Vegetarijanski i veganski recepti - zdravlje na vašem tanjiru!
 
PrijemPristupiRegistruj sePortalliGalerijaKalendarFAQ - Često Postavljana PitanjaTražiLista članovaKorisničke grupe
Zadnje teme
» Soja poreklo priprema i jos po nesto
Uto Nov 01, 2016 5:09 pm od zugicradovan

» Sojino mleko
Ned Maj 15, 2016 5:23 pm od zugicradovan

» Novi clan
Sub Jul 18, 2015 9:26 pm od TechnciKing

» Veganski omlet
Pet Maj 15, 2015 11:08 am od AmonRa

» Vitamix blender
Pet Maj 15, 2015 10:44 am od AmonRa

» Imate li savet?
Sre Mar 25, 2015 11:53 am od Rodman

» Totalna terapija Rudolfa Brojsa
Ned Mar 15, 2015 9:37 pm od statomir

» Šta raditi kada su ukućani mesožderi?
Sre Jan 28, 2015 10:00 am od Adonia

» ZAPECENE MAKARONE SA PARADAJZOM
Pet Dec 26, 2014 8:58 pm od cmile

» Musaka od spanaca i pirinca
Pet Dec 26, 2014 3:05 pm od cmile

» potrbni saveti novajliji....
Pet Dec 26, 2014 2:03 pm od jelena1gol

» kolaci od soje
Čet Nov 20, 2014 6:47 pm od zugicradovan

» Tofu - uradi sam
Čet Nov 20, 2014 6:22 pm od zugicradovan

» Koliko nas je na Facebook-u?
Pon Nov 17, 2014 6:49 am od Drama

» Biljna mleka u aparatu
Čet Nov 13, 2014 9:52 pm od Branko

» 80/10/10 Diet
Čet Avg 28, 2014 7:56 am od Branko

» Lijek za rak ?
Pet Jul 25, 2014 10:12 am od armageddon381

» Lecenje gladovanjem
Pet Jul 25, 2014 10:09 am od armageddon381

» MULTIPLA SKLEROZA
Pet Jul 25, 2014 10:07 am od armageddon381

» lečenje najtežih bolesti - alternativa i eugenika
Čet Jul 24, 2014 1:26 pm od armageddon381

Sirovahrana SHOP
Sok pšenične trave

PlanetBio superhrana
Planet Bio superhrana sada i u Srbiji - ekskluzivno u sirovahrana web shop-u
Balans Medika+

Pulsna dijagnostika

Etarget
Vege hostel/pansion
Ključne reči
sirova tofu sokovi recepti ishrana jela patlidzan kopriva maslacka klice ulje dijeta namaz KROMPIR salata proso sremusa pita jogurt AVOKADO mleko tikvice kupus recept hrana hleb
Pristupi
Korisničko ime:
Šifra:
Pristupi automatski pri svakoj poseti: 
:: Zaboravio sam šifru
Ko je trenutno na forumu
Imamo 8 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 8 Gosta :: 1 Provajder

Nema

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 326 dana Sub Sep 17, 2011 2:08 pm
Facebook
Čajevi za


Share | 
 

 lekovita dejstva namirnica

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2
AutorPoruka
tedi
Šef za maštovite dekoracije
Šef za maštovite dekoracije


Broj poruka : 484
Godina : 35
Lokacija : Beograd
Datum upisa : 20.01.2007

PočaljiNaslov: Re: lekovita dejstva namirnica   Sub Mar 03, 2007 7:11 pm

ZDRAVE PREHRANBENE NAVIKE I NAČIN ŽIVOTA
NE MOŽE DA ZAMENI NI JEDNA PILULA ...a poznati svetski lekari i zdravstveni radnici se sve više slazu u tome. Tako se savremena medicina okreće svojim izvorima. Jer kao što rekoh priroda se stara o sebi!

Vitamini i minerali iz hrane potstiču u našem organizmu proizvodnju enzima koji nas štite od mnogih bolesti. Neki od tih prirodnih zaštitnika regulišu količinu šećera u krvi, a drugi pak pomažu organizmu da što bolje apsorbuje vitamine i minerale neophodne za izgrađu tkiva (npr. koštano tkivo)

Dakle ako poboljšamo nase navike i izbacimo iz nase ishrane ono lose, pomazemo našem organizmu da funkcioniše dobro, bolje, NAJBOLJE!


POTREBNO JE SAMO PRAVILNO ODABRATI

VISOK KRVNI PRITISAK: Jedite hranu bogatu omega-3 masnim kiselinama (tunjevina,sardine), vitaminom C (Južno i jagodičasto voće), kalcijumom (mlečni proizvodi,bademi,kelj, prokelj...) i magnezijumom (orasi, beli krompir, jogurt). Jedite što više belog luka i celera. Sve ove namirnice u sebi sadrže jedinjenja koja snižavaju krvni pritisak.

OSETLJIV ŽELUDAC I MUČNINA TOKOM PUTOVANJA: Kineska tradicionalna medicina vekovima primenjuje đumbir kao odlično sredstvo protiv mučnine.
Čal od đumbira: Nekoliko komada svežeg korena kuvajte u čajniku desetak minuta. Šoljica dve ovog napitka oslobodiće vas neprijatne mučnine.

KRVARENJE DESNI: Ovde je ipak važno obratiti se svom lekaru.
Krvarenje desni je najčešće posledica nedostataka nekih hranjivih materija posebno bioflavonoida i rutina koji pomažu jačanju sitnih krvnih sudova i kapilara.
Jedite što više namirnica bogatih vitaminom C (pomorandže, limun, mandarine, kivi). Bioflavonoida ima ima u biljnoj hrani posebno u voću, povrću, orasima i semenkama.
Rutina najviše ima u heljdi.

KANDIDOZA (gljivična infekcija): Najčešće se javlja kod žena ili kod beba (tzv sor)
Jedite acidofilni jogurt (jogurt koji sadrži aktivne kulture Lactiobacillus acidophilum) jer istraživanja su pokazala da se time značajno umanjuje pojava gljivičnih oboljenja.
Takođe jedite dosta belog luka jer dokazano je najefikasniji u jačanju imunološkog sistema, a time i u odbrani tela od infekcija.

BUBREŽNI KAMENCI:
Jedite pet obroka voća i povrća dnevno.
Pijte puno vode i uzimajte hranu bogatu kalijumom (sušene kajsije, jogurt, sok pomorandže) i kalcijumom (bademi, sardine, nemasni mlečni proizvodi)
Izbegavajte proteine životinjskog porekla (jaja, meso, mesne prerađevine)
Sve zajedno sprečava pojavu bubrežnog kamenca.

ARTRITIS (reumatsko oboljenje): Jedite što više ribe i to naročito tunjevine i lososa jer je to hrana bogata omega-3 masnim kiselinama, kojih ima u ribljrm ulju i semenkama lana, a koje ublažavaju tegobe prouzrokovane artritisom.
Izbacivanjem krompira, patlidžana i paradajza i svoje ishrane takođe možete ublažiti simptome artritisa.

AKNE (tinejdžeri obratite pažnju): Izbegavajte JODIRANU SO (iako je korisna u regulisanju rada tiroidne žlezde) koja je obavezni sastojak hamburgera, pomfrita, čipsa, tzv brze hrane uopste.
Jedite namirnice bogate betakarotenom (slatki krompir, zeleno lisnato povrće, kajsije, šargarepu) i namirnice u kojima ima cinka (pšenične klice, pasulj, ostrige).
Pijte što više acidofilnog jogurta.
I rećićete zbogom ružnim bubuljicama.

GLAVOBOLJE (izazvane PMS-om): Jedite hranu bogatu magnezijumom (kajsije, lisnato povrće, orasi, banane, pšenične mekinje) i kalcijumom (sardine, bademi, manje masni mlečni proizvodi)
Vitamin B ublažava stres, a šolljica čaja od nane deluje umirujuće!
IZBEGAVAJTE čokoladu!!!

ZATVOR: Jedite hranu koja obiluje netopivim vlaknima (pšenične mekinje, celer, pasulj. Pijte puno vode. Jedite što vise voća i povrća. Koristite hleb od integralnog brašna obogaćen celim zrnima žitarica, tamni pirinač umesto belog.
I KREĆITE SE!!!

DIJAREJA Obicno prolazi sama od sebe, ali da ne biste dehidrirali pijte bistra pića i sokove.
Jedite laganu hranu, pre svega onu koja sadrži puno pektina (borovnice, jabuke, banane). Jedite puno bistre supe.
Cola napitci takoće ublažavju dijareju.

