Šampinjoni su OK, ali...

Sampinjoni se prskaju protiv ucrvljavanja..
razocaracu te kad ti kazem da je to redovna praksa i za bukovace...
Mislim da ako se ne moze kupovati bilosku proizvodnju (kontrolosanu) onda je poprilicno velika sansa da su svi proizvodi u nekom datom momentu bili prskani protiv neke bolesti ili parazita.Ovo se odnosi i na voce i na povrce i na gljive ...na sve prakticno...
Zao mi je ali je tako.

zelika ::

Sampinjoni se prskaju protiv ucrvljavanja..
razocaracu te kad ti kazem da je to redovna praksa i za bukovace...
Mislim da ako se ne moze kupovati bilosku proizvodnju (kontrolosanu) onda je poprilicno velika sansa da su svi proizvodi u nekom datom momentu bili prskani protiv neke bolesti ili parazita.Ovo se odnosi i na voce i na povrce i na gljive ...na sve prakticno...
Zao mi je ali je tako.

Odakle ti ideja da se bukovace prskaju? To je veoma otporna gljiva, a ako se gaji u kontrolisanim uslovima, nema razloga za bilo kakvo koriscenje hemije. Kod nas ni jedan proizvodjac bukovaca ne prska svoje gljive.

mi smo nekada gajili bukovacu
ona jeste otporna kao sto i sama kazes ali ovo je iz naseg licnog oskustva
prskali smo sa blagim rastvorom insekticida (ni ja ni muz se vise ne sjecamo koji je bio-imao je vrlo brzi rok raspadanja oko sedam dana) po povrsini dzakova da bi se sprijecilo da se gljive ucrvljaju
mozes li to da nazoves bioloskom proizvodnjom
sad mozemo da naglabamo kako zbog slabosti rastvora i sto je prskano prije izbijanja bukovaca (izmedju plodonosenja) to bilo bezazleno (mi smo se ponasali najsavjesnije sto smo mogli)
ja bi svim proizvodjacima prilazila oprezno
ne ispitujem niciju iskrenost ili pravicnost...ali recimo da sam nepovjerljiva po prirodi
znam iz nekih bivsih kontakata da puno ljudi ne uzima za ozbiljno upustva za koristenje hemijskih sretstava pa idu onom logikom "cek da uspem jos koju mjericu cisto da bude djelotvornije"....dosta toga lezi u neznanju ali mnogo ljudi se bavi sa stvarima koje kompletno ne razumije ....
evo to je nase iskustvo i odatle moja ubjedjenost da ako ne moze da se potvrdi da je proizvodnja bioloska onda i nije

zelika ::

mi smo nekada gajili bukovacu
ona jeste otporna kao sto i sama kazes ali ovo je iz naseg licnog oskustva
prskali smo sa blagim rastvorom insekticida (ni ja ni muz se vise ne sjecamo koji je bio-imao je vrlo brzi rok raspadanja oko sedam dana) po povrsini dzakova da bi se sprijecilo da se gljive ucrvljaju
mozes li to da nazoves bioloskom proizvodnjom
sad mozemo da naglabamo kako zbog slabosti rastvora i sto je prskano prije izbijanja bukovaca (izmedju plodonosenja) to bilo bezazleno (mi smo se ponasali najsavjesnije sto smo mogli)
ja bi svim proizvodjacima prilazila oprezno
ne ispitujem niciju iskrenost ili pravicnost...ali recimo da sam nepovjerljiva po prirodi
znam iz nekih bivsih kontakata da puno ljudi ne uzima za ozbiljno upustva za koristenje hemijskih sretstava pa idu onom logikom "cek da uspem jos koju mjericu cisto da bude djelotvornije"....dosta toga lezi u neznanju ali mnogo ljudi se bavi sa stvarima koje kompletno ne razumije ....
evo to je nase iskustvo i odatle moja ubjedjenost da ako ne moze da se potvrdi da je proizvodnja bioloska onda i nije

