Indijski orah

Indijski orah-poznat i po nazivu kešu- potiče iz Brazila, u Indiju
koja je najveći svetski proizvođač doneli su ga Portugalci. Ovaj koštunjavi
plod, pasuljastog oblika, veličine oko 3 santimetara razvija se unutar sočne
kešu jabuke, ali ima svoju čauru i može biti pojedinačan ili u grozdu. Kešu
jabuka je kruškolika,duga oko 6-12 santimetara, sa žutom ili crvenom ljuskom
koja pokriva vlaknastu, mesnatu pulpu. Raste na kešu stablu koje može dostići
visinu od 15 metara. Debelo je i zakrivljeno sa povijenim granama koje često
dopiru do zemlje. Ima sitne ružičaste cvetove, koji rastu iz pazuha lista, mogu
biti muški, ženski ili su oba na istom drvetu.

Plod indijskog oraha veoma je ukusan i prava je riznica hranljivih
materija. Sadrži visok procenat vitamina C, B1, B2, B6, E i nijacina. Obiluje
cinkom kao i drugim mineralima, kalijumom, natrijumom, bakrom, fluorom, jodom,
kalcijumom, gvožđem i gosforom. U svom sastavu ima dosta masnoća koje mu daju
veliku kalorijsku vrednost. Najčešće se koristi za pravljenje visokokalorijskih
grickalica i sokova. Između spoljne i
unutrašnje ljuske nalazi se gusto, otrovno ulje koldkardol, zbog kojeg orah
mora prvo dobro da se očisti pa ispeče ili skuva, da bi se toksin uklonio. U
narodnoj medicini se osim ploda koriste lišće, kora i ljuska. Dokazano je da
kešu jabuka ima antibakterijsko, antidizenterijsko, antimikrobno, antiseptičko,
protivupalno,diuretičko, osvežavajuće i tonizirajuće dejstvo. Efikasna je
protiv kašlja, snižava nivo šećera u krvi i povišen krvni pritisak. Suzbija
groznicu i čisti creva. Koristi se i kao afrodizijak. Pleme Tikuna iz
severozapadne Amazonije koristi njen sok za lečenje gripa. Od lišća i kore kešu
drveta pravi se čaj protiv dijareje, upale krajnika i ranica na sluzokoži.
Brazilci ovim napitkom leče vaginalni sekret, za zaustavljanje krvarenja i
lečenje sifilisa. Kora i lištovi bogati su taninima, grupom fitohemikalija sa
dokazanom biološkom aktivnošću od protivupalnih do efekata stezanja tkiva. U
ljusci kešua otkrivena je anakardična kiselina za koju se smatra da ubija neke
kancerogene ćelije. Plod ispoljava antimikrobna svojstva, između ostalih
uništava i helikobakter pilori, uzročnika čira na želudcu. Međutim indijski
orah (kao i drugi orasi) može uzrokovati alergije, naročito kod osoba
osetljivih na jod.Ovaj plod veoma je hranljiv i preporučuje se u slučaju
mentalnog naprezanja, naročito učenicima i studentima kao i osobama koje dugo
sede za kompjuterom.





Izvor: Lekovito Bilje

A da li je preporučljiv i nama, forumašima?
Uvek sam se pitala zašto ga nema sirovog u prodaji. A ako ga već termički obrade, da li je onda uopšte zdravo jesti ga?

Piše da može i za nas jer sedimo ispred kompa. Koliko mu je ostalo posle kuvanja-pečenja ne znam, ali da je kaloričan to je sigurno. Dok čitamo i pišemo po forumu grickamo oraščiće a posle, gasimo komp i furamo na trčanje, bajs ili šta nam već "padne" na pamet.

Siniša, ja pronadjoh indijski orah u sirovoj i pečenoj varijanti u prodavnici zdrave hrane. Jedem ga sirovog redovno i za sada ne primećujem da mi je loše...

dmitras ::

Siniša, ja pronadjoh indijski orah u sirovoj i pečenoj varijanti u prodavnici zdrave hrane. Jedem ga sirovog redovno i za sada ne primećujem da mi je loše...

U prvih 10 godina se ne vide promene posledice nastaju kanije . Ako poželiš da igraš sambu to je to. Naravno šalim se. U teoriji je tako, da ne bi trebalo da se jede sirov, isto kao što ne bi trebalo ni kikiriki da se jede sirov. Ja sam u početku jeo sirovi kikiriki i posle izvesnog vremena sam imao povremene glavobolje inače nikad nemam glavobolje. Kasnije sam saznao da je sirovi kikiriki toksičan. Da li je tako i sa indijskim orahom ne znam. Od koštunjavog voća jedem ostale orašaste đakonije u sirovom obliku (kikiriki, brazilski orah i sl.) Indiski opah ponekad grickam pečen. Postavlja se još jedno pitanje da li je zaista sirov ili je malkice ipak prošao pasterizaciju? Ali to nije bitno ako ti tako odgovara klopaj indiske oraščiće i uživaj.