KANCEROZNA OBOLJENJA: pravilna ishrana je vid prevencije od raznih vrsta kanceroznih oboljenja.
Najbolje ćete učiniti ukoliko u svojoj ishrani imate obilje voća i povrća, žitarica i ribe.
Izbegavajte masnu, dimljenu, sušenu i industrijski preraćenu hranu.
Izbegavajte alkohol i cigarete.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
tedi
Šef za maštovite dekoracije
Šef za maštovite dekoracije


Broj poruka : 484
Godina : 35
Lokacija : Beograd
Datum upisa : 20.01.2007

PočaljiNaslov: Re: lekovita dejstva namirnica   Sub Mar 03, 2007 7:14 pm

VITAMINI




Razlicite kulture i narodi, ili pojedinci, svakodnevno konzumiranje hrane svode na redovnu potrebu, ritual, kult ili na nesto vise od toga. Dopuna ishrani u vidu uvazene teorije o »zdravom nacinu zivota i ishrane« , zagovara stav o redovnom unosenju potrebne kolicine vitamina i minerala u organizam. Teorija pociva na uverenju, da organizam dodatno snabdevamo »potrebnom« ili »Preporucenom Dnevnom Kolicinom« (PDK) razlicitih mikrohranljivih supstanci.



GRUPE VITAMINA
Vitamini rastvorljivi u mastima: A, D, E i K
Vitamini rastvorljivi u vodi: C i B kompleks

VITAMINI DAJU SVEZU SNAGU SVIM CELIJAMA

Vitamini su supstance koje se u malim kolicinama nalaze u hrani; takodje, oni predstavljaju pojam zdrave ishrane, sam organizam nije u stanju da ih proizvodi. Vitamni moraju redovno da se unose u organizam, mada nemaju energetsku vrednost, prirodni su katalizatori, mnogih vaznih enzima koji pospesuju vitalne procese neophodne za normalan metabolizam celija, tkiva i organa. Omogucavaju oslobadjanje energije i pojacavaju bioloske funkcije, tako da su neophodni za pravilnu funkciju organizma.

Potrebna kolicina vitamina se obicno zadovoljava izbalansiranom ishranom, ali mozda i ne. Jer, zbog savremeno-tehnoloskih metoda koje se koriste u poljoprivredi, tesko da je moguce izracunati tacnu kolicinu i sadrzaj vitamina u biljkama koje covek unosi. Postoje nove vrste jabuka i narandzi, koje gotovo da vise i ne sadrze vitamin C; ili sargarepa koja sadrzi samo jos male kolicine beta-karotina. Pojava koja se cesto desava, je da se usled pogresne pripreme hrane i namirnica gube vazni vitamini koji su neophodni za zdrav rad organizma.


GRUPE VITAMINA I NJIHOVA FUNKCIJA

Vrsta vitamina:
Vitamini A, C i E su tzv. antioksidansi, koji u organizmu unistavaju slobodne radikale. To su posebno »agresivne molekule« koje u vecim kolicinama nastaju zbog stresa, pusenja, opterecenja okoline, konzumiranja alkohola itd. Kompleks ACE (tzv.pusacki vitamini) stiti celije organizma od raznih ostecenja i podrzava imunoloski sistem. Nasuprot tome, B-vitamini su vazni katalizatori za razmenu supstanci.

Vazne funkcije:

Vitamin A: Odgovoran je za zdravu kozu, vazan je za pravilan rast, zdravu funkciju koze i sluznica, pomaze dobar vid. Povecava imunitet i jaca srce. PDK=0,8mg.

Vitamin B1: »vitamin za nerve« Osigurava dobru sposobnost koncentracije, mentalnu snalazljivost, vazan za razmjenu ugljenohidrata. PDK=1.4mg.

Vitamin B2: vitamin koji »moze sve«. Ucestvuje u razmeni ugljenohidrata i proteina, zatim kod svih funkcija podrzava dejstvo vitamina A. PDK=1.6mg.

Vitamin B6: vitamin koji je neophodan za pravilnu izgradnju i regulaciju misicne mase, podstice razmenu proteina i aminokiselina. Kod mnogih zena ublazava tegobe izazvane PMS fazom i depresiju. Vazan je za pravilan rad nervnog sistema. PDK=2mg.

Vitamin B12: osigurava stalno obnavljanje krvi. PDK=1mcg.

Biotin (B8: utice na zdrav, lep i sjajan izgled koze, kose i noktiju. Pomaze kod razgradnje ugljenohidrata i masnoca.

Niacin (B3): cini organizam svezim i vitalnim. Pomaze funkcionisanju i besprekornom radu nervnog sistema i mozga. PDK=18mg.

Proteinska kiselina (B5): unapredjuje rast kose i utice na pokretnost. Djeluje na raspolozenje, jer kontrolise i nivelise proizvodnju adrenalina u organizmu. PDK=6mg.

Folna kiselina: regulise krvnu sliku i utice na stvaranje novih celija. Vazna je za probavni i nervni sistem. Smanjuje rizik pri radjanju dece, usled moguceg rascepa zavrsnog dela karlice. PDK=200-400mcg.

Vitamin C: je zastitni vitamin. Odrzava zdravu kozu, zube i kosti, povecava imunitet, detoksinira organizam i pomaze mu kod apsorbovanja gvozdja. Utice na pravilno zarastanje rana. PDK=60-250mg.

Vitamin D: utice na pravilan razvoj i jacanje kostiju i zuba. Neizostavan je za razmenu kalcijuma i fosfora, utice u formiranju kostiju. PDK=5mcg.

Vitamin E: zasluzan je za vitalnost i zdravu ili lepu kozu. Ucestvuje u regenerisanju celije i sistemu krvnih sudova i kapilara, takodje stiti i pravilno sazrijevanje spermatozoida. PDK=10mg, pusaci 100-200 mg.

Vitamin K: pomaze u pravilnom zarastanju rana ili povreda. Utice na optimalnu sposobnost zgrusavanja krvi.


Osobe koje su dodatno opterecene (sport, tezi fizicki poslovi, naporne aktivnosti), izlozene pojacanom stresu i uticaju okoline ili nisu sigurne u pravilan nacin ishrane (zdrava hrana obogacena potrebnom kolicinom vitamina), pozeljno je da unose vitaminske preparate kao dopunu zdravoj ishrani.
Hehehe a pocela sam sa namirnicama joj...
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
tedi
Šef za maštovite dekoracije
Šef za maštovite dekoracije


Broj poruka : 484
Godina : 35
Lokacija : Beograd
Datum upisa : 20.01.2007

PočaljiNaslov: Re: lekovita dejstva namirnica   Sub Mar 03, 2007 7:14 pm

JAGODE KAO LEK

Protiv gihta, bolesti bubrega, avitaminoze, hemoroida,
rana, arterioskleroze, koznih oboljenja,
cira na zelucu, malaksalosti, malokrvnosti,
za smanjenje visokog krvnog pritiska, nervne napetosti,
protiv krvavljenja materice, za bolju probavu.

Jagoda (Fragaria vesca) je visegodisnja zeljasta biljka,
uspeva kao sumsko i bastensko voce u zonama umerene klime.
Zbog fine arome i prijatnog ukusa sumska jagoda
se najvise ceni od sveg divljeg voca.
U svetu se zna za oko 400 sorti jagoda
U narodnoj medicini se mahom koriste sumske jagode,
jer po kvalitetu, broju vitamina i hranljivih materija,
znatno premasuju domace jagode (gajene).
Koristi se plod, lisce i koren.
Plod se bere u junu, julu i avgustu, lisce u maju, junu,
julu i avgustu, a koren u septembru.
Jede se kao svez plod ili se preradjuje (dzem, sirup, kompot,
osvezavajuci napitci, mermelade, slatko,
sladoled, zele, vino). U plodu jagoda ima oko 10% secera,
oko 1% slobodnih organskih kiselina (limunske, vinske, jabucne),
pektina, mineralnih sastojaka, aromaticnog jedinjenja,
karotena, vitamina C i dr.
U sumskim jagodama ima vise gvozdja nego u domacim,
pa se posebno preporucuju malokrvnim osobama.
Rizom sa korenjem i lisce sumske jagode upotrebljavaju se kao
sredstvo kod preteranog i cestog izbacivanja tecnih stolica (antidijarotik).
Od lisca jagoda se prave cajevi izuzetne lekovitosti.
Svez plod sumske jagode s mlekom, vinom ili limunovim sokom,
pomaze bubreznim bolesnicima, leci od zutice, jaca srce.


JAGODE PROTIV BOLOVA U ZELUCU

U jedan litar jestivog, po mogucnosti nerafinisanog ulja
staviti kilogram sumskih ili vrtnih jagoda
i ostaviti da stoji na suncu dva meseca.
Uzima se po jedna supena kasika, tri puta na dan.