Ovo je sasvim druga stvar, što neko prska Bukovače(Pleurotus ostreatus) protiv ucrvljavanja, ali rekla sam ako se gaje onako kako treba tj. u kontrolisanim uslovima, onda joj ništa nije potrebno. Za razliku od bukovače, šampinjon(Agaricus bisporus) je osetljiva i lenja gljiva. Od početka uzgoja, ona se djubri raznim đubrivima u velikim količinama, a u poslednje vreme je kod nas u Srbiji moda da se kupuju samo beli šampinjoni, mada ne znam odakle kupcima ta ideja, jer zreo odnosno dovoljno odrastao šampinjon nikada nije snežno beo, već pomalo kremkast. E, proizvođači su rešili da udovolje i toj potrošačkoj modi, pa su smislili da šampinjone prskaju rastvorom varikine, da bi dugo ostali beli.
Suštinski, kod nas u narodu vlada prilična neobaveštenost o gljivama, o tome kakve su kada su zrele, ili kakve su kada su neupotrebljive, i ljudi nemilice troše gajene otrovne šampinjone, koji i da nisu toliko nađubreni i prskani varikinom, nemaju ni miris ni ukus, a zanemaruju bukovaču koja osim izvrsnog ukusa, u većini slučajeva nema nikakvih otrovnih materija u sebi, a veoma je lekovita. Takođe, zanemaruje se Šii take gljiva (Lentinula edodes), iako je veoma dobro jesti je stalno, oko 150 gr nedeljno. Uglavnom se kupuje kada se ljudi razbole od nekog karcinoma ili tumora, i čuju od nekoga da je to lekovita gljiva.
Pravilnim razmišljanjem o sebi, prevencijom svoga zdravlja, bi se izbegle takve bolesti i situacije.
Mi koji ne jedemo meso smo usmereni na gljive, ali baš zbog toga treba da se dobro informišemo o samim gljivama, o njihovim karakteristikama, o onome što nam one daju i o tome kako da bez greške kupimo kvalitetne i zdrave gljive. Ovo kažem i delom zbog toga što sam mnogo puta videla kako prozvođači bukovače prodaju požutelu, polutrulu gljivu i cene je kao prvoklasnu, i mnogi ljudi nasednu na to i kupe.
Važno je znati da je otrovna čak i najbezazlenija gljiva, ako je prestara, ako je čuvana u plastičnoj kesi (pa makar i u frižideru), a bogami i ona gajena ako je prskana. Zašto? Zato što su gljive akumulatori svega što se nalazi u supstratu sa koga rastu. Obični ljudi koji se ne razumeju u gljive, onaj nadzemni deo zovu gljiva, ali gljiva je mnogo više. Taj nadzemni deo je samo njeno plodno telo, a sama gljiva raste i širi se u zemlji, i zovemo je gljivača. Sve ono što je za samu gljivaču neupotrebljivo i što ona ne preradi, izbacuje u svom plodnom telu, tako da ako se supstrat na kome raste prska, garantovano će ista hemikalija biti sadržana u plodnom telu.
Ja ne jedem gajene šampinjone nikada, jer ih smatram otrovnim gljivama. Američki naučnici su izračunali, da ako svakoga dana jedemo oko 300gr šampinjona, tokom godinu dana, obezbedili smo svoju sigurnu prevremenu smrt, jer unesemo neopisivo veliku količinu hemikalija opasnih po čovekovo zdravlje, u svoj organizam. Po meni, ako kupite šumske gljive na pijaci, imate manji procenat opasnosti od trovanja, nego ako jedete gajene šampinjone.
Nerado pišem ovo, i žao mi je da svima koji ovo čitaju pokvarim uživanje u šampinjonima, ali ako se već povela reč o tome, smtram svojom dužnošću da iznesem podatke kojima raspolažu svi poznavaoci gljiva.
S druge strane, postoji jedna gljivarska poslovica, koja kaže: "Ko kaže da nikada nije pojeo crva u gljivi, taj nikada nije pojeo vrganj." Crvi su normalni stanovnici zdravih i kvalitetnih gljiva, kao što su i normalni stanovnici zdravog i kvalitetnog voća i povrća. Ako neko ne želi da vidi crva u namirnicama, taj se onda nikada neće hraniti zdravo.
Crvi iz bukovače se uklanjaju tako što se bukovača potopi na 5-10min u hladnu vodu i svi crvi izađu iz nje. Ja to govorim iz pozicije onoga ko sam bere gljive u šumi, i naravno, vrlo retko nađe gljivu bez crva.
Prema tome, živeli crvi.

Kad smo moj muz i ja pre desetak godina gajili bukovacu nismo je nicim prskali, a sad je kupujem od uzgajivaca iz okoline Nisa koji takodje ne koristi hemiju pri uzgoju. Inace se slazem sa teorijom o crvljivim pecurkama jer ih i sama rado berem.

I ja gajim bukovacu i nicim je ne prskam. Zao mi je da vas razocaram ali i shii take se moraju malo prskati, tj.supstrat se prska pre sadjenja da bi se izbegle bolesti.

marijana021 ::

I ja gajim bukovacu i nicim je ne prskam. Zao mi je da vas razocaram ali i shii take se moraju malo prskati, tj.supstrat se prska pre sadjenja da bi se izbegle bolesti.

Verovatno je tako, jer ljudi svasta rade da bi na lak nacin zaradili pare. Sustinski, supstrat se ne treba prskati, ako je sterilisan i pripremljen na pravi nacin, jer tada su ubijeni svi moguci nosioci zaraza. U tako pripremljen supstrat se stavlja micelijum, iz koga prorasta plodno telo, tj. ono sto mi zovemo gljiva. Kontrolisani uslovi obezbedjuju dalje zdravlje gljive, a u tako gajenim gljivama nema cak ni crva.