Životni stil, a kakav je vaš....

Manje-više smo i pričali o ovome, ali pomalo raštrkano, pade mi napamet da bi trebalo objediniti to pod jednim forumom, pa evo...

Pa da krenemo od tebe ?

Sta ti kazes na ovu temu ?

He he Branko, ovo je bilo direktno
Pa to bi izgledalo otprilike ovako:
Trudim se da živim što bliže prirodi, u tom smislu sam gradsko stanovanje zamenila stanovanjem na selu
Negujem navike da se hranim što je moguće više zdravo, da izbegavam aditive i industrijsku hranu
Volim životinje i poštujem život. Uvek ću se rado priključiti uličnim demnstracijama protiv ubijanja životinja, nikada političkim
Zbog trenutnog zdravstvenog stanja ne mogu da podnosim teže fizičke napore, pa šetam u prirodi (pre neki dan sam se vratila sa Vlasine, ah kakve lepote, drugarica i ja smo uživale) i krećem na časove joge u Novom Sadu (ima li neko zainteresovan da mi se priključi, sada je pravi trenutak, tek je počeo kurs)

Lepo. Sve ono sto vecina nas samo prica da bi trebalo da uradi, ti si i uradila. Svi se mi divimo prirodi, kad je posetimo, ali se vracamo u zagusljivi grad. Upravo sam se vratio iz Beograda, tako da mogu reci da ja ipak zivim na pola puta izmedju grada i prirode, posto sam u mirnom delu Novog Sada.
Ne mogu reci ni da se hranim zdravo - puno je tu pecenih krompirica i drugih djakonija na ulju, ni piva ne manjka, ni masnoce iz kajmaka ne preskacem ... Jedino sto sam bas promenio u svom zivotu (a mislio sam da to nikad necu uciniti) je sto sam ostavio cigarete. Jos uvek sam sebi ne verujem da sam to postigao, a evo jos malo pa ce godina dana kako sam se oslobodio zavisnosti od tog djubreta.

Zivot se svodi na posao - kuca - deca, prijatelji, druzenje, kompjuter, igranje/experimentisanje u kuhinji, poneka knjiga. Znaci, manje vise klasika, nista posebno.

Priroda je lepa,jos samo kad nam ne bi dosadjivali dosadne bubice kao muve, komarci, krpelji...
Eto jos jedne ideje,recepti kao prevencija od ovih malih napasti, da bi uzivanje u prirodi bilo lepo.

Branko, ako si skoro bio u Beogradu, mogao si da naslutiš kako je teško živeti u njemu, ja takodje imam kuću u mirnom delu grada, ali džaba....opšti stres utiče, takodje, na povećanje nervoze kod ljudi, porast netolerancije, nasilnih verbalnih ispada, da ne kažem i nasilnih neverbalnih ispada;
I to nas opet dovodi do stare istine da pored onoga što jedemo i pijemo, treba da pazimo i na mentalnu higijenu - relaksacija, pozitivne misli.
Skoro sam čula jednu lepu izreku, da nepoznavanje zakona ne donosi i oslobadjanje od krivice, dakle, čak i ako ne znamo, odbijamo ili ne želimo da znamo odredjene zakonitosti, to ne znači da zbog toga nećemo trpeti posledice
Što se tiče komaraca, jedini prirodni lek koji znam to je da pored kreveta držim saksiju sa bosiljkom,za krpelje nemam pojma, pas ima ogrlicu a ja nosim šuškavu jaknu kada idem u šumu.

Olivera ::

Branko, ako si skoro bio u Beogradu, mogao si da naslutiš kako je teško živeti u njemu, ja takodje imam kuću u mirnom delu grada, ali