JAGODE ZA CISCENJE:
KAMENCA
PESKA IZ BUBREGA
ZUCNOG MEHURA

Ako imate teskoca s bubrezima i zucnim mehurom,
potrebno je tokom mesec, mesec i po dana
svakodnevno da pojedete, po 1 kilogram zrelih sumskih jagoda
s jogurtom, vinom ili limunovim sokom.
Za terapiju izvan sezone mogu se koristiti
susene jagode ili sokovi, pekmezi i slatka od nje.



JAGODE PROTIV DIJAREJE

Kod lakse dijareje, 15 grama korena jagode kuva se 5 minuta
u 2,5 decilitra vode, ostaviti da stoji poklopljeno jos 10-15 minuta.
Nakon toga se procedi, i toplo pije nekoliko puta dnevno.
U slucaju teze dijareje, uzima se 400 grama lisca od jagoda
i kuva u 1,2 litra dobre domace rakije, dok se ne ukuva na pola.
Pije se jedna kafena kasicica svaka 2-3 sata.



JAGODE PROTIV GROZNICE I TUBERKOLOZE

Protiv ovih bolesti dobro je kuvati 2 grama jagodinog lisca
u 2,5 decilitra mleka sa 1 kasicicom meda, oko 5 minuta.
Smesa se procedi i pije triput na dan, po jedna solja.



JAGODE ZA BOLJE LUCENJE ZUCI

Tri puta dnevno, posle dorucka, rucka i vecere,
treba pojesti 300-500 grama svezih presnih jagoda
zacinjenih medom i sokom jednog limuna.
Terapija traje 15 dana.



JAGODE ZA CISCENJE KRVI

Napraviti mesavinu od: dve supene kasike iseckanog lista i
korena jagode, i od 1 supene kasike iseckanog lista ruzmarina,
i 1 supene kasike lista i cveta podubice.
Ova mesavina se prelije sa 7 decilitara kljucale vode
i ostavi poklopljena, dok se ne ohladi.
Posle toga se procedi i pije triput dnevno, po 2 decilitra, pre jela.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
tedi
Šef za maštovite dekoracije
Šef za maštovite dekoracije


Broj poruka : 484
Godina : 35
Lokacija : Beograd
Datum upisa : 20.01.2007

PočaljiNaslov: Re: lekovita dejstva namirnica   Sub Mar 03, 2007 7:17 pm

Ovo je vise tema za Felis ali ... ako nesto pogresim znam da ce korigovati.
Gljive užitak sa zadrškom

Iako rijetko koja namirnica izaziva toliko zadovoljstva i toliko sumnjičavosti, gljive ipak stoljećima opstaju kao prvoklasna jesenska poslastica.


Od antičkog doba pa do danas, na priče o jedinstvenom okusu gljiva dodaju se i one o tragičnim sudbinama nesretnika koji su se sladili pogrešnom vrstom.

Stoga odmah nekoliko napomena: ako niste dugogodišnji vrsni znalac, u branje gljiva upustite se samo kao član gljivarskog društva, u pratnji stručnjaka koji će procijeniti svaku vašu ubranu gljivu; od samoniklih gljiva, kupujte one najprepoznatljivije, vrganje, i to na kontroliranim tržnicama; ako i dalje sumnjate, jesenski meni s gljivama sastavite od uzgajanih ili sušenih gljiva, kupljenih kod registriranih proizvođača.
To su uglavnom šampinjoni i bukovače, a i sve popularnija shitake gljiva (navodno snizuje razinu kolesterola u krvi).

Kako kupiti (ubrati)?
Gljiva mora biti čvrsta, neoštećena, suha, bez sluzi, ugodnog ili neutralnog mirisa.
Svježe gljive ne nosite kući u plastičnim vrećicama nego u papirnatima (a kod kuće ih odmah izvadite da se ne razmoče) ili omotane u čistu kuhinjsku krpu.

U načelu, gljive što manje perite vodom, samo odstranite prljave dijelove i stručke natopljene vodom ili previše drvenaste, pa obrišite mokrom, a zatim suhom krpom. Ako ih ipak želite oprati, stavite ih najprije cijele u hladnu vodu, pa brzo provucite ispod mlaza tekuće vode i očistite nožem.
Svježi vrganj prije čišćenja položite na klobuk da bi se crvi koji su možda zaostali negdje u mesu sakupili u stručku, tako ćete ih lakše ukloniti.
Sve svježe gljive što prije potrošite.
Sušene gljive prije upotrebe močite 15-30 minuta u mlakoj vodi.

Kako pripremiti?


Vrganj
Narežite ga na tanke kriške i ispržite na ulju, s peršinom i češnjakom ili lukom; pecite na roštilju; pripremite od njega umak ili rižoto. Mnogi vole dodavati vrhnje, ali tako se gubi na okusu. Također, izbjegavajte prejake začine.


Šampinjoni



Pripremaju se na sve moguće načine, a mogu se jesti i sirovi, kao salata. Prikladni su za punjenje (pogotovo oni većih klobuka) ribanim sirom, kosanom šunkom, začinskim biljem. Ukusni su i konzervirani u ulju te octu. Suvremena kuhinja preporuča umjesto zaprške skuhati šampinjone, smrviti ih u pire, pa dodati bilo kojem jelu kako bi se zgusnulo. Pire možete u hladnjaku čuvati 2 do 3 dana.


Bukovače su vrlo profinjenog okusa. Plosnati veliki klobuk vrlo je prikladan za pohanje, ali i za druga jela. Dobro se sprema za zimnicu.


Shitake



U prirodi raste na drveću, a tisućljećima se uzgaja u Japanu i drugdje u Aziji na drvenim kladama. U nas se najčešće nudi sušena pa je močite u mlakoj vodi prije pripremanja. Možete je koristiti za juhu, umak, pirjati, miješati s drugim povrćem, a dobro se slaže s dodatkom umaka od soje i egzotičnim začinima
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
tedi
Šef za maštovite dekoracije
Šef za maštovite dekoracije


Broj poruka : 484
Godina : 35
Lokacija : Beograd
Datum upisa : 20.01.2007

PočaljiNaslov: Re: lekovita dejstva namirnica   Sub Mar 03, 2007 7:21 pm

Beli luk popravlja stanje začepljenih arterija

Redovno unošenje belog luka može da spreči začepljenje arterija i, što je još važnije, može da popravi nastalo oštećenje, pomažući u ozdravljenju arterija.

Dejstvo belog luka je ispitivano na grupi od 432 pacijenta sa oboljenjem srca, od kojih se većina oporavljala posle srčanog napada. Polovina njih jela je dva ili tri sirova ili kuvana češnja belog luka svakodnevno tokom tri godine. Cedili su sok iz belog luka i dodavali ga mleku kao "jutarnji tonik", ili ga jeli barenog ili seckanog. Drugi deo grupe uopšte nije jeo beli luk. Posle godinu dana, nije bilo razlike između ove dve grupe u broju srčanih napada.

U drugoj godini, međutim, smrtnost među onima koji su jeli beli luk opala je za 50 odsto, a u trećoj 66 odsto! Srčani napadi koji nisu imali fatalan ishod takođe su opali, za 30 odsto u drugoj godini i za 60 odsto u trećoj. Zatim, krvni pritisak i holesterol u krvi opali su za 10 odsto kod grupe koja je uzimala beli luk. Oni su imali i manji broj napada angine pektoris - bola u grudima. Kod osoba koje nisu jele beli luk nije bilo značajnijih kardiovaskularnih promena.

Redovno uzimanje belog luka smanjuje arterijski plak i sprečava dalja oštećenja.
Glavno oružje belog luka je verovatno skup antioksidanasa - kažu da ih ima najmanje petnaest - koji mogu da neutrališu agense koji uništavaju arterije.

Napomena: kuvani beli luk je isto toliko delotvoran u sprečavanju srčanih napada i smrti koliko i sirovi.

Snažniji s belim lukom
Od belog luka možete imati neočekivane koristi. Kod onih koji su jeli beli luk bilo je i manje bolova u zglobovima i u telu, i bili su manje skloni astmatičnim napadima. Osećali su se snažnijim, imali veću energiju, libido i apetit. Posebno je bilo upečatljivo smanjenje bola kod onih sa degenerativnim oboljenjem zglobova. Pet odsto je odustalo od daljeg učešća u studiji, žaleći se na pečenje pri mokrenju, krvarenje iz hemoroida, nadražaj creva i gasove. Više je žalbi na smetnje bilo kod onih koji su uzimali sirovi beli luk nego kod onih koji su jeli kuvani.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
tedi
Šef za maštovite dekoracije
Šef za maštovite dekoracije


Broj poruka : 484
Godina : 35
Lokacija : Beograd
Datum upisa : 20.01.2007

PočaljiNaslov: Re: lekovita dejstva namirnica   Sub Mar 03, 2007 7:21 pm

Pojedite nekoliko plodova jezgrastog voća dnevno kao sredstvo protiv oboljenja srca. U studiji koja je obuhvatila 31.208 adventista, nađeno je da se jezgrasto voće ističe kao namirnica broj jedan kod onih osoba koje ne dobijaju srčane napade. Oni koji su jezgrasto voće jeli bar pet puta nedeljno imali su otprilike upola manje izgleda za srčani napad i smrt od infarkta nego oni koji su ga jeli manje od jednom nedeljno. Čak i uzimanje ovog voća jednom nedeljno smanjuje rizik od srčanog napada za 25 odsto. Od svih vrsta jezgrastog voća koje se jelo u ovoj ispitivanoj grupi, oko 32 odsto bio je kikiriki, 29 odsto badem, 16 odsto orasi i 23 odsto ostali slični plodovi.

