Dudinje

Naslov: Dudinje Pet Jan 22, 2010 12:13 pm

DUDINJA, dud, murva (Morus alba) – plod je hranljiv i lekovit, sočan, sladak i izvanrednog ukusa.

Postoje tri vrste boja dudinja:

1. Bela dudinja (Morus alba), čiji je plod često krupan, bele do beloroza boje, dužine do tri centimetra,

2. Crvena dudinja (Morus rubra) čija je boja belocrvenkasta do tamnocrvena, dužine i do tri centimetra,

3. Crna dudinja (Morus nigra) boje zagasito purpurne, skoro crne. Orašice su krupnije i pune obojenog soka, slatkonakisele.

Dudinje se koriste sveže, sušene i prerađene. U domaćinstvima se prave sokovi, sirup, kompot, slatko, pekmez, deserti, vino, sirće i poznata rakija dudovača. Osušene i samlevene se dodaju raznim pecivima.
Plod je dužine od 1-3 cm, cilindričnog oblika zbijeni od pojedinačnih orašica. 100 g ima 38 kcal.

Sadrži:

1. 87 g vode,

2. 1,3 g proteina,

3. 8,1 g ugljenih hidrata, odnosno oko 10% invertnog šećera (u obliku glukoze i fruktoze),

4. oko 2% slobodne organske kiseline (limunove i jabučne).

5. Od mineralnih materija sadrži: 190 mg kalijuma,

6. 1 mg natrijuma,

7. 20 mg fosfora,

8. 1,9 mg gvožđa,

9. 29 mg magnezijuma,

10. 0,59 mg cinka.

11. Od vitamina sadrži:

12. 900 mg beta-karotina,

13. 63 mg vitamina C,

14. manje vitamina grupe B,

15. pektin,

16. sluz,

17. smole i

18. druge korisne sastojke.

Naslov: Re: Dudinje Pet Jan 22, 2010 12:14 pm

Za jelo se koristi sirov. Od njega se priprema sirup ili pekmez, a pravi se vino i cenjena rakija dudovača.
Lekovita svojstva: osvežavajuće dejstvo u febrilnim stanjima i laksativno dejstvo, poboljšava varenje, blagotvorno deluje na neka plućna oboljenja.

Sok od dudinja pospešuje iskašljavanje, znojenje i njime se ispiraju upaljeno grlo i usta. Nedozreli plodovi crnog duda u narodnoj medicini koriste se protiv proliva, a zreli za omekšavanje stolice i čišćenje.

Kontraindikacije: zeleni dud je otrovan i izaziva grčeve u stomaku i halucinacije.

DUD CRNI

Drugi nazivi: Crni dud narod naziva još i ovim imenima: murgav dud, crna murva, crnica, crnicka, šamdud, šandud, šanduda.
Latinski naziv: Morus nigra

Opis biljke: Iz dudinja crnog duda, narocito onog koji ima više kiseo ukus, cedi se sok i od njega kuvaju sirup i pekmez, koji služe kao hrana, poslastica i blag lek protiv zapaljenja grla i usta. Sirup se upotrebljava slicno kao sirup od malina. Sveže dudanje su slatko-nakiselog ukusa. Sadrže oko 10% invertnog šecera, oko 2% slobodnih organskih kiselina (limunove i jabucne), vitamina C, sluzi, mnogo pektinskih materija i drugih korisnih sastojaka. Dudinje su zdrava hrana kako za coveka tako i za domace životinje ,

Stanište: raširen je po celoj Evropi, a nalazi se i u svetlim prozracnim šumama.

Lekoviti deo biljke: za lek se koristi list i plod

Lekovito delovanje: . Listom od duda
narod leci šecernu bolest i obolele organe za mokrenje. Zbog velike kolicine
šecera dudinje su izvrsna hrana. .Dudinje sadrže oko 10% invertnog šecera,
oko 2% slobodnih organskih kiselina (limunske i jabucne), vitamin C, sluz, pektinske
i druge korisne materije.

Naslov: Re: Dudinje Pet Jan 22, 2010 12:16 pm

...Zrele, vrlo slatke bele
i aromaticne nakiselo-slatke tamnoljubicaste ili potpuno crne dudinje jedu se
sveže, preradene ili osušene. Osušene dudinje mogu da zamene
šecer i zbog toga ih melju i dodaju testu pri izradi slatkiša. Od
dudinja izraduju sokove, kompote, slatka, želea, sirupe i dr. Od iscedenog
soka uparavanjem dobija se sirup koji podseca na med (i sadrži u koncentrovanom
obliku hranljive sastojke svežeg soka dudinja).

U narodnoj medicini sveže
nedozrele dudinje daju protiv proliva, a zrele kao blag laksans. Sok dudinja
daju i za lakše iskašljavanje, znojenje i mokrenje, za ispiranje kod
zapaljenja grla i usta, narocito sok crnih dudinja, koji deluje i antisepticno.

U korejskoj tradicionalnoj
medicini od lisnih pupoljaka duda koje sakupljaju preko zime i suše spravljaju
caj protiv gojaznosti i oboljenja kardio-vaskularnog sistema.

Prašak od kore duda
upotrebljava se spolja u obliku melema za brže zarašcivanje rana,
a odvar kore pije se kod povišenog krvnog pritiska. U Kini je kora duda
sastojak biljnih smeša za lecenje šecerne bolesti. U zapadnoj Evropi
i na Balkanu u iste svrhe koriste osušeno dudovo lišce koje se ponegde
kao prašak posipa po hrani (npr. varivu). Antidijabeticno delovanje se
delimicno pripisuje prisustvu vitamina B2 i ima znacaj kao dopunska terapija.

U Japanu se iz cvetova
dud izraduje kozmeticki krem za odstranjivanje pega i drugih necistoca na koži.

Od fermentiranih zrelih
dudinja se u narodu pece rakija dudovaca.

Mladi, zdravi i potpuno
razvijeni listovi beru se tokom leta i suše u tankom sloju na promaji u
hladu.

Još od vremena
Dioskorida preporucuje se gorka kora korena duda kao lek protiv crevnih parazita
(narocito protiv tenie odn. trakavice – pantljicare).

.

BELI DUD

Drugi nazivi: dud beli, dud crni.
Latinski naziv: morus alba, morus nigra .

Opis biljke: murva je visoko stablo što raste po celoj našoj zemlji, kao kultivirana biljka uz rubove cesta, po parkovima i drvoredima. Osim toga, u prirodi postoji kao samonikla - divlja..

Stanište: u prolece se sabiru mladi listovi, a kora i plodovi u leto. Listovi suše se u hladu, a pohranjuju na suhom mestu. Plodovi suše se na umerenoj toplini .

Lekovito delovanje: caj od listova murve smanjuje
šecer u krvi i leci vratobolju. Caj od kore drveta murve koristi se kao lek protiv trakavice, a ujedno služi kao blago sredstvo za otvaranje. Od ploda murve priprema se sirup za lecenje groznice, proliva, upale krajnika i pokvarenog želuca.