripremu sirove hrane?Pet Jan 25, 2019 9:47 am od Pevaljka » Sojino mlekoPet Feb 23, 2018 5:17 pm od zugicradovan » Novi clanSub Jul 18, 2015 9:26 pm od TechnciKing » Veganski omletPet Maj 15, 2015 11:08 am od AmonRa » Vitamix blenderPet Maj 15, 2015 10:44 am od AmonRa » Imate li savet?Sre Mar 25, 2015 11:53 am od Rodman » Totalna terapija Rudolfa BrojsaNed Mar 15, 2015 9:37 pm od statomir » Šta raditi kada su ukućani mesožderi?Sre Jan 28, 2015 10:00 am od Adonia » ZAPECENE MAKARONE SA PARADAJZOMPet Dec 26, 2014 8:58 pm od cmile » Musaka od spanaca i pirincaPet Dec 26, 2014 3:05 pm od cmile » potrbni saveti novajliji....Pet Dec 26, 2014 2:03 pm od jelena1gol » Tofu - uradi samČet Nov 20, 2014 6:22 pm od zugicradovan » Koliko nas je na Facebook-u?Pon Nov 17, 2014 6:49 am od Drama » Biljna mleka u aparatuČet Nov 13, 2014 9:52 pm od Branko » 80/10/10 DietČet Avg 28, 2014 7:56 am od Branko » Lijek za rak ?Pet Jul 25, 2014 10:12 am od armageddon381 |
Ko je trenutno na forumu | Imamo 74 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 74 Gosta :: 1 Provajder Nema Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 326 dana Sub Sep 17, 2011 2:08 pm |
Čajevi za |
|
|
| OGROZD | |
| | Autor | Poruka |
---|
anasana Urednik
Broj poruka : 2174 Godina : 45 Lokacija : Novi Beograd Datum upisa : 09.02.2009
| Naslov: OGROZD Pon Okt 19, 2009 4:58 pm | |
| Ogrozd je divlja biljka, raste u obliku grma, punog ostrog trnja. Plodovi su velicine klikera i dlakavi. Potice sa Bliskog istoka i iz juzne Evrope i Sredozemlja. Doba dozrevanja je kratko i domaci ogrozd retko kad stize do pijacnih tezgi, jer nije dovoljno popularan kod nas, i skoro je zaboravljen. Poslednjih godina moze se nabaviti kod mnogih proizvodjaca rasada i spada u voce koje se ne prska. Poslednjih godina ogrozd pocinje da se sadi i kod nas. Spada u nase stare grmovite vocke, cija kultura je vremenom kod nas skoro zanemarena. Nekada je obicno sadjen za licnu upotrebu i svaka basta imala je najmanje 1-2 grma. Kada se govori o ogrozdu, misli se na onaj ciji su plodovi svetlo zelene ili svetlo zute boje. Danas ima ogrozda u svim bojama, jer je modifikovan i kao takav se vratio na trziste u svim bojama i danas u bastama vise sluzi za ukras. U mnogim zemljama Evrope, ogrozd je kao divlja biljka odavno prisutan u bastama i dugim kultivisanjem postignute su sorte sa krupnim bobicama i u raznim bojama i kao takav postao je znacajan i popularan. Moze da se jede sirov, ali najcesce se javlja kao sastavni deo vocnih salata ili pripremljen kao pire, moze da se proprema i kao sos i moze da se sluzi uz svezi sir ili jogurt. Ogrozd je prijatnog ukusa i obicno ga deca vole jer lici na klikere. Blagog i sladunjavog je ukusa, i specificnog mirisa. Ako je godina bila suncana on je sladji. U severnim delovima Evrope, gde je leto krace i hladnije, ogrozd je kiseliji i nije omiljeno voce kod dece, ali je zato pun vitamina C. Nas domaci ogrozd je sladak i koristi se za pripremanje slatkog, dzemova, sokova, raznih preliva, a narocito je omiljen za pripremanje nekih torti i kao dodatak za sladolede, vocne salate. Najcesce se kombinuje sa borovnicama i kupinama. Sto je ogrozd zreliji, to se cvrsce zatvara tvrda lupina oko semena, zato se cesce bere dok je nezreo, dok je lupina jos mekana, sto je zapravo steta, jer bogatstvo delotvornih materija razvija se tek kasnije. Bogat je silicijumom (za vezivna tkiva, neutralise otrove teskih metala) i balastnim tvarima (cisti creva). Vocno meso sadrzi puno provitamina A (stiti sluznice, ojacava telesne celije), piridoksin (vitamin B6, za izmenu belancevina, nerve, srce, rast kose), biotin 9za zdravu kozu, punu kosu), a pre svega vitamin C (za imunitet, delovanje mozga i nerava). Upija i veliku kolicinu mangana i magnezijuma iz tla u svoje plodove (vazno za snagu celija, misice, srce), osim toga kaliju i cink, koji podsticu mokrenje (za vezivna tkiva, proizvodnju hormona), cak je i zilava koza bogata vrednim visestruko nezasicenim masnim kiselinama, koje omogucuju boju iskoristivost karotena koji se nalazi u vocnom mesu. | |
| | | anasana Urednik
Broj poruka : 2174 Godina : 45 Lokacija : Novi Beograd Datum upisa : 09.02.2009
| Naslov: Re: OGROZD Pon Okt 19, 2009 5:14 pm | |
|
- Ogrozd koristi silicijum u velikim kolicinama za izgradnju robusnih delova skeleta, kao sto su lupine ili za cvrste, krute kapilare, kroz koje crpe svoje prehrambene sokove.
- I ljudski organizam koristi silicijum za izgradnju i odrzavanje cvrstih i stabilnih krvnih sudova. Ogrozdo cete uciniti veliku uslugu vasim krvnim sudovima.
- Moze da pomogne upravo kod slabijih arterija i vena, kod prosirenih vena i popucalih kapilara. Jednonedeljno lecenje ogrozdom moze vas spasiti od daljeg pogorsavanja stanja.
- Ne mozete jesti samo kisele ogrozde, kupite blaze, zute ogrozde i pripremite ih.
- Za pripremanje dzemova i sokova od ogrozda odstranite cvetove i ostatke peteljki sa bobica i operite ih dobro u vrucoj i hladnoj vodi. Nakon toga razrezite plodove od kojih cete pripremiti marmeladu, stisnite ih presom za voce ili sameljite u blenderu.
- Za vocne salate i dezerte koristite plodove zajedno sa korom, a zrelije plodove prepolovite ili razrezite na cetvrtine.
Lecenje ogrozdom:
- Cisti i prazni creva.
- Izbacuje vodu iz organizma mokrenjem.
- Poboljsava iskoriscavanje belancevina.
- Odstranjuje teske metale, pogotovu iz mozga.
- Podstice rast kose i stvaranje zdrave koze.
- Jaca krvne sudove i vezivna tkiva.
Najbolje je da ogrozd zaledite kao plod ili pire i da ga u zimskom periodu koristite kad pozelite. Jedino na taj nacin ga mozete sacuvati bez konzervansa. | |
| | | | OGROZD | |
|
| Dozvole ovog foruma: | Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
| |
| |
| |