Ovo nije toliko šašavo koliko može da izgleda. Jezgrasto voće je bogato vlaknima i mononezasićenim mastima tipa maslinovog ulja, za koje se zna da deluju protiv oboljenja srca. Ova vrsta voća je takođe bogata raznim antioksidansima, uključujući i vitamin E, selen (naročito brazilski orah) i elaginsku kiselinu (pogotovu orasi), koji bi mogli da čuvaju arterije od pustošenja koja pravi holesterol.

Pošto jezgrasto voće sadrži dosta masti, iako većina njih spada u one korisne, ipak ih ne možete jesti bezbrižno ako vodite računa o liniji. U pomenutoj studiji, međutim, osobe koje su jele najviše jezgrastih plodova bile su manje gojazne od onih koje ih nisu jele. Količina ovih namirnica nije bila određena. Razumna mera bila bi od 30 do 50 grama dnevno, zavisno od toga koliko je čovek težak.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
tedi
Šef za maštovite dekoracije
Šef za maštovite dekoracije


Broj poruka : 484
Godina : 35
Lokacija : Beograd
Datum upisa : 20.01.2007

PočaljiNaslov: Re: lekovita dejstva namirnica   Sub Mar 03, 2007 7:22 pm

Uzimanje velikih količina voća i povrća može da smanji izglede da dobijete srčani napad ili moždani udar čak i ako ste jedan već imali. Neosporno je da oni koji jedu mnogo voća i povrća imaju bolje arterije. Vegetarijanci najmanje oboljevaju od kardiovaskularnih bolesti. Prema nedavnim harvardskim istraživanjima, žene koje su svojoj svakodnevnoj ishrani dodavale još po jednu veliku šargarepu ili pola šolje indijskog krompira (ili neke druge namirnice bogate beta karotinom) smanjivale su rizik od srčanog napada za 22 odsto, a od moždanog udara za 40 do 70 odsto.

Voće i povrće se takođe preporučuju posle preležanog srčanog napada. Puno voća i povrća može vas čak bolje sačuvati od novog napada, ili smrti, nego ako samo smanjite unošenje mesa sa visokim procentom masnoće i mlečnih proizvoda. Ovo je pokazala jedna skorašnja studija u Indiji, koja je obuhvatala 400 pacijenata sa preležanim srčanim infarktom. Lekari su polovini pacijenata odredili standardnu dijetu sa malo masti, a drugoj polovini "eksperimentalnu" dijetu sa mnogo voća, žitarica, jezgrastog voća, mahunarki, ribe i povrća. Dijeta je propisivala oko 400 grama voća i povrća dnevno. Tu su bili uključeni guava, grožđe, papaja, banane, pomorandže, limun, jabuke, spanać, rotkve, paradajz, pečurke, crni i beli luk, peskavica, grašak i crveni pasulj. Posle godinu dana, kod onih koji su jeli voće i povrće bilo je 40 odsto manje kardioloških događaja i za 45 odsto manje smrti iz različitih uzroka nego kod onih čija je dijeta propisivala hranu s malo masnoće. Istraživači su zaključili da bezbroj života može da se spase ako se posle srčanog napada odmah pređe na dijetu sa mnogo voća i povrća. Važno: za postizanje najboljih rezultata, osoba koja je imala srčani napad treba što je pre moguće da pređe na vegetarijansku ishranu. U indijskoj studiji, sa dijetom se počinjalo već 72 sata posle napada.

Jedno skorašnje istraživanje u Danskoj na pacijentima sa bolešću srca utvrdilo je da prelazak na vegetarijanski način ishrane, siromašan zasićenim mastima i holesterolom, zaustavlja oštećenje arterija i popravlja njihovo stanje. Najverovatniji razlog: karotini iz povrća i ostali antioksidansi u voću i povrću doprinose da arterije ostanu prohodne i zdrave.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
tedi
Šef za maštovite dekoracije
Šef za maštovite dekoracije


Broj poruka : 484
Godina : 35
Lokacija : Beograd
Datum upisa : 20.01.2007

PočaljiNaslov: Re: lekovita dejstva namirnica   Sub Mar 03, 2007 7:23 pm

Šta je to što mononezasićene masti, kojih u maslinovom ulju ima najviše, čini korisnim za srce? Hemijski, one su jednostavno povoljnije za arterije. Snižavaju nivo lošeg LDL holesterola, ali ne i korisnog HDL holesterola. Uz to, mononezasićena mast ima antioksidantno dejstvo koje se bori protiv štetnog dejstva LDL holesterola na arterije. U Italiji su lekari koristili maslinovo ulje kao terapiju posle srčanih napada. Njihov zaključak je da takvi pacijenti imaju bolje nalaze krvi, što ih čini manje osetljivim naa sledeće srčane napade. Još jedan razlog što je maslinovo ulje toliko priraslo za srce stručnjacima: niko još u njemu nije našao nikakvu opasnost. Mononezasićene masti su takođe koncentrisane u bademu, lešniku, kanola ulju i avokadovom ulju.

Napomena: najbolje je ekstračisto, hladnim postupkom ceđeno maslinovo ulje.

"U mediteranskom načinu ishrane, maslinovo ulje je glavni izvor energije, gde masnoća čini prosečno 35 do 40 odsto ukupnih kalorija, a učestalost obolevanja od koronarne bolesti je niska koliko i kod naroda sa ishranom vrlo siromašnom mastima."
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
tedi
Šef za maštovite dekoracije
Šef za maštovite dekoracije


Broj poruka : 484
Godina : 35
Lokacija : Beograd
Datum upisa : 20.01.2007

PočaljiNaslov: Re: lekovita dejstva namirnica   Sub Mar 03, 2007 7:23 pm

Prihvatite način ishrane naroda koji žive oko Sredozemnog mora, posebno u Grčkoj, Italiji, Španiji i južnoj Francuskoj. Ti narodi imaju dvaput manje izgleda nego Amerikanci da umru od bolesti srca. I zaista, neki istraživači su uvereni da je mediteranski način ishrane za Amerikance prijatniji način za očuvanje srca nego što je to dijeta sa malo masti. Ne, mediteranski način ishrane nije siromašan mastima. Ustvari, karakteristično je za Mediterance da jedu više masti nego Amerikanci, ali postoji jedna velika razlika: oko tri četvrtine njihovih kalorija iz masti potiče od mononezasićenih masti, kao što je maslinovo ulje, a jedu vrlo malo zasićenih životinjskih masti.

Stanovnici ostrva Krit, na primer, ponekad popiju i punu čašu maslinovog ulja, podižući deo kalorija dobijenih iz masnoća na preko 40 odsto. Ipak se navodi da Krićani rretko obolevaju od bolesti srca. U periodu od petnaest godina, samo 38 od 10.000 stanovnika Krita umrlo je od bolesti srca, u poređenju sa 773 Amerikanaca, što znači da je u SAD smrtnost od srčanih oboljenja dvadeset puta veća nego na Kritu. Kod ostalih mediteranskih naroda nađena je takođe niska učestalost umiranja od oboljenja srca.

Evo šta je u pitanju: najveći potrošači masti tipa maslinovog ulja među mediteranskim narodima imali su najmanje izgleda da umru od raka ili bilo koje druge bolesti. Korišćenje mononezasićenog tipa kao glavnog izvora masti bilo je jedini činilac u ishrani koji je sprečavao sve uzroke bolesti. Nije onda čudo što maslinovo ulje nekad zovu "hranom dugovečnosti".
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
tedi
Šef za maštovite dekoracije
Šef za maštovite dekoracije


Broj poruka : 484
Godina : 35
Lokacija : Beograd
Datum upisa : 20.01.2007

PočaljiNaslov: Re: lekovita dejstva namirnica   Sub Mar 03, 2007 7:25 pm

Ako je neko alkoholno piće dobro za srce i za zdravlje uopšte, onda je to verovatno vino, lek star više od hiljadu godina. Istraživanja pokazuju da vino utiče na smanjenje kardiovaskularne bolesti bolje nego žestoka pića ili pivo. Ovakav zaključak se dopada pre svega Francuzima.