Da, ona guzva psihicki ubija. Sto kazes, cak i da zivis u mirnijem delu, i to je relativno koliko je mirno, opet povremeno imas potrebu da odes i blize centru, prodjes svu onu guzvu. U BG je verovatno i u tim mirnijim delovima vazduh grozan. Ljudi se naizgled naviknu na to, ali samo naizgled. Ziveo sam vise od 10 godina u zgradi, na najprometnijoj raskrsnici u Novom Sadu, kod futoske pijace. Ljudi su nam se cudili kako mozemo da spavamo tamo od buke, o zagadjenju da ne govorim. Nase telo nam u pocetku kaze da nesto nije u redu, i vremenom odustane od opomena (valda racuna da znamo sta radimo) i trpi. Dobar primer je i navikavanje na buku (sto spada u zagadjenje). Svojevremeno, sam radio na jednom radio predajniku, u ono vreme dok se nije emitovao program 24h, nego se u ponoc program zavrsavao (to mladjima sad izgleda neverovatno... ). Predajnik je dosta bucan, ali u toku dana se priviknes. Posle ponoci, kad se iskljuci, kad nastane ona tisina, tek onda vidis sta si trpeo. Neki put sam dobijao osecaj kao da lebdim kad se predajnik iskljuci.
Ljudi koji zive blizu npr. zeleznice, vremenom toliko oguglaju, da uopste ne cuju kad je prosao voz, dok njihovi gosti to itekako cuju.
Ali eto, pohrlili smo svi u gradove. Sad se setih Tarabica i njihovog prorocanstva (da se razumemo, ne verujem u prorocanstva, ali je ova recenica lep opis ovoga o cemu sad pricamo) :

"I kod naske ce biti ko u citavom svijetu. Ljudi ce omrznuti vazduh i ovaj
boziji dah i svu boziju ljepotu pa ce bjezati u smrad. Niko ih nece tamo
goniti, nego ce oni to sami, od svoje volje, cinjeti."


Dobro, nije bas da je od svoje volje, nego vise iz nuzde moramo da idemo u gradove. Zbog ekonomskih razloga, skolovanja dece i sl. Drustvo nam je nametnulo potrebu da tako zivimo, nismo mi kao pojedinci to odlucili.

Zivim na kraju Novog Beograda, iza naselja uglavnom nema nista, a 1 stanicu sam od Savskog keja. I dok nisu pojacali gradski prevoz vazduh je bio cist.Ali kad su uveli oko 5novih linija, vec se osecao smog (i posle 2nove linije)
I nije tolika buka. U poslednje vreme buku prave motoristi koji pokusavaju da idu "brze od zivota", i to od 2h nocu!
Sto se mene tice, zgrade i soliteri su neka vrsta ustede prostora. Jer koliko ima ljudi na zemlji kad bi svi ziveli u kucicama, ne bi bilo mesta (ili mi se tako cini) na zemlji. I svidja mi se ideje sto visljih solitera (uz pravilno prostorno planiranje). Mozda bi bilo lepa da uz svaki stambeni blok visespratnica budu i veci parkovi sa sto vise zelenila, pogotovu drveca (valjda bi se tako donekle resio problem smoga), kao i vise gradskog prevoza tramvajima i trolejbusima.

Anasana ja sam ti u komšiluku, Novi Beograd ali početak.

Nekada je bilo mnogo mirnije ovde ali sada je pravo ludilo , jedino me drži ovde to što je blizu Ada i Sava pa mogu da šetam sa decom jer mi je sve jako blizu. Patim za kućaom, jer sam nekada živela u kući i znam koja je to uživancija pogotovo za decu. Nadam se da ću se nekada dočepati neke kućice .

Hranimo se što zdravije možemo. Svakodnevno kuvam , mada trenutno sam na porodiljskom bolovanju i imam vremena, ali i kada radim uvek gledam da deca i mi imamo sveže spremljeno.

Inače , sa dvoje male dece 3.5 godine i 1 godina , nemamo mnogo odmora. Sve se vrti oko njih.

U posednje vreme su nam životi ispunjeni stresom , kao i mnogima oko nas. Posao, briga oko dece, brige oko još 1000 drugih stvari... a malo odmora i slobodnog vremena.

U toku dana uglavnom šetam sa klincima, kucom, družimo se kad god možemo sa prijateljima , nesećam se kada sam pročitala neku knjigu , volim i sama sa mužem da pobegnem na par sati ali nije to tako često ... Kada nam deca malo porastu biće nam lakše i moćićemo vreme posvetiti samo nama.

