Plodovi drenjine su sumsko divlje voce, ali se mogu uzgajati kultivisano, na plantazama ili bastama.
Cvetovi drenjina su veliki izbor nektara za pcele, a plod sadrzi fruktozu, glukozu i bogat je vitaminom C. U narodu, stablo drena je simbol zdravlja i koristi se u nekim obredima ( unosenje badnjaka za Bozic, rodjenje deteta...), vezanim za zdravljem ukucana. Nasi preci su od drveta drena pravili klin smatrajuci da je ono najcvrsce. Stari Rimljani su od drveta drena pravili koplja.
Plodovi drena blagotvorno deluju na organe za varenje. U Bosni se drenjine vise koriste u ishrani, a poznata je i cuvena bosanska rakija od drenjina. Plodovi se koriste i za pripremanje tursije.
U plodovima drena ima dva puta vise askorbinske kiseline u odnosu na plodove pomarandze. Na 100 gr ploda drenjina obicno ima 95 – 120 mg ove kiseline. U Francuskoj i Italiji drenjina se proizvodi na plantazama, i od nje se pravi vino koje je poznato u svetu, a koristi se i za pripremanje zelea,raznih kolaca, a nedozreli plodovi se konzervisu u slanoj vodi kao masline. U Nemackoj se drenjine kuvaju sa secerom i sircetom i dodaju jelima od testa i krompira.
Dren je veoma lekovita biljka i dokazano je da je na stablu drena sve lekovito, od lisca, preko grancica i kore, do plodova, kostica.
Koristi se za:
1. Lecenje grla;
2. Malokrvnosti;
3. Boginja;
4. Bolesti bubrega;
5. Dirajere;
6. Hemoroida;
7. Secerne bolesti;
8. Za zaceljivanje rana.
Sa drenom su vrsena istrazivanja u Rusiji i ustanovljeno je da plodovi, kora, stablo i listovi imaju antimikrobiolosko dejstvo i da se meso plodova i ulje iz semenki moze koristiti za regeneraciju spoljasnjih i unutrasnjih epidermalnih tkiva.
Plodove drena treba koristiti sto zrelije – sasvim mekane, za pripremanje dzemova i sokova. Sto su plodovi zreliji – manje su kiseli.
Postoje vise vrsta drena, a poslednjih godina ima na trzistu dosta modifikovanih sorti namenjenih za plantaze i baste. Stablo drena mozete naci u svim sumama gde ima hrastovih stabala. Moze se izvaditi kao mlada sadnica iz sume i presaditi u bastu (bez kalemljenja), ali se savetuje da se uvek uzme vise sadnica, jer dren ima “muske” i “zenske” cvetove koje se moraju uzajamno oprasiti da bi dali plodove.
_________________
http://muckalica.freeforums.org/
Za one koji zele da sire znanje o zdravoj ishrani otvoren je podforum sa receptima. Dobrodosli!
Nijedna stvar (fzi) nije najvaznija stvar
Sub Maj 18, 2013 9:52 am od 