Zanimljivo je da je kod Francuza broj srčanih napada za trećinu manji nego kod američkih muškaraca, iako i jedni i drugi jedu masnu hranu i pate od visokog holesterola i krvnog pritiska. Neki naučnici smatraju da se ovaj takozvani "francuski paradoks" može objasniti navikom Francuza da uz obroke piju vino, naročito crno. Francuzi imaju za trećinu manje srčanih napada nego Škotlanđani. I jedni i drugi piju u istoj meri, ali s jednom velikom razlikom: Francuzi uglavnom piju vino, a Škotlanđani žestoka pića.

Tačno je da neka crna vina, na primer "bordo", deluju kao antikoagulans. Zato francuski zdravstveni stručnjaci smatraju da vino uzimano uz masna jela deluje protiv opasnosti koju nose masti. Masna hrana usporava krvotok, tako da postoje uslovi za stvaranje ugrušaka i začepljenje arterija. Vino može da spreči taj proces. Naučnici upozoravaju da vino treba piti redovno ali umereno - "nikako više od 2 do 3 decilitara dnevno".

Međutim, belo vino, na drukčiji način, takođe može da doprinese sprečavanju bolesti srca. Iz obimne desetogodišnje studije, koja je uključivala 82.000 muškaraca i žena, proizilazi da, kako izgleda, sva alkoholna pića u umerenoj količini pomažu u sprečavanju srčanih bolesti, a vino se u tom pokazalo bolje nego pivo i žestoka pića. Međutim, nije nađeno da je crno vino delotvornije od belog.

Ako pijete alkohol i ako vam ne smeta, redovno uzimanje jednog ili dva pića dnevno može vam biti korisna zaštita za srce. Više alkohola je opasno, a opijanje predstavlja posebnu opasnost za srce i uopšte za zdravlje. Ako ne pijete, nemojte ni počinjati samo zato da biste sprečili koronarno oboljenje srca. A ukoliko pijete mnogo, smanjite. Velike količine alkohola su pravi otrov za srce: mogu izazvati ozbiljna oštećenja srca, pa i iznenadnu smrt.
Ja volem vino, narocito sangriju pa zbog toga ubacujem i ovo ovde. Very Happy party
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
tedi
Šef za maštovite dekoracije
Šef za maštovite dekoracije


Broj poruka : 484
Godina : 35
Lokacija : Beograd
Datum upisa : 20.01.2007

PočaljiNaslov: Re: lekovita dejstva namirnica   Sub Mar 03, 2007 7:32 pm

HRANOM PROTIV PREHLADE I GRIPA
Oklop štiti iz tanjira

Koliko ste dobro zaštićeni od obične prehlade i gripa? Čak i ako ste se vakcinisali, potrebno je da često perete ruke i uzimate vitamin C za dodatno osiguranje. Možda ćete kod pojave prvih simptoma poželeti da probate preparate ehinacee, ali, znate li da i ono što jedete može da spreči te uobičajene bolesti?
Nudimo vam sedam ideja koje mogu pomoći da ove sezone izbegnete bolest.
Pileća supa je na vrhu liste zbog svojih lekovitih svojstava - zovu je i prirodni penicilin. Topla pileća supa (čak i iz kesice) pročišćava zapušene disajne puteve, a daće vam i dodatnu energiju. Ako u nju dodate mnogo povrća, to će pojačati njena lekovita svojstva.
LJuta i začinjena jela, prema svedočenju mnogih, takođe olakšavaju zapušenim disajnim putevima. Na prvom mestu su beli luk, ren, ljute papričice ili čili sosovi. Ako volite indijsku, mađarsku ili meksičku kuhinju - to je pravi izbor. A ako ne, jednostavno dodajte neki od pomenutih začina u hranu.

Loša ishrana pogoduje gripu

Treba imati u vidu i da svakodnevno jedenje premasne i preslatke „džank fud”, zatim preskakanje obroka, mnogo kofeina iz kafe i kola napitaka čine organizam podložnijim bolestima poput prehlade i gripa.
Umesto toga, postarajte se da jedete mnogo integralnih žitarica i prerađevina od njih, povrća, voća i belančevine siromašne mastima, kako biste očuvali svoj imuni sistem. Mislite o takvim namirnicama kao o vašem oklopu protiv prehlada i gripa i bićete spremni za bitku kad god bolest napadne.

Beli luk sadrži koristan sastojak alin, koji deluje protiv otoka sluzokože. Veruje se i da je antioksidant koji uništava slobodne radikale, aktivne molekule kiseonika koji oštećuju ćelije, zato ga slobodno dodajte svojim omiljenim jelima.
Dovoljno tečnosti je takođe važno jer održava hidriranost organizma. Umesto kafe, gaziranih ili zaslađenih sokova i drugih napitaka, pijte mnogo vode i čistih voćnih sokova. Za neke će možda korisniji biti topli napici, pa bi mogli da razmisle o čaju od kamilice ili nane, ili da srkuću toplu vodu sa kriškom limuna.
Južno voće će pomoći u povećavanju unosa C vitamina. Uz doručak popijte sok od narandže, najbolje sveže ceđen, za užinu pojedite pola grejpfruta ili dodajte kriške mandarine u salatu uz ručak. Povećani unos vitamina C posebno je značajan za pušače, jer pušenje povećava rizik od dobijanja prehlade i potrebu za tim vitaminom.
Međutim, ovo voće nije jedini izvor tog dragocenog vitamina. Sadrže ga i krompir, babure, jagode i ananas. I naravno, stari dobri kiseli kupus.
Đumbir je još jedan borac protiv prehlade. Mnogi ljudi ustanovili su da pomaže protiv kašlja i groznice, čestih pratilaca prehlade i gripa. Pokušajte da napravite čaj od đumbira: prelijte dve kašičice sveže natrvenog đumbirovog korena šoljom vrijuće vode i ostavite da odstoji pet do deset minuta.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
tedi
Šef za maštovite dekoracije
Šef za maštovite dekoracije


Broj poruka : 484
Godina : 35
Lokacija : Beograd
Datum upisa : 20.01.2007

PočaljiNaslov: Re: lekovita dejstva namirnica   Sub Mar 03, 2007 7:33 pm

Njeno veličanstvo zelena salata



Zelenu salatu je teško zaobići, jer je jedna od retkih vrsta povrća koga ima preko cele godine (a da nije iz staklenika). Za to se može zahvaliti činjenici da postoji mnogo različitih sorti zelene salate i da će bar neku od njih biti lako uspešno uzgajiti u bilo koje doba godine, čak i zimi. Dobro je što je tako, jer je zelena salata jedna od najzdravijih namirnica kojima možete počastiti sebe i svoje najmilije. U sebi ima mnogo minerala (najviše kalcijuma i gvožđa, dosta magnezijuma, joda, mangana, kobalta, nikla, silicijuma i bakra) i dosta vitamina (C, beta-karotin, skoro sve vitamine grupe B i vitamin E).

Ukoliko ste pomislile kako, zbog toliko hranljivih sastojaka, možete držati dijetu samo na zelenoj salati, nije tako - umrle biste od gladi, jer se zelena salata sastoji uglavnom od vode i kao energetski izvor je beznačajna (kilogram salate u sebi sadrži 150 kalorija, a zdravoj ženi je potrebno oko deset puta više). Naravno, kao dodatak ishrani je dragocena i dobro je što češće je imati na jelovniku, može i u kombinaciji sa drugim salatama.

Zelena salata bila je slavna još u antička vremena, zbog svog mlečnog soka, koga ima najviše u korenu, lisnim rebrima i mladim stabljikama. Ovaj mlečni sok naziva se i laktukarijum i deluje pomalo kao opijum, osim što je neškodljiv. U medicini je potvrđeno da laktukarijum ublažava bol i nervnu napetost, te da osigurava lep san. Zato, ako imate problema sa nesanicom, probajte da pre spavanja pojedete malo zelene salate uz neke lepe začine (koriste se maslinovo, sojino ili suncokretovo ulje, vinsko, jabukovo ili alkoholno sirće, limunov sok, crne ili zelene masline, prelivi od belog luka, peršun, mirođija, majonez, a može se dodati i malo krompira, kuvanih jaja, rotkvica, cvekle...).

Ukoliko spadate u one retke osobe koje nisu u stanju da jedu sirovu zelenu salatu, to i dalje ne znači da se morate odreći ove veoma zdrave i korisne namirnice. Trebalo bi da bude dovoljno da salatu malo propržite na puteru. Tako će se izgubiti deo vitamina C, ali će se većina ostalih sastojaka i dalje sačuvati, a salata će biti lakša za varenje.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
tedi
Šef za maštovite dekoracije
Šef za maštovite dekoracije


Broj poruka : 484
Godina : 35
Lokacija : Beograd
Datum upisa : 20.01.2007

PočaljiNaslov: Re: lekovita dejstva namirnica   Sub Mar 03, 2007 7:35 pm

Vitamini i pomagači


Kaže se da snaga i lepota ulaze na usta.

