Krastavac

Naslov: Krastavac Uto Jan 12, 2010 11:43 am

Krastavac (Cucumis sativus L.) je jednogodisnja zeljasta biljka petoreznjastih listova i valjkastog ploda, koji se jede nezreo.

Za divlji krastavac znali su jos stanovnici Himalaja pre 5000 godina. Ni tako dug period nije bio dovoljan da se otkrije najsvrsishodniji nacin njene upotrebe. Najcesce se koristi za salatu isecen na kriske. Tako se, pored stete koja mu se cini soljenjem ( gube se dragoceni kalijum i natrijum) stajanjem i cedjenjem soka gube dragoceni, hranljivi i lekoviti sastojci. Treba ga, dakle, oljustiti i jesti u sirovom stanju, bez ikakvih dodataka. Ili, u najgorem slucaju, iseckati na kockice i pomesati sa kiselim mlekom ili jogurtom, persunom i belim lukom.

Zahvaljujuci velikom procentu vode ( 95 % ), energetska vrednost krastavca nije velika: manja je od svih drugih povrtarskih biljaka. Neznatno je prisustvo belancevina – 0,6 %, mati – 0,1 %, a tek nesto vise ugljenih hidrata – 3,2 %. Zato je znatno vece prisustvo mineralnih sastojaka ( oko 400 miligrama ), od cega najvise ima:

1. Kalijuma

2. Kalcijuma

3. Fosfora

4. Natrijuma

5. Gvozdja

6. Mangana

7. Joda

Te osobine ga cine izuzetno lekovitim povrcem. Visok procenat kalijuma i mali natrijuma zasluzni su za diureticko svojstvo krastavca.

Konzumiranje krastavca preporucuje se kod:

1. Otezanog mokrenja

2. Bolesti srca

3. Bolesti bubrega

4. Protiv reume

5. Rastvara mokracnu kiselinu i time blagotvorno deluje na kamen u bubregu i mokracnoj besici

6. Pomaze u borbi protiv celulita, jer pojacava izlucivanje tecnosti iz organizma,a time i izbacivanje otrovnih sastojaka.

7. Regulise rad creva, a stolicu cini meksom

8. Snizava secer u krvi, pa se preporucuje i dijabeticarima, a posebno kao dijetalna hrana osobama sklonim gojenju.

Od vitamina krastavac je najbogatiji vitaminom C, a sadrzi i gotovo sve vitamine grupe B, kao i karotin u tragovima.

Naslov: Re: Krastavac Uto Jan 12, 2010 11:44 am

Po automatizmu mnogi misle da su mladi krastavci bolji za jelo od zrelih, kao sto je to slucaj sa vecinom povrca. Sa krastavcem nije tako. Nedozreli krastavci su teze svarljivi od zrelih, izazivaju nadimanje i stvaranje gasova u crevima. Ako se pri tom jedu posoljeni, a ceo obrok zalije vodom, moze doci do grceva u crevima i zatvora.

Otuda i misljenje da je mlad krastavac u osnovi skodljiv. Medjutim, on je najbolji za jelo u stadijumu zrenja, kada zelena boja kore pocne da prelazi u bledo zutu. Tada je najbolje uzimati ga bez ikakvih dodataka ( soli, sirceta, ulja), oljustiti ga i jesti sirovog.

Za jacanje ociju:

Iscediti sok odsvezih krastavaca, potopiti u njega gazu koja se stavi na oci i prekrije suvom gazom. Nakon 20 minuta skinuti obloge sa ociju i umiti se blagom mlakom kamilicom.

Protiv promrzlina:

U vreme sezone nabrati krastavce, poseci po duzini i osusiti ih na cistom suncanom mestu. Ako zimi zatrebaju kao lek protiv promrzlina, staviti ih u mlaku vodu da omeksaju, a onda u vidu obloga priviti na promrzle delove tela.

Caj za bubrege:

Iz zrelih (zutih) krastavaca izvaditi semenke, oprati ih i dobro osusiti. Caj se priprema tako sto se u 2 dl vode kuva kafena kasika semenki oko 10 minuta. Pije se na prazan stomak.

Protiv zapaljenja koze:

Sokom svezeg krastavca kvasiti lagano zapaljeno mesto nekoliko puta dnevno, bar deset dana.

» Krastavac salata