Superbakterija

Sve veća zabrinutost zbog bolesti koju
uzrokuje «superbakterija»
[ 24 02 2008 ]
[ www.voanews.com ] - Sve je veća zabrinutost širom sveta zbog, bolesti koju uzrokuje
bakterija otporna na antibiotike ili takozvana ?superbakterija?, i sve manjeg
uticaja antibiotika za tretiranje infekcije. Ranije ovog meseca, Nacionalna
komisija za proizvodnju životinja na farmama predstavila je svoja saznanja
grupi zakonodavaca i novinara. Članovi komisije posebno su ukazali na opasnost
za ljude kada bakterija predje sa životinja na farmi u opštu poplaciju.

Tokom poslednje decenije, nekoliko ?superbakterija?
pojavilo se širom sveta, uzrokujući zabrinutost medju lekarima i gradjanima.

Ulaze u naše izvore vode, u tlo i vazduh.

Doktor Robert Lorens je profesor za javno zdravlje na
univerzitetu Džons Hopkins. Zajedno sa dvojicom članova Nacionalne komisije za
proizvodnju životinja na farmama, on je opisao na koji način proizvodnja mesa
ima značajnu ulogu u širenju bakterija otpornih na antibiotike. Većina farmi u
Sjedinjenim Državama nisu više male porodične farme, već velika industrijska
grana. Istraživači kažu da farmeri dodaju antibiotike u hranu za životinje kako
bi sprečili širenje bolesti. Životinje koje se gaje radi mesa, drže se u veoma
tesnim kavezima u kojima bolest lako može da se širi. Tako često korišćenje
antibiotika uzrokovalo je da bakterija postane otporna na njih. To znači ne
samo da se u mesu nalazi bakterija otporna na antibiotike već je ona i u životinjskom
izmetu. Doktor Lorens kaže da svinje, na primer, proizvode šest do sedam puta
više izmeta nego ljudi. Taj otpad se drži u velikim stajnjacima koji su plitki
i koji mogu da se preliju u slučaju kiše ili snega. U drugim slučajevima,
farmeri razbacuju životinjski izmet kao djubrivo po poljima ali često preteruju
u količini.

Svake godine, 357 tona djubriva sa velikih farmi u
Arkanzasu i Oklahomi baci se na zemlju i to je previše da bi biljke apsorbovale
pa višak odlazi u izvore, pijaću vodu i reku Ilinois.

Ali postoje i drugi načini na koje otporne bakterije mogu
da inficiraju ljude. Doktor Majkl Blekvel, predsednik Blekvel grupe,
objašnjava.

Razbacivanje po recimo poljima spanaća, ili korišćenje
izmeta kao djubrivo, je jedan od načina da se prenese na hranu koja nije meso.

A, kako objašnjava profesor sa univerziteta Harvard Meri
Vilson, problem nije ograničen samo na Sjedinjene Države.

?Opšte pitanje otpornosti mikroorganizama je globalni
problem i putovanja, premeštanje populacije takodje znači, da ako se otporne
bakterije pojave u jednom delu sveta, one zapravo mogu da budu prenesene u
drugi deo sveta?.

Bakterije otporne na antibiotike nisu samo problem
populacije, one mogu da se nadju i u vodi i na tlu. Doktor Meri Torens,
stručnjak za bezbednost hrane u američkom sekretarijatu za poljoprivredu, kaže
da ne postoji jednostavno rešenja.

?Nismo još ustanovili šta će smanjiti otpornost na
antibiotike. Već je uloženo dosta napora na medjunarodnom nivou, isto kao i za
smanjenje upotrebe antibiotika za životinje i ljude. I tek treba da ustanovimo
kakav uticaj to ima na nivo opšteg zdravlja?.

Do sada, prema rečima doktorke Torens , ima različitih
rezultata istraživanja na organskim farmama. Ona kaže da je, iako farmeri na
organskim farmama ne koriste antibiotike ili hormone rasta, otporna bakterija
ipak prisutna. Komisija planira da objavi preporuke Kongresu o načinima za
rešavanje tog problema do kraja februara.


www.pregled.com