Da li ste znali da se 80 procenata svih odbrambenih reakcija organizma odvija u crevima? Da bi ovi čuvari zdravlja ojačali, trebalo bi da jedete više mlečnih proizvoda pošto bakterije iz mlečne kiseline utiču na crevnu floru. Uz to jedite i puno voća i povrća sa vitaminom C, jer je on jedan od najznačajnijih zaštitnika organizma od bolesti.

Vitamini A i E, betakarotin i minerali pomažu da se slobodni radikali pretvore u neškodljive materije. Tako se dolazi do jakog imunog sistema u kojem vitamini, mineralne i bioaktivne materije koncentrisano deluju. Dakle, mahunasti plodovi, orasi, kupus, spanać, ribizle i kivi treba često da se nalaze na trpezi. Šetnjama i čestim provetravanjem obezbedite sebi dovoljno kiseonika, jer to dodatno aktivira imuni sistem.

Jedna pomorandža - i zadovoljena je dnevna potreba za vitaminom C. Karotin, kalcijum i ogromna porcija vitamina C kriju se u brokoliju. Šargarepa nas hrani bioflavonoidima, gvožđem i betakarotinom. Tikvice su kombinacija betakarotina, selena, gvožđa i kalijuma. Paradajz sadrži karotinoide i likopin, koji štite od raka. Visok procenat vitamina C u jabuci snižava krvni pritisak. Da biste zaštitili svoj organizam od bolesti, ojačajte imuni sistem. U tome će vam pomoći upravo ove namirnice.

Voće i povrće ne samo što je puno vitamina već je bogato i balastnim materijama, koje stvaraju osećaj sitosti. Pored toga, sveže namirnice sadrže vrlo malo kalorija, tako da ih možete jesti koliko želite bez griže savesti. U brojnim vrstama povrća nalaze se eterična ulja. Time što stimulišu funkcije u stomaku, rad creva i žuči ubrzavaju i metabolizam.

Bela rotkva, cvekla i kiseli kupus pospešuju metabolizam i doprinose da organizam apsorbuje dragocene vitamine i biomaterije. Enzim bromelin u ananasu ima trostruko dejstvo: izbacuje vodu, pospešuje metabolizam i time poboljšava recepciju hranljivih materija, te ubrzava cirkulaciju. Na ovaj način važne hranljive materije brzo se transportuju kroz organizam. Čili je ljut i ubrzava metabolizam, jer sadrži kapsacain. Artičoke poboljšavaju funkciju žuči, jetre i varenje. Eterična ulja i smola u đumbiru ubrzavaju rad creva. Špargle imaju vrlo malo kalorija, ali su zato bogate biomaterijama. Crni luk snižava holesterol. Ove namirnice ubrzavaju varenje i pomažu pri regulisanju težine - one vas čine vitkim.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
tedi
Šef za maštovite dekoracije
Šef za maštovite dekoracije


Broj poruka : 484
Godina : 35
Lokacija : Beograd
Datum upisa : 20.01.2007

PočaljiNaslov: Re: lekovita dejstva namirnica   Sub Mar 03, 2007 7:36 pm

Da je krastavac omiljeno povrće, dokazuje činjenica da gotovo i ne postoji zemlja koja ga ne proizvodi.Dakle,iz vlažnih predela Indije,odakle potiče danas se krastavac uspješno svugdje proširio.

Ugodan osvježavajući ukus plodova krastavca zavisi od sadržaja malih količina slobodnih organskih kiselina.Posebnu aromu krastavcima daju eterična ulja,a gorak ukus potieče od glukozida kukurbitacina,koji je izrazito izražen kod nekih sorti.Gorkasti plodovi krastavaca uglavnom nastaju pri proizvodnji u nepovoljnim uslovima,od kojih najviše utuiču temperatura,niska relativna vlažnost vazduha, zalivanje hladnom vodom tokom žarkog dana.

Krastavac, ima najmanju energetsku vrednost od svih povrtarskih kultura (100 grama krastavaca sadrži samo 58 kJ ili 14 kcal), uslovljenu malim sadržajem belančevina (0,6 odsto), ugljenih hidrata (3,2), masti (0,1) i velikim procentom vode (95,7), ali mu je ukupna količina mineralnih sastojaka oko 400 mg%. Od toga oko polovinu čini kalijum (160 mg%). Ostalo su kalcijum, fosfor, natrijum, gvožđe, mangan i jod.

Visoki procenat kalijuma i mali procenat natrijuma daje krastavcu izuzetno delotvorno diuretično svojstvo. Da bi se ono sačuvalo, on se ne sme soliti, kako se taj odnos ne bi promenio unošenjem natrijuma iz soli, čime bi krastavac izgubio jedno od svojih najvrednijih svojstava. Zbog toga se ovo povrće preporučuje pri otežanom mokrenju, bolestima srca i bubrega, a i protiv reume. Pošto rastvara mokraćnu kiselinu, koristan je osobama s kamenom u bubrezima i mokraćnom mehuru, a time što podstiče izlučivanje vode, krastavac potpomaže i izlučivanje otrovnih sastojaka iz organizma, pa treba da ga jedu žene koje pate od celulita. Sirovi krastavac reguliše rad creva, a stolicu čini mekšom. Snižava šećer u krvi pa se preporučuje i dijabetičarima, a posebno kao dijetalna hrana osobama sklonim debljanju.


Od vitamina, krastavac je najbogatiji vitaminom C (11 mg%), a sadrži gotovo sve vitamine grupe B i nešto karotina u tragovima.


Neupućeni čine krastavcu još jednu nepravdu. Po nekom automatizmu, mnogi misle da su mladi krastavci bolji za jelo od zrelih, kao što je slučaj s većinom povrtarskih kultura. S krastavcem nije tako. Nedozreli krastavci su teže probavljivi od zrelih, izazivaju nadimanje i stvaranje gasova u crevima, pa ako se još i osole i ako se čovek posle toga napije vode, može doći do grčeva u crevima i zatvora. Otuda i mišljenje da je krastavac u principu škodljiv. Međutim, on je najbolji za jelo u stadijumu zrenja, kad zelena boja kore počne da prelazi u bledožutu. Tada ga je najbolje uzimati bez ikakvih dodataka (soli, sirćeta, ulja), oljuštiti ga i jesti sirovog. Kome ne prija u takvom obliku, koristan je i kao salata. Jednostavno se oguli, naseče na tanke kolutove ili kockice, pomeša s kiselim mlekom ili jogurtom, i po ukusu doda sitno seckani peršun, mirođija i beli luk.

Mnoge domaćice krastavac za salatu najpre naseku i osole pa ocede sok koji se izluči. To je, međutim, sasvim pogrešno, jer se upravo u soku nalaze njegovi najvažniji sastojci. Salatu od krastavaca treba, dakle, uvek pripremati neposredno pre jela, jer se tako najbolje iskorišćavaju njegove vrednosti. Ako već cedite sok, pripremite ga kao ukusan i vredan napitak, mešajući ga sa sokom šargarepe, celera ili jabuka s medom
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
tedi
Šef za maštovite dekoracije
Šef za maštovite dekoracije


Broj poruka : 484
Godina : 35
Lokacija : Beograd
Datum upisa : 20.01.2007

PočaljiNaslov: Re: lekovita dejstva namirnica   Sub Mar 03, 2007 7:36 pm

Krastavac (Cucumis sativus) je jednogodišnja zeljasta biljka koja se koristi za ulepšavanje i osvežavanje lica, protiv bolesti želuca i creva, upala kože, svraba, ujeda insekata, za lečenje mokraćnih kanala, šećerne bolesti, čišćenje krvi, bolji rad bubrega, kožni osip, čireve, spoljne hemoroide...

Prilično je rašireno mišljenje da krastavac nema nikakvu hranljivu vrednost (u njemu je neznatno prisustvo belančevina (0,6%), masti (0,1%), a tek nešto više ima ugljenih hidrata (3,2%)) i teško da ćete naći namirnicu sa manje kalorija (100 grama krastavaca sadrži samo 58 kJ ili 14 kcal). Ipak, znatno mu je veća ukupna količina mineralnih sastojaka, i to oko 400 mg u 100 grama. Od toga oko polovinu čini kalijum (160 mg u 100 grama). Ostalo su kalcijum, fosfor, natrijum, gvožđe, mangan i jod. Visoki procenat kalijuma i mali procenat natrijuma daje krastavcu izuzetno delotvorno svojstvo. Da bi se ono sačuvalo, krastavac se ne sme soliti.

Mnoge domaćice krastavac za salatu najpre naseku i posole pa ocede sok koji se izluči. To je, međutim, sasvim pogrešno, jer se upravo u soku nalaze njegovi najvažniji sastojci. Salatu od krastavaca treba, dakle, uvek pripremati neposredno pre jela, jer se tako najbolje iskorišćavaju biološke vrednosti ove namirnice.