Ne mogu da idem ni na Jogu , koja mi baš prija , jer nemamkome da ostavim decu , a to bi mi prilično značilo. Moraću da nadjem neki prepodnevni termin na Novm Beogradu sada kada mi deca krenu u vrtić. Ma u ostalom bilo koji vid sporta i rekreacije bi mi prijalo pilatesm aerobik....

Eto ovo je u kratkim crtama...

Cao komsinice!
Pocetak Novog Beograda, koliko shvatam je tu kod Usca (Hajata i sava centra) ili na granici sa Zemunom, jel da?

S'obzirom da sam slobodna trebalo bi da sam mnogo cesce na Savi i Adi,a iskreno ne mogu da se setim kad sam bila na Adi (a tu pred nosom mi je stanica camaca za prevoz na Adu)! Nekada (pre dobrih 6g) sam se na savskom keju rekreirala brzim hodanjem. Sad mi se nikako ne da da nastavim sa brzim hodom i da pocnem da trcim ( vise zbog toga da pobedim sebe jer sam ranije bas bila troma i smotana za trcanje)! Ma jedva sam se nakanila da se pre oko mesec dana prosetam kejom.

Vidim da ta slatka beba na slici je bas uzivala u svom odmoru. Ako je starije dete jos nekih 3god i krenuce u skolu pa vise nece imati vremena za tako lepo uzivanje.

E bas me zanima to sa obdanistem i veganskom ishranom. Jeste li smislili strategiju oko toga i razgovarali sa vaspitacicama da vasa deca ne jedu meso ,nego da im se sprema poseban obrok ili ce nositi svoju hranu?
I kako ti deca reaguju kad u drustvu u parku ili nekom rodjendanu se sluzi hrana koju ona ne jeduu? Da li ste im objasnili da nije zdrava ili ih zbog drustva (da ih ne zezaju) pustate da gricnu nezdravo? Izvinite zbog tolikih pitanja, ali me zanima u slucaju da mi jednom u buducnosti zatreba!

Ja sam u bloku 70 a.

A deca u vrtiću jedu šta im se spremi nažalost... To u državnim nema da biraš. Mada , gledala sam ta jela meso je u tragovima. Doručak preskačemo kada su virče i sendvič sa šunkom , onda jede kući. Ima lepo raspored pa sve vidiš pta je planirano za tekuću nedelju.
U nekim privatnim ima varijanta da donosiš hranu.
Ali ne bih mogla za njih dvoje da finansiram 400-500 evra mesečno za privatni vrtić.
Šta je tu je.
Videćemo kako će se odvijati situacija kada krenu u školi.

Što se tiče ishrane u kući, oni jedu ribu i ponekad piletinu ( jednom - dvaput mesečno), ne piju mleko, piju jogurt , povrće, žitarice , tofu.....

Evo primer ovog leta je bila na moru sa babom, u restoranu gde su se hranili služili su za doručak paštete, viršle, suhomesnato...svaki put je rekla sama : ja ovo ne jedem. I smarala decu da ne jedu viršle jer nisu zdrave i imaju bakterije ))).
Na dečijem rodjendanu takodje jede npr. pecivo i to prazano , ma šta god da stoji na stolu ( pica, sendviči) nije zaintersovana. To je prosto neverovatno, nisam uopšte očekivala da će tako malo dete i tako rano praviti selekciju.

Moja mama joj je ranije uvaljivala šnicle i to imala je samo 2 godine kada mi je preko telefona dok smo pričale rekla da joj baba sprema meso a da mi to ne jedemo ). Ionda sam sa mamom imala milionputa te rasprave i od tada ona joj spremi ribu ili neko kuvano jelo od povrća jer zna da će sve da otkuca meni.

Ah, obožavam tu malu pametnicu!

Ja sam u bloku 70 a.

Pa bas smo blizu nekih5-6stanica udaljene jedna od druge!

Anasana , ti si ustvari u doktora I. Ribara?

Da, bas preko puta 61bloka.

EXTREMNO BUSY
rastrgana izmedju posla, kuce i porodice
nema tu puno filozofiranja kad su klinci mali...radi radi i samo radi
valjda ce malo da popusti kad po-odrastu