BRZO HODANJE

Redovnim i disciplinovanim brzim hodanjem mnogo mozemo da ucinimo za nase zdravlje i dobro raspolozenje. Hodanje povecava kapacitet pluca, pospesuje protok kiseonika organizmom, povecava srcani kapacitet, stabilizuje krvni pritisak, povecava masu, jacinu, izdrzljivost i pokretljivost misicnog tkiva, opusta, stiti od pogubnog delovanja svakodnevnog stresa, cini nas generalno zdravijima.
Znatno manje opterecuje organizam od trcanja. Predstavlja idealan oblik sportske rekreacije.
Brzo hodanje je atletska sportska disciplina, koja je prerasla u oblik masovne sportske rekreacije, prvo u Americi, pa se brzo rasirilo evropom. Popularnost i masovnost brzog hodanja u uslovima brzog zivljenja koje karakterise nedostatak kretanja, brzo hodanje predstavlja idealan nacin rekreacije bez obzira na godine i kondiciju. Pozitivni efekti su brzo vidljivi, rizik preopterecenosti organizma gotovo ne postoji.
Hodanje posebno prija osobama koje su gojazne, koje boluju od reume, srca, krvotoka, osteoporoze.
Jaca celokupnu muskulaturu, povecava njenu izdrzljivost i elasticnost, znatno usporava trosenje kostanog tkiva, hrskavice i zglobova, predstavlja izuzetno koristan oblik za prevenciju osteoporoze. Doprinosi kvalitetu sna, smanjuje psihicku napetost, ublazava negativne posledice vremena, doprinosi boljem trosenju kalorija i topljenju masnoca.
Narocito u starijim godinama, povecava pokretljivost, koordinaciju pokreta, doprinosi fizickoj nezavisnosti od drugih, motivise za razlicita postignuca. Generalno znatno usporava procese psihofizickog starenja.

Saveti za pocetnike: Ko ima zdravstvene tegobe, pre pocetka treninga obavezno se posavetovati sa lekarom. Za trening odabrati prirodnu podlogu,, stazuu prirodi ili parku, pre nego asfalt. Odabrati udobnu sportsku odecu prirodnih materijala ili sportsku obucu posebno prilagodjenu brzom hodanju koja ublazava pritisak na podlogu.
Pre svakog treninga treba se zagrejati. Za vreme i posle treninga piti dovoljno tecnosti.

Savetuje se osobama koje na radnom mestu uglavnom stoje ili sede, koji se ne bave nikakvom fizickom aktivnoscu, ko posle penjanja stepenicama ostaje bez daha, ko oseca napetost i bolove u misicima vrata,ledja i ramena. Ko posle promene polozaja iz sedenja u stajanje oseca bol u zglobovima.

TEHNIKA BRZOG HODANJA:
Da bi hodanje, nase uobicajeno svakodnevno kretanje, preraslo u oblik sportske rekreacije mora da zadovolji odredjene kriterijume. Prvenstveno mora biti brze od svakodnevnog hodanja, a koraci ucestaliji. Za vreme kretanja telo mora biti potpuno uspravno, noge (kolena) za vreme oslanjanja na podlogu ispruzene, ruke aktivnije. Gornji deo tela mora biti uspravan, ledja sto opustenija, pogled usmeren ispred sebe. Dlanovi opusteno zatvoreni. Noga na koju se oslanja ( stopalo 1 noge mora uvek biti u kontaktu s'podlogom), za vreme dok je na podlozi mora biti ispruzena u kolenu, savija se tek neposredno pre odvajanja od podloge. Disanje duboko, uskladjeno sa ritmon koraka.

Najbolji efekat postize se sa 110 - 130 koraka u minuti. Da se oseti pozitivno delovanje treba brzo hodati 3 puta nedeljno u trajanju od 45 - 60 minuta.