Krastavac je korisno jesti i u sirovom stanju, bez ikakvih dodataka ili, u najgorem slučaju, iseckati na kockice i pomešati sa kiselim mlekom ili jogurtom, peršunom i belim lukom (tarator).

Pošto rastvara mokraćnu kiselinu, krastavac se preporučuje osobama s kamenom u bubrezima i mokraćnom mehuru. Čaj od krastavca za bubrege i mokraćne organe priprema se tako što se iz zrelih (žutih) krastavaca izvade semenke, operu se i dobro osuše. Zatim se u 2 decilitra vode kafena kašika semenki kuva oko 10 minuta. Čaj se pije na prazan stomak.

Podstičući izlučivanje vode, krastavac potpomaže i izlučivanje otrovnih sastojaka iz organizma, pa bi trebalo da ga jedu žene koje pate od celulita. Sirov krastavac reguliše rad creva, pa tako i probavu. Snižava šećer u krvi, pa se preporučuje i dijabetičarima i kao dijetalna hrana osobama sklonim gojenju. Nezdravo je koristiti ga pre nego što sazri (kad požuti i postane gladak smatra se zrelim) jer izaziva nadimanje i teško se vari.

Pored toga što je zdrav i osvežava, krastavac se koristi i u kozmetici, za ulepšavanje i osvežavanje kože lica.


Zaustavlja starenje - zbog velike količine vitamina E, pogotovu u kori, štiti kožu od slobodnih radikala koji razaraju ćelije i ubrzavaju starenje.

Zateže kožu - pošto sadrži i silicijum u tragovima, zateže vezivno tkivo - pa tako i lice.

Jača kožu - podstiče stvaranje kolagena u organizmu, a bez te supstance nema zategnute i zdrave kože.

Čisti kožu - krastavac sadrži značajnu količinu mineralnih soli, uključujući i cink, koji je efikasno sredstvo za čišćenje kože. Isecite krastavac na kolutove, rasporedite ih po licu i vratu, a posle 20 minuta uklonite kolutove i nanesite tonik za lice.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
tedi
Šef za maštovite dekoracije
Šef za maštovite dekoracije


Broj poruka : 484
Godina : 35
Lokacija : Beograd
Datum upisa : 20.01.2007

PočaljiNaslov: Re: lekovita dejstva namirnica   Sub Mar 03, 2007 7:36 pm

NISKOKALORIČNO POVRĆE
Krastavac čisti od otrova
Ima malo natrijuma a mnogo kalijuma, pa ga ne treba soliti da se taj povoljan odnos ne bi narušio.
- Koristan u borbi protiv celulita

Prilično je rašireno mišljenje da krastavac nema nikakvu hranljivu vrednost, čak da je štetan. Lako je ustanoviti da tako misle neupućeni - dovoljno je tek usputno se upoznati s njegovim biološkim sastavom - mineralima i vitaminima - pa da se uverimo u suprotno.
Krastavac, doduše, ima najmanju energetsku vrednost od svih povrtarskih kultura (100 grama krastavaca sadrži samo 58 kJ ili 14 kcal), uslovljenu malim sadržajem belančevina (0,6 odsto), ugljenih hidrata (3,2), masti (0,1) i velikim procentom vode (95,7), ali mu je ukupna količina mineralnih sastojaka oko 400 mg%. Od toga oko polovinu čini kalijum (160 mg%). Ostalo su kalcijum, fosfor, natrijum, gvožđe, mangan i jod. Visoki procenat kalijuma i mali procenat natrijuma daje krastavcu izuzetno delotvorno diuretično svojstvo. Da bi se ono sačuvalo, on se ne sme soliti, kako se taj odnos ne bi promenio unošenjem natrijuma iz soli, čime bi krastavac izgubio jedno od svojih najvrednijih svojstava. Zbog toga se ovo povrće preporučuje pri otežanom mokrenju, bolestima srca i bubrega, a i protiv reume. Pošto rastvara mokraćnu kiselinu, koristan je osobama s kamenom u bubrezima i mokraćnom mehuru, a time što podstiče izlučivanje vode, krastavac potpomaže i izlučivanje otrovnih sastojaka iz organizma, pa treba da ga jedu žene koje pate od celulita. Sirovi krastavac reguliše rad creva, a stolicu čini mekšom. Snižava šećer u krvi pa se preporučuje i dijabetičarima, a posebno kao dijetalna hrana osobama sklonim debljanju.
Od vitamina, krastavac je najbogatiji vitaminom C (11 mg%), a sadrži gotovo sve vitamine grupe B i nešto karotina u tragovima.
Neupućeni čine krastavcu još jednu nepravdu. Po nekom automatizmu, mnogi misle da su mladi krastavci bolji za jelo od zrelih, kao što je slučaj s većinom povrtarskih kultura. S krastavcem nije tako. Nedozreli krastavci su teže probavljivi od zrelih, izazivaju nadimanje i stvaranje gasova u crevima, pa ako se još i osole i ako se čovek posle toga napije vode, može doći do grčeva u crevima i zatvora. Otuda i mišljenje da je krastavac u principu škodljiv. Međutim, on je najbolji za jelo u stadijumu zrenja, kad zelena boja kore počne da prelazi u bledožutu. Tada ga je najbolje uzimati bez ikakvih dodataka (soli, sirćeta, ulja), oljuštiti ga i jesti sirovog. Kome ne prija u takvom obliku, koristan je i kao salata. Jednostavno se oguli, naseče na tanke kolutove ili kockice, pomeša s kiselim mlekom ili jogurtom, i po ukusu doda sitno seckani peršun, mirođija i beli luk.

Ne treba ga soliti!

Mnoge domaćice krastavac za salatu najpre naseku i osole pa ocede sok koji se izluči. To je, međutim, sasvim pogrešno, jer se upravo u soku nalaze njegovi najvažniji sastojci. Salatu od krastavaca treba, dakle, uvek pripremati neposredno pre jela, jer se tako najbolje iskorišćavaju njegove vrednosti. Ako već cedite sok, pripremite ga kao ukusan i vredan napitak, mešajući ga sa sokom šargarepe, celera ili jabuka s medom.

Krastavci sa spanaćem i zelenom salatom

Potrebno je: pola kilograma krastavaca, 50 grama mladih listova spanaća, 100 grama listova zelene salate, decilitar jogurta, dva češnja belog luka, tri kašičice maslinovog ulja, so, biber.
U činiji za salatu pomešati najpre jogurt sa sitno seckanim belim lukom, posoliti, pobiberiti i dodati maslinovo ulje. Očistiti spanać od žila, oprati i zajedno s listovima salate naseći na tanke rezance. Krastavce oguliti i narendati na grublje rezance. Spanać, salatu i krastavce istresti u činiju s jogurtom i dobro izmešati. Salata treba da odstoji neko vreme da se sastojci dobro prožmu. Ponuditi s mladim sirom i maslinama
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
tedi
Šef za maštovite dekoracije
Šef za maštovite dekoracije


Broj poruka : 484
Godina : 35
Lokacija : Beograd
Datum upisa : 20.01.2007

PočaljiNaslov: Re: lekovita dejstva namirnica   Sub Mar 03, 2007 7:38 pm

MOŽDA NISTE ZNALI
Brokula za duži život

Brokula sigurno nije omiljeno dečje jelo, a i kod mnogih odraslih na prilično je lošem glasu, čak toliko da ju je svojevremeno američki predsednik Džordž Buš stariji izbacio iz Bele kuće. No, ako se pravilno skuva, brokula ima izvrstan ukus. U novije vreme naučnici su otkrili da je i vrlo zdrava. Navodno, 100 grama brokule dnevno čak smanjuje rizik obolevanja od raka. No, još mnogo toga treba znati o ovom neverovatnom povrću.
Budući da sadrži velike količine antioksidantnih vitamina A, C i E, brokula možda može usporiti oštećenje ćelija izazvano slobodnim radikalima, koje dovodi do starenja i pojave različitih bolesti. Ovo povrće sadrži i gotovo dvostruko više vitamina C nego narandža, pa jača odbrambenu sposobnost organizma.
Osobito je dobro uključiti brokulu u prehranu tokom trudnoće, jer sadrži dosta folne kiseline, vitamina iz grupa B. Ta hranljiva materija je važna u prvih 12 nedelja trudnoće jer sprečava nastanak nepravilnosti neuralne cevi u beba (na primer nastanak spine bifide ili rascepa kičme).
Brokula je takođe puna kalcijuma i magnezijuma neophodnih za jake kosti, zube, nokte i nerve, te gvožđa koje je važno za proizvodnju crvenih krvnih zrnaca. Stoga ćete jedući brokulu možda sprečiti malokrvnost.
Dodajući brokulu obrocima, možete iskoristiti i njene prednosti za lepotu. Ona sadrži betakaroten (biljni oblik vitamina A) koji održava kožu zdravom i poboljšava ten.
U novijim istraživanjima naučnici su sok dobijen od brokule dodavali ćelijama raka, nakon čega je 95 odsto obolelih ćelija odumrlo. Brokule su na vrhu top-liste zelenog povrća koje potiče apoptozu (proces uništavanja zloćudnih ćelija). Brokula sadrži sastojke, koji se zovu sulforani, prirodne biljne hemijske materije koje joj daju prepoznatljiv ukus i mogu podstaći samouništenje ćelija koje bi se mogle pretvoriti u ćelije raka.
Redovno uzimanje brokule smatra se posebno korisnim i za prevenciju raka dojke koji se povezuje s viškom ženskih hormona estrogena. Sastojci u brokuli, nazvani indoli, ubrzavaju metabolizam estrogena, pa ostaje manje hormona za ”hranjenje? receptora na zloćudno promenjenim ćelijama dojke. Kod žene koje jedu velike količine folne kiseline manja je i verovatnoća pojave raka grlića materice ili pluća.

I to nije sve...

Ovo povrće olakšava probavu. Jedan jedini obrok brokule sadrži 3,6 miligrama vlakana, a ona su vrlo važna za dobro varenje. Pomaže i dijabetičarima. Jedno istraživanje pokazalo je da 140 grama brokule sadrži 22 mikrograma hroma, deset puta više nego bilo koja druga namirnica. To je gotovo puna dnevno preporučena doza, koja inače iznosi 25 mikrograma. Hrom pomaže regulaciju šećera u krvi, pa ako imate dijabets tipa II nije na odmet uključiti brokulu u prehranu. Uz to podstiče i polnu želju. Selen u brokuli podstiče libido i plodnost.

Kako je pripremiti

Kuvanje može uništiti neke od hranljivih materija u brokuli. Da biste ih sačuvali, jedite brokulu sirovu ili tek kratko kuvanu - na pari, u mikrotalasnoj ili u tiganju. Pomeštajte je s malo maslaca i belog luka. Kuvana brokula treba da bude meka, ali ne gnjecava.
Jedite i lišće i peteljke, a ne samo cvetiće.
Voda u kojoj ste kuvali brokulu sadrži mnogo vitamina i hranljivih materija. Iskoristite je za pripremu umaka ili supe, ili je pomeštajte sa sokom od paradajza i začinima u zdrav napitak.
Kad kupujete brokulu, birajte glavice s jakim peteljkama i čvrstim cvetićima. Izbegavajte one s bledim i žutim cvetićima jer su prestarele pa im manjka ukusa i hranljivih materija!
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
tedi
Šef za maštovite dekoracije
Šef za maštovite dekoracije


Broj poruka : 484
Godina : 35
Lokacija : Beograd
Datum upisa : 20.01.2007

PočaljiNaslov: Re: lekovita dejstva namirnica   Sub Mar 03, 2007 7:45 pm

Dobra vest za sve one koji vole trešnje je da ne samo da su izuzetno ukusne već i veoma lekovite.

Naučnici sa mičigenskog instituta su potvrdili da trešnje imaju izuzetno antizapaljensko dejstvo, mogu da olakšaju bolove kod artritisa a izuzetan su izvor antioksidanasa i melantonina koji mogu da uspore efekte starenja, korisni u borbi protiv raka i srčanih oboljenja.

Antioksidansi trešnje imaju 10 puta jače antizapaljensko dejstvo od aspirina sa tom prednošću da ne iritiraju stomak. Bogate su važnim flavonidima izokvercinom i kvercinom koji predstavljaju najintenzivnije antikancerogene materije.

Kod nas se u narodnoj medicini koristi list, smola, peteljka, plod, jezgra koštice, sveže trešnje, protiv otoka ispod očiju, bolesti bubrega i mokraćnih kanala, tuberkoloze, impotencije, za otklanjanje fizičke i umne iscrpljenosti, neraspoloženja, melanholije i za negu kože lica.

Protiv otoka ispod očiju: Čajem od trešnjinih peteljki nakvasiti gazu i njome obložiti otoke.

Protiv impotencije: jedan deo zgnječenih jezgri iz koštica trešanja staviti u četiri dela vinjaka i ostaviti da stoji otvoreno oko 10 dana, zatim ocediti i piti tri puta dnevno posle jela po 15 kapi u čaši vode ili ih nakapati na hleb ili šećer.

Protiv bolesti bubrega i mokraćnih organa: šaku peteljki trešanja kuvati u litru vode dva minuta (od momenta kad voda proključa), ostaviti da malo odstoji, procediti i ne zaslađeno piti povremeno u gutljajima tokom celog dana.

Za otklanjanje fizičke i umne iscrpljenosti: tri puta dnevno jesti po 250gr. trešanja.

Za negu kože lica i vrata: zgnječiti zrele plodove trešnje (bele ili žućkasto bele, koje ne ostavljaju fleke) i napraviti gustu kašu sličnu pireu, pa naneti na kožu lica i vrata i držati 20 minuta. Kožu isprati mlakom vodom.

Protiv kamena i peska u bešici: 2 kašike isitnjenih jezgra trešanja staviti u 100gr. 70% alkohola, flašu dobro zatvoriti i ostaviti da stoji 10 dana. Uzimati 6 - 10 kapi dnevno razblaženo u malo vode.

Protiv zapaljenja bubrega, bubrežnog kamena i za bolje mokrenje: jednu kašiku peteljki trešanja preliti sa 200gr. vode ili mleka i kuvati 1 do 2 minuta, ostaviti poklopljeno 5 minuta a zatim procediti i piti 3 puta dnevno.

Protiv premorenosti ruku i nigu: ruke i noge masirati trešnjevom rakijom nekoliko puta u toku dana, neizostavno uveče 5 do 7 dana.

Protiv reume: tokom 8 dana svakodnevno piti sok od svežih trešanja tri puta dnevno po jednu čašu.

Protiv srčanih smetnji: isitniti 25gr. koštiva trešanja i staviti u 80gr. jake komovice da stoji 10 dana na umerenoj temperaturi, zatim piti 5 kapljica tinkture dva puta dnevno:cherry: :cherry: :cherry:
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
tedi
Šef za maštovite dekoracije
Šef za maštovite dekoracije


Broj poruka : 484
Godina : 35
Lokacija : Beograd
Datum upisa : 20.01.2007

PočaljiNaslov: Re: lekovita dejstva namirnica   Sub Mar 03, 2007 7:46 pm

Prehranom protiv PMS-a


Prehrana bogata kalcijem i vitaminom D smanjuje izglede za pojavu predmenstrualnog sindroma, vjeruju američki znanstvenici. Istraživači s Massachusetts University su usporedili prehranu 1000 žena koje su patile od PMS-a s prehranom 2000 žena koje nisu imale PMS.

Pokazalo se da žene koje ne pate od PMS-a unose više vitamina D te konzumiraju više namirnica bogatih kalcijem, poput mlijeka i sira.

Ranija istraživanja su pokazala da unos dodatnog kalcija olakšava simptome PMS-a, no ovo je prvo u kojem je utvrđeno da kalcij i vitamin D mogu spriječiti PMS.


Znanstvenici dobivene rezultate objašnjavaju utjecajem kalcija i vitamina D na razinu ženskog hormona estrogena.

Jedna od teorija o uzrocima pojave PMS-a se odnosi na fluktuacije razine ženskih hormona za vrijeme menstrualnog ciklusa.

Stručnjaci preporučuju dnevni unos 800 miligrama kalcija i 5 mikrograma vitamina D
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
tedi
Šef za maštovite dekoracije
Šef za maštovite dekoracije


Broj poruka : 484
Godina : 35
Lokacija : Beograd
Datum upisa : 20.01.2007

PočaljiNaslov: Re: lekovita dejstva namirnica   Sub Mar 03, 2007 9:04 pm

Pri konzumiranju citrusnih plodova, njihova kora se ljušti i baca, čime se zapravo uništava neverovatan izvor dragocjenih zaštitnih supstanci (vitamina C, bioflavonoida, kalcija itd.). Dobri poznavaoci namirnica stoga će koru narandze, limuna i tangerine osušiti na suncu i naribati u kolače kako bi se najveći deo tih supstanci spasio.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: lekovita dejstva namirnica   Danas u 12:45 am

Nazad na vrh Ići dole
 
lekovita dejstva namirnica
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 2 od 2Idi na stranu : Prethodni  1, 2
 Similar topics
-
» Četvorodnevni letnji astrološki seminar – 2011

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Zdrava ishrana :: Lečenje bolesti ishranom :: Lečenje bolesti ishranom-
Skoči na: